Mikrobilje predstavlja mlado povrće visine od oko pet do deset centimetara.
Karakterišu ga aromatičan ukus i koncentrovan sadržaj hranljivih sastojaka, a može biti u raznim bojama i teksturama.
Razlikuje se od klica
Prema rečima naučne saradnice Istraživačko-razvojnog instituta (IRI) „Tamiš” dr Violete Mickovski Stefanović, mikrobilje se razlikuje od klica.
– Reč je o mladim izdancima biljaka, koji su od klica duži i veći, s višom koncentracijom nutritivnih materija od odraslih biljaka. Zove se još i mikrogrins, mini-povrće, i može se uzgajati na otvorenom u toploj sezoni ili u zatvorenom tokom cele godine, čak i u slučaju da neko ima ograničen prostor. To je doslovno najjednostavnije baštovanstvo. Ulaganja su mala, a angažovanje je izuzetno zabavno i lako. Veoma je širok spektar dostupnih kultura i sve su veoma hranljive i ukusne – istakla je naučna saradnica.
Ona ističe da je za uzgoj neophodan odgovarajući materijal, počev od uzgajališta, to jest posude s rupicama za drenažu, zatim poklopca (neprovidna tacna, poslužavnik i sl.), kao i humusa ili zemlje za povrće, semena i flašice s rasprskivačem.
Potrebno je i uputstvo za uzgajanje, a kako to izgleda, korak po korak, biće predočeno u narednim redovima.
Dovoljno sto grama semena
Mikrobilje je uglavnom lako uzgajati, ali moguće je da će biti potrebno malo eksperimentisanja da bi se dobio kvalitetan usev, a pre svega treba istaći da 100 grama semena za uzgajanje mikrobilja uključuje dovoljno semena za nekoliko sadnji.
– Prvi korak je da se seme, koje se uzgaja u zemlji, prethodno natopi u vodi. Da biste ga pripremili za sadnju, treba ga potopiti u teglu napunjenu hladnom vodom. Pritom je važno voditi računa da ima dovoljno vode, jer neko seme, na primer grašak, upija iznenađujuće količine vode. Teglu držati na hladnom mestu, a tokom vrućih dana to može biti i frižider. Kada istekne odgovarajuće vreme za natapanje, seme treba temeljno isprati hladnom vodom. Ukoliko imate volje i vremena, a radi boljih rezultata uzgoja, seme možete premestiti u cediljku i ispirati ga na svakih 12 sati još jedan dan pre sadnje – kaže Violeta Mickovski Stefanović.
Sledeći korak je priprema posude za sadnju, a za mikrobilje je potrebno od pet do sedam centimetara zemlje u ležištu.
– Stavite zemlju na ležište, ravnomerno je rasporedite i nežno sabijajte prema dnu. Treba da dobijete ravno i ujednačeno tlo, koje je čvrsto, ali nije previše zbijeno. Navlažite površinu zemlje tako što ćete je ravnomerno poprskati vodom. Valjalo bi da je zemlja prilično vlažna, ali ne natopljena. Nakon toga namočeno seme treba ravnomerno rasporediti po ležištu i voditi računa da bude gusto raspoređeno, ali ne i previše zbijeno. Potom nežno ugurati seme ravno u zemlju, a cilj nije da se utisne duboko u tle, već jednostavno treba osigurati da seme uspostavi čvrst kontakt sa zemljom. Pomoću bočice s raspršivačem treba temeljno navlažiti seme direktno na tlu, zatim uzeti poklopac i pomoću spreja raspršiti vodu u unutrašnjost poklopca četiri ili pet puta. Poklopac služi kao zatamnjenje i kupola za vlagu na vašoj posudi s posađenim semenom. Novom zasadu su potrebne vlaga i tama da bi seme počelo da klija. Potom postaviti posudu na mesto gde neće biti prevruće ili prehladno, a idealno je da bude od 18 do 23 stepena Celzijusa – navodi zaposlena u IRI „Tamiš”.
Berba za deset dana
Violeta Mickovski Stefanović dodaje da u okviru sledećeg koraka treba otkrivati ležište sa semenom na svakih 12 sati i ponovo navlažiti zasad pomoću boce s raspršivačem, ravnomerno po celoj površini, potom treba ponovo pokriti ležište. Ne treba zalivati dodatno vodom.
– Usev treba da bude spreman za otkrivanje nakon tri do pet dana i važno je držati ga u mraku za to vreme, kako biste ga podstakli da raste u borbi za svetlost. Tačno vreme za skidanje poklopca možete odrediti i sami – kada ugledate prve znake da seme počinje da klija, sačekajte još jedan dan i otkrijte posudu. Jednom kada otkrijete ležište, uverite se da vaš zasad dobija dovoljno svetla. Toplo preporučujemo LED rastuća svetla. Dobra je i direktna sunčeva svetlost, fluorescentna ili klasična sijalica. Ako je vaši usevi dobijaju sa strane, povremeno okrećite ležište ka izvoru svetlosti – kaže ona.
Sledeće što treba raditi jeste da usev dobija pravi balans vlažnosti od sadnje do berbe.
– Proverite tlo. Trebalo bi da je vlažno, ali ne natopljeno. Kada je potrebno, navlažite ga prskanjem ili pažljivim izlivanjem vode na zemlju, izbegavajući izdanke što je više moguće. Većina sadnica mikrobilja biće spremna za berbu za deset dana. Neki usevi mogu se brati već za sedam dana. Potom premestite posude na hladno, senovito mesto. Ukoliko se mikrobilje bere kada je vruće, vrlo brzo nakon berbe će uvenuti, ali ako se bere ohlađeno tokom kasne večeri ili rano ujutro, uglavnom će ostati sveže i hrskavo. Metoda berbe može biti i tako što se makazama iseče mikrozeleniš tik iznad linije tla. Na kraju treba upotrebiti cediljku da temeljno isperete mikrozeleniš pod hladnom vodom. U potpunosti osušite zelenilo – raširite ga preko čistog peškira, kuhinjske krpe ili papirne salvete i osušite na vazduhu. Rezano zelenilo je najbolje ako se konzumira odmah nakon sušenja, ali može se slobodno čuvati i nekoliko dana u posudi u frižideru. Ne stavljajte u frižider mikrobilje koje nije sasvim suvo – poručuje naučna saradnica instituta „Tamiš”.
(Pančevac)
