Veoma lep i nesvakidašnji javni čas održan je 18. januara u dvorani Kulturnog centra. Svoje znanje i umeće u oblasti savremenog plesa predstavile su učenice osnovne i srednje baletske škole „Dimitrije Parlić” iz Pančeva. Dve su stvari zajedničke koreografijama koje su one izvele – ljubav i koreograf. Ljubav, zato što je svaka od tačaka prikazala po jednu fazu ljubavi, pa je stoga i ova svojevrsna baletska predstava nazvana „Evolution of Love”.
A kad je reč o koreografu, autorka svih koreografija je Teodora Stoševski, nastavnica savremene igre u Baletskoj školi. Teodora nam je otkrila nešto više o samom koncertu, koji je u potpunosti sama osmislila, ali i o tome šta je potrebno da bi neko bio uspešan u baletu i koliko odricanja to traži od umetnika.
Teodora je rođena u Beogradu 1990. godine. Diplomu igrača savremene igre stekla je u srednjoj baletskoj školi „Lujo Davičo”, u klasi profesorke Katarine Stojkov Slijepčević. Svoj igrački talenat ispoljavala je još kao učenica, osvajajući nagrade na republičkim takmičenjima i festivalima baletskih škola Srbije. Igrala je potom u predstavama Narodnog pozorišta u Beogradu i BITEF teatra, a bila je jedno vreme i deo igračkog ansambla Pozorišta na Terazijama. Bavi se i glumom. Dve godine je bila u studiju Jasmine Večanski i igrala je u nekoliko serija. Završila je Učiteljski fakultet u Beogradu, a od 2021. radi kao nastavnik savremene igre u pančevačkoj baletskoj školi.
Uporedo s baletskom, završila je i nižu muzičku školu „Jovan Bandur” u Pančevu, što se ispostavilo kao odlična osnova za pevačku karijeru, pošto se pevanjem profesionalno bavi od 2012. do danas. No tu nije kraj kada je reč o Teodorinim talentima. Bila je u više navrata vicešampionka u fitnesu u kategoriji fitnes model, a nekoliko godina se rekreativno bavila i folklorom, kada je pevala i u etno-grupi. Teodorine učenice u Baletskoj školi imaju šta da nauče od nje.

PANČEVAC: Javni čas vaše klase u Kulturnom centru naišao je na veoma lepe reakcije publike. Sami ste osmislili koreografije, prateći tekst i celu priču. Dočarajte nam šta se krije iza imena „Evolution of Love”.
TEODORA STOŠEVSKI: Naš javni čas jeste imao jačinu koncerta i protekao je fantastično! Zapravo ovo je prvi samostalni „koncert” savremene igre, na opšte oduševljenje zaljubljenika u tu oblast umetnosti. Naziv „Evolution of Love” govori nam da je tema koja povezuje koreografije inspirisana ljubavlju i njenim fazama. Koreografije zapravo hronološki predstavljaju ljubav: od njenih tinejdžerskih dana, ljupkosti i čistote, preko prvih nesuglasica, bega i zaleđenosti, do ludila i košmara, ali sve se na kraju završava čistom ljubavlju, jer ipak ona pobeđuje sve.

• Kako ste došli na ideju da realizujete ovaj javni čas?
– Trenutno u Baletskoj školi predajem učenicama koje su prvi i četvrti razred srednje škole sa odseka za savremenu igru i četvrti razred osnovne škole sa odseka za klasičan balet. Ima ih ukupno 19 i spontano smo došle na ideju da prikažemo naš višemesečni rad i trud, za šta ranije nismo imale priliku. Vredno i predano smo radile na koreografijama od početka septembra, a na nekima od njih i u prošloj školskoj godini. Osetila sam dužnost kao nastavnik da učenicama omogućim da svoj rad i trud prikažu roditeljima, prijateljima, ali i široj publici. Tako smo ovim javnim časom zapravo organizovali prvi samostalni koncert savremene igre u našem gradu i učinili mnogo više nego što smo isprva planirali.

• Bili ste iza scene tokom javnog časa i budno pratili svaki pokret. Šta je na vas ostavilo najjači utisak u celoj priči?
– Izuzetno mi je velika čast i zadovoljstvo što je u publici bila i moja profesorka savremene igre Katarina Stojkov Slijepčević iz škole „Lujo Davičo”, koja je i mnogo starije generacije od moje izvela u svet igre, a sada je već u penziji. Najlepše je kad od svog profesora dobiješ pohvale. Zadrhtao mi je glas kad su mi na kraju prišle učiteljica i nastavnica engleskog iz moje osnovne škole „Jovan Jovanović Zmaj” da mi uruče cveće. Mnogo mi znači njihova podrška, kao i podrška stručnih saradnika koji su radili na muzici i osvetljenju, fotografiji i štampi, te moje majke Zorane Mitrović, koja je bila asistent u organizaciji. Najviše hvala direktoru Kulturnog centra Nemanji Bogdanovu, bez čije tople dobrodošlice ne bismo bili u prelepoj sali Kulturnog centra, kao i direktoru Baletske škole Miloradu Vukobratoviću, koji je podržao ovaj naš poduhvat.

DANILO MATARUGA.

• Koliko ste zadovoljni napretkom koji su vaše učenice ostvarile i kakvi su vam dalji planovi za drugo polugodište?
– Iako sam ja osmislila koreografije za svoje časove repertoara i savremene igre, moje učenice tokom nastave nisu bile samo puki posmatrači i izvršioci mojih zamisli, već su imale zadatak da se i same angažuju u istraživanju sopstvenog tela i pokreta, jer kao što smo rekli na javnom času, savremena igra je slobodna. Zato smo njihove najadekvatnije pokrete sublimirali u već postavljenu igru. Izuzetno pohvaljujem taj istraživački rad učenica. Prevazišle su moja očekivanja, iako su ona bila visoka. Zadovoljna sam i napretkom učenica koje se prvi put susreću sa savremenom igrom, a sve pohvale zaslužuju i učenice koje su pokazale da imaju izuzetnu volju i želju da i dalje napreduju u svojoj igri.
• Kao neko ko se praktično celog svog života bavi baletom, možete li da definišete šta je to što balet donosi onome ko mu se ozbiljno posveti?
– Igra je divna. Sve emocije i osećanja možemo pretočiti u svoju igračku ekspresiju i uživati u igri. Tako i treba da bude, jer baš to je ono što publika uvek oseti i nagradi vas ogromnim aplauzom, a onda vam oči zaiskre. Savremena igra je dodatno inspirativna jer je sloboda pokreta mnogo izraženija nego u klasičnom baletu. Ona i jeste nastala kao vid bunta protiv strogo određenih klasičnih pokreta. Ona je oličenje slobode. U njoj nema pogrešnih koraka, pogrešne muzike, nema pravila. Sloboda nas je i dovela tu gde jesmo danas.
• A šta s druge strane ples odnosi?
– Kažu da talenat čini deset odsto uspeha, a sve ostalo je rad. Ja mislim da talenat ipak čini malo više, ali bez napornog rada zaista nije moguće biti uspešan. U baletu i igri uopšte potrebno je puno odricanja da bi se postigli vrhunski rezultati. Igra zahteva da joj se potpuno predate. To znači da nemate slobodno vreme da se, na primer, igrate s društvom u detinjstvu, ne možete raditi ili jesti baš sve što poželite i sve svoje obaveze morate podrediti igri. Ali je zato divno kada vam se dugogodišnja upornost i rad isplate kroz uspeh, aplauze i podršku dragih ljudi. Nažalost, loša strana ovog posla je i velika sujeta ljubomornih osoba koje pokušavaju da vas sabotiraju, ali zlo nikad nije pobedilo dobro. Ja bih rekla: čim smetaš, to znači da radiš dobru stvar!
• Kako se postaje uspešan plesač?
– Moramo najpre imati dobre predispozicije, a to su: figura, stav, otvorenost i raspon nogu, ali pre svega umetnički izraz. Sve ostalo se može upornim radom nadoknaditi, ali umetnički izraz nam je priroda dala ili nije. Nije dovoljno da budete samo dobar „tehničar”. Ko ne oseća emociju za igru duboko u sebi, ne može biti dobar igrač. To je ono kad vam kažu: dopada mi se, ne znam kako da opišem, ali ima ono nešto.
• Šta biste vi savetovali roditeljima koji razmišljaju da upišu svoje dete na balet?
– Pre svega predlažem roditeljima da osluškuju želje svoje dece. Mnogi roditelji šalju decu na ovaj ili onaj sport ili neku drugu aktivnost zato što se njima samima to dopada. To je pogrešno. Upoznajte dete sa čitavom paletom onoga što se nudi i pustite ga da samostalno odabere. Samo u onome što mu se stvarno dopada ono će biti istrajno. Jedino će tada imati motiv za rad i jedino će tako uspeti.
• Ako se ispostavi da dete ima predispozicije i želju da ide baš na balet, s koliko godina je najbolje početi?
– Najbolje vreme za to je od pet godina, kada se vrši upis u pripremne razrede baletske škole, ali može se krenuti i sa 9-10 godina u osnovnu baletsku školu. Postoji mogućnost da se, uz diferencijalni ispit, upiše i direktno srednja škola sa 14-15 godina, ali za dobru osnovu ipak je bolje upisati osnovnu baletsku školu najkasnije sa 10 godina.
• I za kraj, koja je vaša poruka mladim ljudima koji se već bave baletom?
– Moj savet njima je sledeći: znam da nije lako, znam da ste poželeli puno puta da odustanete, ali istrajte! Budite uporni, radite na sebi i kada doživite uspeh, a upornošću sigurno hoćete, biće vam srce puno i pomislićete: vredelo je svake graške znoja, svake upale mišića, svake suze, svakog minuta provedenog u sali i svakog odricanja! Znam to iz iskustva.
(Pančevac/Dragana Kožan)