Koncert je publiku repertoarski uveo u svečanost božićnih i novogodišnjih praznika uz Bizeovu „Karmen“, Štrausove taktove „Trič trač polke“, „Na lepom plavom Dunavu“ i kroz legendarnu filmsku muziku Nina Rote „Parla piu pianno“, Pučinijeve kompozicije „O mio babbino caro“, „Quando me’n vo’”, sve do finala uz “Radecki marš”.

Publiku je dočekao i specijalni gost, koji je za ovu priliku došao iz Nemačke, a reč je o čuvenom tenoru Beli Mavraku koji inače nastupa sa holandskim pevačem Rene Liom.

Marija Nešić i Bela Mavrak su za novosadsku publiku izveli duet.

Umetnica ima reputaciju operske pevačice raskošnog glasa, zbog čega publika uživa u njenim nastupima prepunim emocija.

Kaže da su njeni utisci iz novosadske Sinagoge fantastični.

„Uzbuđena sam, zaista je bilo čarobno i upravo onako kako sam planirala. Zadovoljna sam i srećna, jer me publika sjajno prihvatila. Zahvalna sam svim ljudima koji su mi pomogli da realizujem koncert.“

Fondaciji Saša Marčeta, Mikici Jevtiću, Beli Mavraku i Zrenjaninskoj filharmoniji. Novosadska publika je izuzetno srdačna. Za narednu godinu imamo mnogo koncerata u planu“, izjavila je Marija Nešić nakon koncerta.

Marija Nešić je od 2015. do 2019. godine nastupala kao redovni član Ansambla Narodonog pozorišta u Beogradu i to sa horom opere u svim aktuelnim predstavama, ali i kao solista izvodeći Pučinijevu ariju Mimi iz opere „Boemi“.

Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Beogradu. Od njenih javnih nastupa izdvajaju se koncert Pašione u Bioskopu Balkan 2019. godine, Historia de un amor u Narodnom pozorištu u Zrenjaninu 2021. i Solistički koncert Luštica Bay 2022. godine.

Gala koncert u Novom Sadu organizovala je Fondacija Saša Marčeta uz podršku brojnih saradnika, kao poklon publici i gradu koji je ove godine nosio prestižnu titulu Evropske prestonice kulture.

Sopran Tamara Rađenović održala gala koncert na Kolarcu

Operska umetnica – sopran Tamara Rađenović sa karijerom u Velikoj Britaniji, održala je spektakl koncert “Novogodišnja želja” u Kolarčevoj zadužbini.

Na repertoaru njenog novog solističkog nastupa u Srbiji sinoć su izvedene kompozicije večitih autora klasike – Đuzepea Verdija, Dmitrija Šostakoviča, Franca Lehara, Johana Štrausa II, kao i Nina Rote, pisca muzike za legendarni film “Kum”.

Zvaničan program sadržao je 15 veoma dinamičnih numera raspoređenih u dva gotovo jednaka čina.

U pratnji soprana od samo 27 godina, na pozornici Kolarca bio je Simfonijski orkestar i hor “Makris”, uz dirigenta – maestra Predraga Goste i muzičara na trubi – Nikole Mijajlovića, sveukupno 85 izvođača.

Kako je operska diva rekla agenciji Tanjug uoči nastupa, trudila se da koncert bude prazničnog raspoloženja, da se publika opusti i uživa u kombinaciji filmske muzike i opere, klasike, operete, valcera, i prema njenom konceptu tako je i ostvareno. Napomenula je da joj je želja da u Beogradu publika uvek lako prihvati njen repertoar, posebno uoči praznika kao što je Nova godina, što se i ostvarilo, jer je program veoma prijatno “išao niz dlaku publici”, numere su fino klizile nenametljivo i bez opterećenja.

Koncert je krenuo uvertirom iz operete “Laka konjica” Franca von Supea (1819-1895), prvi put izvedena u Beču 1866. godine, i “Trijumfalnim maršom” iz Verdijeve opere “Aida” u izvođenju Simfonijskog orkestra i Hora “Makris”, što je bio znalački planiran uvod za pojavu Tamare Rađenović.

Tako je došla na red njena prva arija “Merce dilette amiche”, ponovo Đuzepe Verdi iz njegove manje izvođene opere “Sicilijansko večernje” (1282).

Radnja muzičkog spota za tu čuvenu Verdijevu ariju je smeštena u 13. vek u okolini Palerma, kada je Sicilija bila pod francuskom okupacijom.

Spotovima se na atraktivan način promoviše klasična muzika i od zaborava čuva manje popularno Verdijevo delo, a taj Tamarin spot je gledalo više od 74 000 posetilaca YouTube platforme.

Kolarac je ove muzičke noći iz više stilova bio kao pravi Karnegi hol u Njujorku, gde je Tamara nastupala dva puta, tako je i ovde imala buran aplauz nakon svake numere.

Do sada je nastupala u 15 zemalja – u Španiji, Italiji, SAD, Austriji, Nemačkoj, Engleskoj, Sloveniji.

Nakon njene prve arije, orkestar je dalje obeležio 150 godina od rođenja od engleskog kompozitora Ralfa Vona Vilijamsa (1872-1958) sa fragmentom“Fantasia” iz opere „Greensleeves“ (tradicionalna folk pesma iz Britanije) prema adaptiranom delu “Zaljubljeni gospodin Džon” (Sir John in Love, 1934) Ralfa Grejvsa (1889-1966), po motivima Šekspirove komedije “Vesele žene vindzorske”.
Sopran se vratila na scenu čime je ponovo opravdala reči velike dive Monserat Kabalje koja je predvidela veliku planetarnu karijeru srpskoj umetnici kada je ona imala svega 19 godina, i dala joj je priliku da peva na njenim gala koncertima u Španiji.

Ovog puta Tamara je izvela ariju Norine iz čuvene opere “Don Paskale” Domenika Donicetija (1797-1848) i sve više se uživljavala u nove uloge koje je interpretirala na pozornici.

Arije za nju nisu bile samo scenski zadatak koncerta, već se Rađenović zaista poistovećivala sa junakinjama koje tumači u tim odlomcima velikih opera ili opereti.

Kroz zavodljivu boju glasa i visoke frekvencije vokala zahtevnih arija, glumu i scenski nastup, veoma su jasan rezultat znanja putem dugogodišnjeg rada, uz vodeće svetske muzičke pedagoge i mentore sa Kraljevskog muzičkog koledža iz Londona.

Orkestar “Makris” je nastavio bez dame, sada sa mirisima Rusije – Dmitrij Šostakovič (1906-1975) i Valcer iz Džez svite br. 2, a onda je sopran sa karijerom u Londonu i čitavom svetu, stigla sa sledećom arijom

“Meine Lippen” iz operete “Giudita” Franca Lehara (1870-1948), našoj publici poznatog po hit predstavi “Vesela udovica” (Opera i teatar Madleanianum).
Izvođenje ovog dela bio je pravi spektakl, jer su se odjednom stvorile balerine Instituta za umetničku igru koje nisu igrale na sceni, već u sali medju publikom, u jednom nizu koji ravno ide ka bini.

U Velikoj dvorani Kolarca je napravljen i vizuelno-scenski iskorak kada je mlada operska diva sasvim neočekivano sišla sa scene i pridružila se balerinama u toku izvođenja ove kompozicije.

Praznično okićena sala sa raskošnim osvetljenjem i 85 izvođača na sceni su doprineli magiji večeri.

Prvi čin sa osam kompozicija okončan je delom “Trič-trač-Polka, op. 214” Johana Štrausa II (1825-1899). Publika je jedva dočekala nastavak muzičkog putovanja, i drugi čin je krenuo sa finalom uvertire iz opere “Viljem Tel” Đoakina Rosinija (1792-1868), o legendarnom narodnom heroju Švajcarske.

Aplauz se prolomio dvoranom Kolarca samo što je Tamara ponovo izašla na binu i zapevala remek delo od kompozicije “Parta piu piano” kompozitora Nina Rote (1911-1979) za kultni gangsterski film “Kum” (1972) Frensisa Forda Kopole, prema romanu Maria Puza.

Njeno izvođenje je bio poseban dogadjaj, jer se priključio Nikola Mijajlović na solo trubi ali sa balkona Kolarca, i tako svirao kompoziciju, baš kao na filmu, nestvarno i romantično.

Spot za tu kompoziciju “Parla Piu Piano” je objavljen pred koncert na Kolarcu, i već ima preko 90 000 pregleda, i time je Tamara dokazala koliko je približila kvalitetnu i starovremensku muziku široj populaciji i mladima, što joj je i dalje misija.

Repertoar je bio prilagođen raznolikoj publici i ona je postigla toliko da je postala kulturni ambasador klasične muzike, koja doživljava ovacije na svakom spektakt gala koncertu u Beogradu.

Aranžman za orkestar numere iz “Kuma” je napisao Bojan Mladenović, kao omaž filmu koji slavi jubilej – 50 godina od snimanja antologijskog ostvarenja.

Ovo Tamarino izvođenje je izazvalo buru emocija vesele publike, koja je nezasito želela i očekivala još od njenog vokala. Ipak, Tamara je vešto dozirala svoje nastupe, odnosno pevala je skoro naizmenično, nikada dve numere zaredom, nego napravi pauzu posle jedne pesme, sačeka da “Makris” izvede do dva naslova, i onda nastavlja u svom maniru. I dalje je glumila i nadahnuto ulazila u nove operske ili filmske likove.

Izmedju dva javljanja na bini, “Makris” sa dirigentom Gostom izveo je Fantaziju za trubu i orkestar “Laura” od jedinog još uvek živog autora, savremenika Ante Grgina (77), a u tom drugom delu koncerta veliku pažnju je izazvao i Valcer iz svite “Masquarade” Arama Hačaturijana (1903-1978).

U sličnom raspoloženjukao za temu iz “Kuma”, publika je dočekala i slavnu numeru “Historia de un amor” Karlosa Eleta Almarana (1918-2013). Orkestarski aranžman za ovu poznatu špansku kompoziciju je realizovao Aleksandar Simić – domaći, a svetski priznati kompozitor.

Zvaničan kraj koncerta je obeležio španski ritam, skoro da je i publika zaigrala, tako da je umetnica otpevala snažno “Carcerelas” – radosna, višeslojna i veoma zahtevna arija iz zarzuele (španski muzički komad) “Las hijas del Zabedeo” (1889) Ruperta Čapija (1851-1909), što je izazvalojak aplauz i ovacije publike, a bilo je sasvim očekivano.

Tokom samog finala koncerta, izvedena su dva bisa – prvo je “Makris orkestar” u stilu velikih svetskih novogodišnjih koncerata izveo “Radecki marš” Johana Štrausa (1804-1849), koji predstavlja svakako jedan od najpopularnijih marševa ikada napisanih.

Publika je bila radoznala i nestrpljiva, jer nije bila sigurna da li će se Tamara pojaviti još jednom, a evo i zašto: dalje numere se sviraju i pevaju bez redovnog repertoara, i time publika u štampanom programu više ne može da vidi koja kompozicija sledi.

Na sreću, sopran dama koja je tokom koncerta presvlačila nove elegantne, gala, atraktivne haljine, izašla je na samo finale koncerta u već veseloj atmosferi na Kolarcu.

Tako je Tamara na bis otpevala odlomak opere “Heia in den Bergen” madjarskog kompozitora Emeriha Kalmana (1882-1953), čime je okončana muzička noć od skoro 100 minuta spajanja filmske hit muzike, klasike i operske umetnosti.

Finale je bilo veoma efektno sa velikim brojem konfeta koje su na samom kraju izvođenja fragmenta mađarske opere izletele iz dva “topa” kao prava zabavna i svečana atmosfera, što je publiku veoma obradovalo. Magična muzička noć u Beogradu predstavila je Kolarac kao mesto koje može da bude u rangu sa najprestižnijim svetskim muzičkim dvoranama na kojima je Tamara nastupala ovih godina.

(Pančevac/Telegraf)