Naš sugrađanin Miloš CRUISER proveo je skoro mesec dana u Kolumbiji, na ostrvu San Andres, koje zapljuskuju talasi Karipskog mora.
Za „Pančevac” kaže da je ovo za njega bilo sjajno iskustvo i da je uživao među ljudima koji ne mare za bogatstvo i prestiž. Žive skromno, rade onoliko koliko moraju da zarade za osnovne životne potrebe i ni za šta se ne sekiraju.
Mnogi od nas ne mogu ni da zamisle kako izgleda život bez stresa.
Iako je ovo, kako kaže bio odličan odmor, misli da ne bi mogao da ostane da živi u tako bezbrižnoj sredini, ipak mu je draža gradska vreva i posao kojim se bavi.
Miloš na ovom ostrvu ima starog poznanika, koji tamo živi i vodi restoran, a tokom boravka stekao je još mnogo prijatelja.
Meštani se prijateljski ophode prema turistima, ali se može dogoditi da na zakazani sastanak ili obećani turistički obilazak čekate i po sat dva duže od dogovorenog vremena, sa osmehom kaže Miloš i dodaje da kod njih nema žurbe i interesantno je da gotovo nikada ne gledaju na sat.
Ni na šta se ne žale, primera radi, priča Miloš, tokom njegovog boravka na ostrvu došlo je do poskupljenja cene karte gradskog prevoza sa 3.600 na 4.000 kolumbijskih pezosa, što je oko jedan američki dolar. Neverovatno je sa kakvom su ravnodušnošću oni to prihvatili, niste mogli čuti ni jedan komentar, kaže Miloš.
Kada je gradski prevoz u pitanju na ostrvu saobraćaju tri linije, a ono što je interesantno jeste da ne postoje stanice. Autobus „radi” na zaustavljanje. Dovoljno je da ste na trasi autobusa i kad ga ugledate samo vozaču date znak rukom da stane.
Gorivo na ostrvu je prilično jeftino. Litar benzina košta između 70 i 80 dinara. Većina meštana, čak oko 90 odsto, vozi skuter ili bicikl, retko ko ima automobil.
Fabrike nemaju, niti bilo kakve druge izvore zagađenja, osim saobraćaja.
Ne troše ni mnogo struje. Kao što je ranije Miloš i rekao za „Pančevac” ne koriste toplu vodu za tuširanje. Jednostavno smatraju da im to nije potrebno. Retko koja kuća ima bojler.
Toplu vodu možete naći samo u luksuznijim hotelima, iako je s obzirom na količinu sunca vodu za tuširanje moguće zagrevati raznoraznim skromnim napravama za sakupljanje solarne energije, kao što je na primer postavljanje običnog bureta tamne boje.
Gurmani se sigurno pitaju, kakva li je hrana na ostrvu!? Oni koji su probali kažu da je odlična!
Pretežno se jede riba, kao i u svakoj sredini koja izlazi na more, ali ovde je riba pravi specijalitet, oduševljeni su i oni koji je baš i ne vole, kaže Miloš.
Riba, ali i druge morske životinje love se harpunima, a roni se na dah. Sve u skladu sa prirodom.
U centralnim delovima ostrva, na mestima sa bujnijom vegetacijom, koja nalikuju džunglama, beru se mango, kokos i drugi plodovi, a ono što ohrabruje je da nema otrovnih životinja.
U ishrani se, kao prilog, dosta koristi „Breadfruit”, hlebno drvo ili hlebovac, kao i pirinač.
Hlebovac se priprema na razne načine, slično krompiru, ali mnogo je ukusniji, a u pirinač se obavezno dodaje narendan sveži kokos, a to je ukus koji se pamti, kaže Miloš.
Za one koji vole da probaju nešto neobično, kuvari će spremiti specijalitet od mesa iguane, a možete i sami da učestvujete u lovu, koji je prava avantura.
Iguana, kažu, ima ukus piletine, ali bi se moglo reći da ima više kostiju nego mesa.
Interesantno je i to da su restorani na otvorenom, da je pesak svuda oko vas, da vetar stalno duva, ali da nikada u hrani koju jedete ne osetite ni jedno zrnce tog peska, sa čuđenjem kaže Miloš.
Cene na San Andresu su vrlo pristupačne, iako su više nego u kopnenom delu Kolumbije. Slične su cenama u Pančevu, navodi Miloš.
Razumljivo je da su više nego u kopnenom delu, jer nema mnogo načina da roba stigne na ostrvo osim avionom. Doprema se i brodićima, ali su često talasi visoki, pa to nije uvek moguće.
Inače, hipermarket nemaju. Male trgovine i tržnice su dobro snabdevene, a prodavci vas nikada neće „vući za rukav” i nagovarati vas da nešto kupite, ističe Miloš i podseća da je ovde prvi put video kremu za sunčanje sa zaštitnim faktorom 85.
Sport je na ostrvu veoma cenjen. Meštani igraju fudbal i košarku, ali najviše njih voli bejzbol, imaju čak dva stadiona za ovaj sport.
Bezbednost na ostrvu je na visokom nivou. Ima dosta policije, ali i vojske koja ovde sprovodi obuke za svoje pripadnike.
Karipske kuće nisu tipski građene. Ne oduševljavaju fasadama i raznobojne su – plave, crvene, bele, zelene…
Na prvi pogled može se posetiocima učiniti da meštani žive u nemaštini, ali kada ih upoznate shvatite da skroman život koji vode kod njih nije stvar moranja, već stvar izbora.
Imaju tačno onoliko koliko im treba, zaključuje naš sugrađanin Miloš CRUISER!
(Pančevac/Miroslava Cvejin-Galešev)
SA PANČEVCEM OKO SVETA: Naš sugrađanin Miloš CRUISER prenosi nam utiske iz Kolumbije FOTO
