I TO JE PANČEVO KROZ PERO SINIŠE TRAJKOVIĆA: Pačići, Uzleteli, Do vulkana
Pačići
Porasli smo u odnosu na momente prvih koraka.
I fizički i mentalno i voljno, jer smo naučili štošta.
Obrazujući se, družeći se, ali i boraveći u samstvu.
Kažu da ono što čini osobu jesu sopstvena iskustva.
Kakva god bila: loša ili dobra – važno je da su jaka.
Ali nekada se osećamo kao tek izlegli pačići.
I mentalno i voljno.
Pa, porašćemo opet, samo treba ukinuti malodušnost.
Uzleteli
Milan Šupica
Tokom uzletanja ka svetu odraslih tražimo sebe.
Svoj stil, svoje mišljenje i namere.
Često tokom tog ozbiljnog posla imamo idole.
Čitamo o njima, gledamo ih, slušamo…
Onda shvatimo da su oni opsena.
Varka, obmana koja nas udaljava od nas samih.
Osetimo u nekom trenutku da letimo, a tad…
… Treba biti najčvršće na zemlji, jer smo nečiji idoli.
Milan Šupica
Do vulkana
Kada kipi, gori iznutra, imamo potrebu da tu lavu izbacimo.
Treba to učiniti tako da druge osobe ne povredimo.
Da duše, koje su svuda oko nas, ne pate.
Tako izgleda dobrota.
Zlo je želja da neko zbog nas treba da strada.
Ipak, i toga ima, točak zna da se tako okrene.
To je do ljudi, a ne do vulkana, koji svi ponekad gajimo.
Dostizanje sreće za sebe ne podrazumeva ubijanje tuđe.
(Pančevac/Siniša Trajković)
