Na planini Ozren u Bosni i Hercegovini možete uživati u prirodi, planinarenju, paraglajdingu i plivanju.. ali i u neobičnom druženju sa Mašom i Ljubicom. Njih dve su mlade medvedice koje su članovi paraglajding kluba ParaGhost spasili kada su kao vrlo male ostale bez majke. Izuzetno su pitome i prava su atrakcija prihvatilišta za divlje životinje smeštenom na 17 kilometara od Doboja.
Maša je u prihvatilište stigla pre pet godina, a Ljubica godinu dana kasnije. Uz veliku ljubav, pažnju i požrtvovanost zaljubljenika u prirodu i životinje one su brzo postale veoma pitome, jedu iz ruke, maze se i igraju sa ljudima.
– Medvedi su veoma jednostavani, dobrodušni i pozitivci, jako lako ih je pripitomiti. Smatram da su ljudi davno u istoriji imali neku ekonomsku isplativost sigurno bi još davno u potpunosti pripitomili medvede. Oni nemaju tu divlju crtu koja zauvek ostaje, na primer kao kod vuka, već postaju prave dobroćudne životinje. Obožavaju ljude, društvo. Svaki put pokažu ogromno oduševljenje kad nas ugledaju i ljubav. Maze se sa nama, i što bi se reklo medveđi su nežni, kaže kroz osmeh Petar Tubić ispred kluba Paraghost i čovek koji je možda i najzaslužniji što su Maša i Ljubica žive, zdrave i srećne.
Obe su sasvim slučajno same i napuštene, nakon smrti njihovih majki pornadjene u šumama Ozrena, a zatim su i pronašle svoj dom u prihvatilištu. Da nije bilo ovih dobrih ljudi iz kluba, sigurno bi bile žrtva i večera krupnih zveri. Kada se Maši nakon godinu dana pridružila Ljubica postojala je bojazan kako će se njih dve slagati. Prvo su imale vizuleni kontakt, preko rešetki a zatim su ih spojili. Na opšte oduševljenje svih, brzo su postale izuzetno bliske i nerazdvojne.
– Iako nisu po krvi, one se zaiste ponašaju kao prave sestre. Igraju se, vole se, ali se ponekad i posvđaju i viču, tačnije možemo reći – riču jedna na drugu. Međutim, sve je to kratkog daha. Iako nekom ko ih prvi put vidi deluju isto, i te kako se razlikuju. Maša je malo zdepastija, a Ljubica gipkija i mnogo aktivnija. Za Mašu možemo reći da ništa ne može da joj promakne. Čak se deševa da viri u mobilni telefon dok pišem poruke. U odnosu sa drugim ljudima je dosta zatvorenija, ne voli da se druži sa onima koje ne poznaje. Ljubica je potpuno druga priča, ona sa svakim „klikne“ na prvu. Voli da bude u centru pažnju, kaže Petar.
Ljudi koji godinama rade sa njima, svedoci su brojnih anegedota, a vrlo često se dešava da posetiocima uzmu šal ili torbu i sakriju. Televizijskim ekipama koje dodju da ih snimaju, redovno uzmu stativ za kemeru. Mahom jedu biljnu hranu, ali ipak kao i sve ženke ne mogu da odole slatkišima.
– Obožavaju lisnato testo sa višnjom i jabukom, voćne bombone. To im je pravi dezert. Tu su i kikriki, semenke, lešnici i svašta nešto još. Mi sa stručnjacima pravimo njihov jelovnik za sedam ili mesec dana i trudimo se da unose sve što im je potrebno. Kada bi ih sada na primer pustili u divljinu da budu same, one bi tražile ljude da im daju hranu, navodi ovaj pilot parglajedera sa Ozrena.
Srećne i zadovoljne ove dve medvedice odrastaju na Ozrenu, uživaju u ljubavi koju im svi pružaju. Ono što je jako važno imaju sve neophodne uslove i nisu ograničene na mali i skučen prostor.
– Iako se propisuje da je dovoljno i 150 metara kvadratnih za dva medveda, naše Maša i Ljubica imaju na raspolaganju 2.000 kvadratnih metara prostora koji je ograđen, ali samo je njihov sa svim uslovima. Imaju livade, šume, brloge za njihov smeštaj tokom zimskog sna, mesto za kupanje, za igru, za hranu. U planu nam je da taj prostor proširimo na još 2.000 kvadratnih metara, pa će im biti još duplo komotnije, zaključuje Petar.
Dve medvedice vremenom su postale prava atrakcija i mnogi posetioci dolaze da ih vide, a ulaz u prihvatilište na Ozrenu je potpuno besplatan. Neretko ga posećuju i mališani koji budu oduševljeni kad uživo vide divlje, a pritom veoma pitome životinje.
Ovim vrednim ljudima koji na najbolji mogući način brinu o životinjama svesrdno pomaže i lokalna samouprava.
(Pančevac/RINA)
