U Evropi je epidemija ptičjeg gripa, saopštio je Evropski centar za prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti. Na zaraženim farmama ubijeno je 50 miliona živine. Kakav je put prenošenja virusa, koliki je rizik širenja na populaciju i kako da znamo da virus koji 1977. zarazio sto ljudi nije mutirao, objasnio je u „Jutru“ na Prvoj prof. dr Branislav Tiodorović.
„Ovo što sada imamo, ovako istaknuto, odvija se već od kraja 2019. godine, a u 2020. broj je počeo naglo da raste. Ove godine je zapažanje da je veliki broj zabeležen kod divljih ptica, pa kod živine u Francukoj, Velikoj Britaniji i Mađarskoj. Nama je i prošli put, sada već davne 2005. godine sve počelo u severnom delu Vojvodine. Odatle je došlo prvo zaražavanje“, rekao je dr Tiodorović i dodao:
„Mi smo imali prošle godine u Beogradu, odnosno u Zemunu na Dunavu su zabeležena dijagnostikovana oboljenja ptičjeg gripa kod labudova. Ovo za sada u Srbiji se odvija isključivo kod divljih ptica, nema zabeleženih pojava kod živine. Mislim da je ovo pitanje za veterinarsku upravu naše zemlje, ali reći ću vam da nemamo ovu bolest kod ljudi, iako se radi o virusu koji je zarazniji. Može se očekviati da će biti prenošenja, jer drugi tip se prenosi sa živine na ljude“, rekao je profesor.
Jedna grupa ljudi treba naročito da bude na oprezu, istakao je dr Tiodorović.
„Prenošenje sa čoveka na čoveka nije zabeleženo, ali ne možemo da tvrdimo da neće doći do mutiranja. Poseduje tu sposobnost i vremenom se može steći ta mogućnost. Nije ništa zvanično zabeleženo, ali obolevaju pre svega oni koji rade na živinarskim farmama, oni koji su u kontaktu sa zaraženim pticama i živinom. To su ipak sporadični slučajevi, virus nema tu moć da se lako može prenositi sa ptica na ljude. Mislim da treba da budemo oprezni, naročito oni koji rade sa živinarskim proizvodima, svi oni koji su u kontaktu sa zagađenim predmetima od strane ptica i živine. Obično su blage kliničke slike, ali kada se prisetimo 2015. godine, imali smo teže slike. U Holandiji je veterinar koji je radio na farmi preminuo od ove bolesti. Veterinari su ti koji u prvom planu treba da budu oprezni“, objasnio je dr Tiodorović.
Naučnici strahuju da zbog prenošenja virusa sa čoveka na čoveka može da dođe do epidemije, a prof. dr Branislav Tidorović je istakao da su šanse za to minimalne.
„Mislim da je ta mogućnost mala ili nikakva. Možda je nešto ozbiljnije u Kini, taj virus može lakše da se prenese, ali ovaj oblik koji mi sada imamo i koji je prisutan već dve godine, ne. Treba da obratimo pažnju na praćenje i to je sve. Što se tiče hrane koju jedete, dokazana je jedna stvar – sve što je termički obrađeno, sa temperaturom preko 100 stepeni, ne može da bude način prenošenja. Hrana je sigurna, bilo da se radi o mesu ili jajima“, objasnio je profesor.
