Zavod za proučavanje kulturnog razvitka nedavno je objavio studiju „Kulturna participacija građana Srbije”. Osnovna teza čitavog istraživanja bila je utemeljena na pitanjima: koliko naši sugrađani učestvuju u kulturnom životu u poslednjih pet godina; šta to volimo i ne volimo u kulturi; koliko smo prisutni; kakva su nam kulturna interesovanja, navike i koliko smo spremni da potrošimo na kulturne sadržaje.
Detaljnom analizom kulturnih interesovanja i navika, odnosno kulturne participacije građana Srbije, na osnovu svih istraživačkih nalaza, može se konstatovati da potrošnja kulturnih dobara u Srbiji, ipak, odražava karakteristike društva uopšte.
Na polju kulturnih interesovanja pet najomiljenijih aktivnosti u slobodno vreme su: odlazak kod prijatelja/prijateljice na razgovor; odlazak u šetnju; odlazak na porodične proslave (rođendani, slave, svadbe…); izlazak u kafić, restoran, kafanu; boravak u prirodi / planinarenje.
TV manijak
Omiljene aktivnosti naših građana jesu i gledanje televizije i pretraživanje interneta. Od kulturnih aktivnosti u užem smislu, u relativno visokom procentu zastupljeni su odlazak u bioskop, čitanje knjiga, gledanje filmova i odlazak u pozorište. Najmanje omiljene aktivnosti su slušanje džeza i klasične muzike, čitanje e-knjiga i bavljenje nekom umetničkom aktivnošću. Dakle, može se konstatovati da su najomiljenije aktivnosti građana Srbije u slobodno vreme vezane za privatnu sferu života (druženje i rekreacija).
Studija pokazuje da kulturne aktivnosti u slobodno vreme nisu omiljene, a za neke od njih bi se moglo reći da su i nepopularne (posete muzejima, slušanje klasične i džez muzike itd.). Zanimljivo je da nisu zabeležene značajne razlike u odnosu na mesto stanovanja. Dakle, nije bitna sredina kada je reč o gajenju kulturnih navika, ali i te kako igra veliku ulogu stepen obrazovanja i samo zanimanje kojim se građanin bavi.
Nezainteresovanost građana
Na polju kulturnih navika obrazac kulturne potrošnje najviše je vezan za privatnu sferu, gde se kulturna interesovanja zadovoljavaju preko medija, prvenstveno gledanjem televizijskih programa, odnosno filmova i serija. Tako televizijska ponuda dobija funkciju dominantnog medijatora kulturnih sadržaja i vrednosti. Ipak, internet je sve bliži da preuzme tu funkciju, s obzirom na to da je osam od deset ispitanika koristilo internet u svrhu kulture. Trećina ispitanika nije pročitala nijednu knjigu u prethodnih godinu dana. Kada je reč o pokretnim slikama, najčešće se gledaju trileri i ljubavni filmovi, a potom i domaći filmovi, bez obzira na njihov žanrovski pravac. U oblasti pozorišne umetnosti najpopularnije su komedija i drama, ali se uočava porast interesovanja za mjuzikle.
Najčešći razlozi zbog kojih ispitanici ne posećuju kulturna dešavanja jesu nedostatak interesovanja i manjak slobodnog vremena. Kada je reč o muzici, koncerti su veoma popularni u Srbiji, posebno iz domena rok ili pop muzike, a najmanje su posećeni koncerti klasične muzike.
Prema sociodemografskoj analizi posetilaca, može se reći da žene češće od muškaraca posećuju javna kulturna dešavanja i više se bave umetnošću. Prosečni posetioci većine kulturnih dešavanja jesu mlađe ženske osobe iz gradskih sredina Vojvodine ili Beograda, visokog stepena obrazovanja, stručnjaci ili studenti.
(Pančevac/Z.Stanižan)
