UOČITE PROBLEM Lični pečat: Ovo je gotovo svakodnevna slika u Ulici Maksima Gorkog
U centru grada, u Ulici Maksima Gorkog, ovo je gotovo svakodnevna slika. Nekada gora (na primer vikendom), nekada malo manje loša, ali gotovo nikad dobra.
I ne, nije razlog taj što „Higijena” ne odvozi redovno smeće. Ogrešili bismo se kad bismo tako nešto tvrdili. To se čini svakog dana, potvrdiće vam stanovnici okolnih zgrada i kuća, kao i zaposleni u obližnjoj prodavnici. Posvedočiće o tome i sama fotografija, jer kao što vidite, nisu svi kontejneri puni.
Pa zašto je onda smeće svuda naokolo? To bismo i mi voleli da znamo. Razloga ima bar dva-tri. Prvi je taj što verovatno na pojedine ljude sila gravitacije deluje jače nego na sve ostale. Takvi, zbog delovanja sile, nisu u stanju da podignu ruke i da smeće ubace u kontejner, nego ga ostave pored njega. Potrudili su se, nije da nisu – bar su ga doneli do lokacije na kojoj se nalazi kontejner. Tako valjda oni razmišljaju…
Drugi razlog za to što je smeće vazda razbacano oko ovih kontejnera leži u činjenici da su oni jako popularni kod osoba koje po njima preturaju. Verovatno je sadržaj unutra ocenjen kao ekskluzivan, jer ćete ovde videti daleko više „rudara” negoli oko drugih kontejnera u gradu (rizikujemo sad sa ovom reklamom da im se broj dodatno poveća, ali šta da se radi). Neki od kopača su pravi profesionalci. Oni lepo zarone, pronađu šta im treba, razvrstaju to u svoje kese, džakove i kolica, ostalo ostave u najboljem mogućem redu i odu svojim poslom dalje. Oni drugi, neprofesionalni i besni, dođu, prekopaju, razbacaju, razoru, raščerupaju, raskupusaju i ostave za sobom haos i lom. Valjda kao potpis, da se zna da su bili. To im dođe nešto kao lični pečat.
I na kraju, kao šlag na torti, dotrče kere da pronjuškaju ima li tu nečeg jestivog. I, eto, onda je slika kompletna, baš ovakva kakvu vidite i kakvu u Ulici Maksima Gorkog prolaznici gledaju skoro svakog dana.
D.K.
