Ulica Slavka Bokšana pripada teritoriji Mesne zajednice Gornji grad. Pod ovim nazivom postoji od 1951. godine, a prostire se od Knićaninove do Svetozara Šemića. Ova ulica se prvi put pojavljuje na Planu grada Pančeva iz 1935. godine pod nazivom XVI.
Slavko Bokšan je rođen u Đurđevu 1889. godine kao jedno od devetoro dece Pavla i Julijane, rođene Mušicki. Odrastao je u Novom Sadu, gde je završio osnovnu školu i maturirao 1908. u Srpskoj velikoj gimnaziji, čiji je bio stipendista. Diplomirao je elektrotehniku 1913. na berlinskom tehničkom fakultetu. Po završetku studija dobio je mesto u fabrici „Krup”, potom u firmi „Bergman”, a 1915. prelazi u berlinski „Simens i Halske”, gde ostaje sve do 1920. godine, zaštićen od vojne obaveze i učešća u Prvom svetskom ratu kao austrijski podanik.
U Beograd je došao 1921. kao predstavnik „Simensa i Halskea”, a 1922. osniva sopstveno preduzeće „Inž. Slavko Bokšan, mašinsko i elektrotehničko preduzeće”, poznato po poslovima na elektrifikaciji. Podigao je električne centrale u Aranđelovcu, Bitolju, Loznici, Negotinu… Radio je i na održavanju električnih centrala u Vojvodini.
Pored praktičnog angažovanja, radio je i na naučnom polju. Pišući stručne članke, bavio se problemima industrijalizacije, elektrifikacije, elektriciteta, zvuka, nuklearne fizike… Od 1924. započinje svoju borbu za popularizaciju Nikole Tesle, posvećujući veliku pažnju proučavanju njegovog života i dela, a 1935. osniva Društvo „Nikola Tesla” – za unapređenje nauke i tehnike.
S još nekoliko kolega Slavko Bokšan osnovao je 1927. godine Radio A. D. – Beograd, a 1932. u Beču je objavio monumentalnu knjigu „Nikola Tesla und sein Werk” u izdanju Lajpcig–Beč–Njujork, koja u svetu politike postiže ogroman uspeh i poteže široke diskusije o pitanju prvenstva patenta radio-prijemnika: Tesla ili Markoni? Ova Bokšanova borba završila se potpunom rehabilitacijom Teslinog imena i njegovog životnog dela i poništavanjem Markonijevih patenata u Patentnom uredu u Vašingtonu.
Napisao je desetak knjiga i niz članaka u kojima je svetu dokazivao istinu o našem velikom zemljaku. Pored borbe perom, borio se i živom reči. Godine 1936. bio je jedan od glavnih pokretača proslave 80-godišnjice života Nikole Tesle, na kojoj se kroz govore najpoznatijih ličnosti iz sveta elektrotehnike snažno manifestovala istina o Tesli. Posle toga Bokšan putuje po najbitnijim evropskim centrima i održava predavanja o našem naučniku, boreći se za pobedu istine o njemu.
Iako najistaknutije mesto u Bokšanovom životu zauzima borba za Teslu, objavio je i knjige koje opisuju istorijski razvoj elektrotehnike, život i delo Mihajla Pupina, Dmitrija Mendeljejeva, Tomasa Edisona… Bio je prvi urednik i saradnik (1941–1948) časopisa „Nauka i tehnika” koji je Društvo izdavalo, prvi direktor Instituta „Nikola Tesla” (1939), član književnog saveta Matice srpske od 1940. godine. Bio je oženjen Nemicom Gertrudom Jarijus i imali su dve ćerke: Kosaru i Jelenu.
Po otpočinjanju Drugog svetskog rata u maju 1941. mađarski fašisti su mu u Somboru ubili brata Hadži Dimitrija, protu, a u januaru 1942. u Novom Sadu streljali i bacili u Dunav najstarijeg brata Miloša, advokata, i dve sestre: Katicu, nastavnicu, i Kosaru, stomatologa.
Slavko Bokšan je preminuo 1953. u Beogradu.
