Danas se navršava 24 godine od početka NATO bombradovanja SRJ. U napadu su učestvovale snage 19 zemalja Zapada, a akcije iz vazduha, koje su trajale 78 dana, izvedene su bez odobrenja Saveta bezbednosti UN.
Konačnih podataka o broju žrtava bombardovanja nema, a prema podacima Ministarstva odbrane Srbije, poginuo je 1.031 pripadnik vojske i policije i oko 2.500 civila, od kojih 89 dece, a teže i lakše je ranjeno oko 6.000 civila i 5.173 vojnika i policajaca. Teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, zdravstvene ustanove, medijske kuće i vojni objekti.
Sa zebnjom se čekao prvi Dnevnik posle početka NATO agresije, kada su saopštene strašne vesti.
– Neprijateljski avioni agresorskih NATO snaga oko 20 časova izvršili su raketne napade na našu zemlju. Avijacija NATO-a je u prvom talasu agresija gađala ciljeve u Prištini, Kuršumliji, Danilovgradu, Novom Sadu, Pančevu i Podgorici. I za Beograd je pre nekoliko minuta dat znak za vazdušnu opasnost. Poštovani gledaoci ostanite mirni – bile su reči koje je voditelj izovorio na početku Dnevnika.
Prilikom napada korišćeni su vazdušni prostori Hrvatske, Mađarske i Albanije. Vojne snage severoatlanske alijanse grubo su narušile teritoriju suverene Jugoslavije i brutalno ugrozili živote njenih građana.
Vest o bombardovanju naše zemlje prvi je objavio Studio B, a potom i RTS.
Akcija NATO-a, koju su vlada SRJ, ali i pravni stručnjaci nazvali ilegalnom agresijom, usledila je posle neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu, vođenih u Rambujeu i Parizu februara i marta 1999.
Bombardovanje SRJ okončano je 10. juna, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, a usledilo je povlačenje vojske i policije iz pokrajine i ulazak međunarodnih vojnih trupa.
Po podacima UNHCR-a, Kosovo je od dolaska mirovnih snaga napustilo 230.000 Srba i Roma, a vratilo se 800.000 izbeglih Albanaca.
