Srpska pravoslavna crkva i vernici, u sredu, 18. januara slave zimski Krstovdan. Ovaj veliki praznik obeležava dan kada su hrišćani prvi put primili pravoslavnu veru.
Na praznik Krstovdan slavimo krštenja Isusa Hrista, a ovaj dan je takođe posvećen svetom Jovanu Krstitelju, koji ga je krstio u reci Jordan. Krstovdan se takođe slavi kao uspomena na prve hrišćane koji su primili veru, a u srpskoj crkvi i narodu dan krštenja prvih hrišćana poznat je kao – Zimski Krstovdan.
Na Krstovdan se strogo posti, bez obzira kojeg dana u nedelji pada praznik.
Krstovdan spada među nepokretne praznike i slavi se uvek uoči Bogojavljanja. Zimski Krstovdan obeležen je crnim slovom, za razliku od Krstovdana 27. septembra, koji obeležava pronalazak Časnog Krsta na kojem je Isus Hrist razapet na Golgoti.
Praznik Krstovdan se u pravoslavnim hramovima obeležava liturgijom i prazničnim bogosluženjem svetog Jovana Zlatoustog, uz simboličan ritual osveštavanja vode. Nakon vodoosvećenja voda se deli vernicima pravoslavne crkve i čuva se u kući za zdravlje i blagostanje ukućana.
U našim krajevima je običaj da se na Krstovdan, kada se inače posti, pravi pihtija.
Ovaj specijaltet od mešavine kuvanog mesa, povrća i začina jede se dan kasnije, na Bogojavljanje, u čast krštenja Isusa Hrista. One su nezaobilazne i na slavi Sveti Jovan, koja se obeležava 20. januara.
(Pančevac/Srbija danas)
