SRPSKO-RUMUNSKA KULTURNA LEPEZA Prvo izdanje manifestacije
Nastavljajući obeležavanje 60 godina rada Društva za rumunski jezik i 100 godina od rođenja univerzitetskog profesora Radua Flore, njegovog osnivača, Društvo za rumunski jezik je, između ostalih manifestacija tokom godine, organizovalo susret kulturnih radnika, pisaca, slikara i drugih u Novom Sadu i Vrdniku, na manifestaciji „Srpsko-rumunska kulturna lepeza”. Manifestacija je održana 14, 15. i 16. oktobra ove godine.
Reč je o prvom izdanju ove manifestacije, za koju se njeni inicijatori nadaju da će postati tradicionalna. Gosti prvog dana manifestacije, u Novom Sadu, bili su članovi delegacije iz Rumunije, predstavnici udruženja „Konstantin Brankuši”, predvođeni Aurelom Bankuom, sekretarom pomenutog kulturnog društva, i istoričarom Konstantinom Gombošom. U Novom Sadu su bili i akademski slikar Viorel Flora i karikaturista Konstantin Grosu. Oni su bili prisutni i drugog dana, u Vrdniku.
U foajeu motela „Apolon” postavljena je prava „ikebana” od knjiga, novina i publikacija gostiju iz Rumunije, kao i najnovija izdanja Društva za rumunski jezik iz Vojvodine, kuće „Libertatea” iz Pančeva, Zavoda za kulturu vojvođanskih Rumuna i Centra za banatske studije iz Vršca. Tog drugog dana u Vrdniku je u stvari bio susret ljudi koji se bave kulturom. Pisci, novinari, prevodioci i univerzitetski profesori predstavili su svoje nove knjige ili nedavno objavljene časopise, uključujući „Omaž Raduu Flori”, koji je sastavio novinar Lučijan Marina, predsednik Društva za rumunski jezik, i lingvista dr Romanca Jovanović.
O izdavačkoj delatnosti „Libertatee” govorila je Teodora Smoljan, v. d. urednika izdavačke kuće. U popodnevnim satima prisutni slikari su stvarali na licu mesta inspirisani prirodnim lepotama Fruške gore, planine poznate i kao „novi Atos” ili „srpska Sveta gora”. Pored ostalih kulturno-istorijskih spomenika, tokom tri dana zadržavanja u Vrdniku, neki od fruškogorskih manastira bili su inspiracija i slikarima učesnicima susreta.
Adrijana Petroj
