Gabrijel Hose Garsija Markes je bio kolumbijski je pisac, novinar, izdavač i politički aktivista. Rođen je 6. marta 1927. godine u gradu Arakataka, u oblasti Magdalena, a umro 17. aprila 2014. godine. Garsija Markes se smatra najpoznatijim piscem magičnog realizma, žanra u kome se prepliću mitovi i magija sa realnošću svakodnevne egzistencije. Njegovo najpoznatije delo je “Sto godina samoće” koje je prodato u više od 30 miliona primeraka. Godine 1982. dobio je Nobelovu nagradu za književnost.
Pogledajte neke od njegovih najzanimljivijih izreka.
Volim te, ne zbog toga što si ti, već zbog toga šta sam ja kad sam pored tebe.
Samo zato što te neko ne voli onako kako bi ti želeo ne znači da nisi voljen celim njegovim bićem.
U životu nije važno ono što vam se dogodi nego ono čega se sećate i način na koji to pamtite.
Ne plači zato što se završilo. Raduj se zato što se dogodilo.
Ni jedna osoba ne zaslužuje tvoje suze, a ona koja ih zaslužuje neće te nikada rasplakati.
Čovek ima pravo da gleda drugog odozgo, jedino kada treba da mu pomogne da se uspravi.
Pravi prijatelj je ona osoba koja te drži za ruku, a dodiruje tvoje srce.
Laž je udobnija od sumnje, korisnija od ljubavi, trajnija od istine.
Možda Bog želi da upoznaš mnogo pogrešnih ljudi pre nego što upoznaš pravog i na tome ćeš mu, kada se to bude desilo, biti zahvalna.
Starost nema veze s tim koliko imaš godina, već koliko se staro osećaš.
Osoba ne umire kada bi trebala, nego kada stigne.
Onaj koji čeka puno može očekivati malo.
Ništa se ne događa bez razloga.
Ne opiri se toliko. Najbolje stvari se događaju onda kada ih ne očekuješ.
Uvek će biti ljudi koji će hteti da vas povrede, ali trebate nastaviti verovati, samo budite oprezni.
Osoba ne umire kad bi trebala nego kad može. (Sto godina samoće)
Nijedan lek ne leči ono što radost ne može izlečiti. (O ljubavi i drugim demonima)
Mudrost nam dolazi kad nam više nije od koristi. (Ljubav u doba kolere)
(Pančevac/Edukacija)
