ŽIVOTNA PRIČA BIVŠEG ODBOJKAŠA DARKA TOMIĆA: Pravi put, život vredan življenja!
Svojevremeno je Omoljica bila pravi rasadnik odbojkaških talenata. Igra preko mreže u mestu nadomak Pančeva okupljala je veliki broj dečaka, a jedan od onih koji su svoju šansu iskoristili počeo je da se bavi odbojkom prilično kasno, s petnaest godina, ali to mu nije smetalo da stigne do visina. Neosporni talenat, veliki rad, samopouzdanje i želja za uspehom doprineli su tome da postane jedan od najboljih odbojkaša sa ovih prostora.
Pred vama je priča o Darku Tomiću, nekadašnjoj uzdanici starčevačkog „Borca”, „Budvanske rivijere”, „Crvene zvezde” i mnogih drugih klubova, a sada uzornom suprugu, ocu, dedi i uspešnom poslovnom čoveku.
Darko Tomić je rođen 27. novembra 1974. godine, a prve odbojkaške korake napravio je kod, sada već pokojnog, trenera Gorana Despotovića. Počeo je da trenira relativno kasno, ali kada se čovek pronađe u nečemu – onda, očigledno, nikada nije kasno.
– Dve godine sam imao baš žestok tempo, ali to mi nije smetalo. Od 18 do 20 sati trenirao sam s juniorskom ekipom „Mladosti”, a onda bih odmah nastavio i sa seniorima, pa još dva sata treninga pod komandom Rodoljuba Miloševića. Bila je to generacija odličnih odbojkaša, koju su, među ostalima, činili: Radoš Belanović, Goran Petrović, Srđan Bošković, Novak Savanović, pokojni Ranko Ilinčić… – ne zaboravlja svoje prve „saborce” na odbojkaškim terenima junak naše priče.
U Omoljici je igrao do 1995. godine, a onda je usledio prelazak u starčevački „Borac”, koji je tada bio u silnom usponu. Sa ovim klubom Darko je dotakao odbojkaško sazvežđe.
– Sećam se velikih derbija protiv niškog „Studenta” i „Jedinstva” iz Nove Pazove u Srpskoj ligi. Predvodili su nas treneri Dragoljub Stojanović i Zoran Dimković, bile su to strašne utakmice. Uspeli smo da se plasiramo u viši rang, a ja sam iz „Borca” prešao u Smederevo, gde sam odigrao jednu sezonu u Superligi. Trener mi je bio Aleksandar Vladisavljev, sada istaknuti odbojkaški strateg, dugogodišnji prvi saradnik nekadašnjeg selektora ženske reprezentacije Zorana Terzića.
Smederevci su te sezone igrali i u evropskom takmičenju Čelendžkupu – premotava Darko i slaže kadrove sećanja u svoj životni film. Usledio je povratak u „Borac”, u kome je bio nezamenljiv šraf u istorijskom pohodu starčevačkog kluba ka eliti. Najveći uspeh u istoriji naše odbojke ostvarili su: Srđan Bošković,Darko Tomić, Igor Jović, Ranko Mikanović, Miloš Jovanović, Željko Šoštarić, Vladimir Kovačević, Branislav Ćuković, Goran Rakočević, Dušan Radomirović, Marko Simijonović, Slobodan Jančikin i Marko Jokić. Baš u godini kada je proslavljao jubilej – 20 godina postojanja „Borac je” stigao i do najvećeg uspeha. U analima će ostati upisana i imena trenera: Dragana Tadića, Zorana Dimovića i Branislava Jovanova.
– Imao sam poziv Igora Kolakovića, sadašnjeg selektora Srbije, da pređem u podgoričku „Budućnost”, ali taj transfer nije realizovan, pa sam se 2000. godine obreo na Jadranu, u „Budvanskoj rivijeri”. Bila je to šampionska ekipa Srbije i Crne Gore koju je kao trener predvodio Vesko Vuković, a boje kluba branili su i: Strahinja Kozić, Mladen Majdak, Hamza Zatrić, Vadims Kardaš i mnogi drugi. U sećanju mi je ostala polufinalna utakmica Kupa SCG protiv „Partizana”. Bilo je 1:1, gubili smo u trećem setu sa 24:18, a onda me je Vesko ubacio u igru. Dobili smo taj set sa 28:26, ostao sam na terenu do kraja utakmice, dobili smo meč, a posle smo na finalnom turniru osvojili i pehar u najmasovnijem
takmičenju – s ponosom priča naš sagovornik.
Naredna odbojkaška epizoda ponovo je bila Smederevo i još jedna superligaška sezona, a potom je usledio i odlazak u „Crvenu zvezdu”. Poziv našeg najvećeg kluba se nikada ne odbija…
– Trener je bio Željko Bulatović, a kapiten legendarni, nažalost prerano preminuli, Dejan Brđović. Imali smo odličan tim, igrali su i Vlada Petković, Nikola Kovačević… Igrali smo te sezone i u Ligi šampiona, a uspeli smo i da osvojimo kup – priseća se Darko dana provedenih u crveno-belom dresu.
Vreme je bilo i da se okuša u inostranstvu. Na poziv Jovice Cvetkovića i Brane Jovanova otišao je u Iran, sa ekipom odradio cele pripreme u Dubaiju, ali po povratku u Teheran nije došlo do dogovora sa čelnicima kluba. Vratio se u „Borac”, igrao je na „otvoreni ugovor”, a onda je život za Darka smislio novi put.
– Otišao sam u odbojkaški savez da vratim certifikat koji nisam iskoristio u Iranu i tamo naletim da Branislava Mora. Kaže mi da mu trebaju primači za Tunis. Pričali smo u četvrtak, a već u utorak sam bio u ovoj afričkoj zemlji. Igrao sam u klubu „CSS Sfaks”, u ekipi u kojoj je pre mog dolaska bio i legendarni Martin Stoev. Imali smo odličnu ekipu, sa četiri reprezentativca Tunisa, liga je bila jaka, mnogo publike na utakmicama… U međuvremenu je na mesto trenera stigao Milan Žarković i osvojili smo sve što je moglo da se osvoji. Bili smo prvaci Tunisa, u našim rukama završio je i pehar namenjen pobedniku Kupa, a osvojili smo i Ligu šampiona Afrike. Turnir se igrao u Beninu, a po povratku u Sfaks dočekala nas je prava „ludnica” – sa osmehom govori ovaj odbojkaški globtroter.
Darko se vratio u srpsku odbojku, jednu sezonu je proveo u „Ribnici” iz Kraljeva, borio se s klubom za izlazak na međunarodnu scenu, a onda je usledio odlazak na Kipar.
– Angažman mi je pronašao upravo trener Žarković. Strašnu ligu su imali Kiprani u to vreme. Po pet stranaca u svakoj ekipi. Ja sam igrao u „Anortozisu” iz Limasola, a među ostalim odličnim igračima bio je i Bugarin Petar Ouzunov, srednji bloker, odbojkaška legenda, igrao je i u Brazilu, u Italiji, mislim da je upravo on bio taj „šraf” u našem timu koji nam je doneo titulu šampiona Kipra. Finale s „Pafijakosom” bilo je priča za sebe. Izgubili smo prve dve utakmice, a onda smo uspeli da preokrenemo seriju, da pobedimo u naredna tri meča i tako podignemo pehar. Na Kipru je vladala prava odbojkaška groznica. Navijači su pravi fanatici u svakom klubu. Sećam se da su simpatizeri rivalskog kluba ciglom razbili šoferšajbnu na našem autobusu i pogodili vozača u glavu, ali srećom nije bilo većih posledica – prepričava Darko svoju prebogatu odbojkašku
biografiju.
Kipar je bio i poslednja inostrana stanica. Vratio se u svoj „Borac”, odigrao još tri-četiri sezone, a onda je 2012. godine i zvanično prekinuo sjajnu karijeru. Ali Darko je još uvek tu i pomaže koliko može i koliko privatne i poslovne obaveze dozvoljavaju. Za odbojku i „Borac” uvek se pronađe bar malo vremena. To je veza za ceo život. Neraskidiva.
Sin, suprug, otac, tast, deda…
Kao i svaki uspešan čovek, Darko je veliku podršku imao u svojoj porodici. Roditelji su ga podržavali u svojim namerama, a tako je bilo i kada je sam postao glava porodice. Sa suprugom Svetlanom je zajedno od 1994. godine, ćerku Milicu dobili su dve godine kasnije, a nedavno, nema još ni godinu dana, Darko i Svetlana postali su deda i baba, jer su Milica i Branko dobili sina Vasilija.
Porodični biznis
Darko je 2007. godine u Omoljici otvorio prodavnicu delova za motorna vozila „Mehanika”. Počeo je da radi sa svojim ocem, koji ga je uveo u posao, a sada je to prava firma, u kojoj radi petoro zaposlenih. Jedan od njih je i sadašnji libero „Borca” Nemanja Miletić.
Potpis za veliku „Vojvodinu“
Malo ko zna da je Darko Tomić 1993. godine potpisao ugovor s „Vojvodinom” iz Novog Sada.
– Na utakmici protiv VGSK-a iz Velikog Gradišta gledali su me Zoran Gajić i Nikola Marić i očigledno sam zadovoljio, pa sam postao član velikog kluba. Bio sam na pripremama sa ekipom čiji su članovi bili i Andrija Gerić, Strahinja Kozić, Nikola Grbić… Otišao sam na odsluženje vojnog roka, ali onda su se planovi izjalovili i nisam nastavio karijeru u „Vojvodini”.
Prijateljstva za sva vremena
Mnogo je lepih trenutaka Darko imao u igri preko mreže, stekao je i prijatelje za ceo život. Sa Srđanom Boškovićem se i okumio, intenzivno se druži sa Slobodanom Jančikinom, a redovno je na telefonskoj vezi s Dejanom Bojovićem, s kojim je bio cimer u „Zvezdi”, sa Ivanom Todorovićem, Milanom Žarkovićem… Ali to je Darko Tomić. Čovek koji je sa svim bivšim saigračima ostao prijatelj za sva vremena.
(Pančevac)
PANČEVAČKE KASARNE KROZ ISTORIJU Od drvenog utvrđenja do modernih objekata
