spot_img
PANČEVOKulturna DešavanjaSTARČEVO KROZ VEKOVE: Od neolita, preko Banatske vojne granice do danas! Među...

STARČEVO KROZ VEKOVE: Od neolita, preko Banatske vojne granice do danas! Među najvažnijim artefaktima je neolitski pehar!

SVOJEVRSNI MUZEJ USPEŠNO RADI VEĆ DVE GODINE

„STARČEVO KROZ VEKOVE” PRIVLAČI SVE VIŠE LjUDI

Verovatno svi već znaju da starčevačka kultura datira još od perioda od pre najmanje 8.000 godina i da se otada na mestu današnjeg Starčeva život odvija u kontinuitetu.
Svoj procvat mesto je doživljavalo u doba neolita, što je nadaleko poznato, a i danas važi za jedno od najprogresivnijih u okruženju u svim segmentima života.
Tako je već duže vreme kod tamošnjih entuzijasta brušena ideja o institucionalnom prikazu te bogate istorije, što je konačno krinisano pre nešto više od dve godine, kada je otvoren i svojevrsni starčevački muzej.

Ova ustanova privlači sve više pažnje, ne samo meštana već i mnogih znatiželjnika, pa ne prođe dan da neko ne zakuca na vrata te ustanove, gde čekaju domaćini uvek raspoloženi da gostima približe sve znamenitosti koje krase Starčevo kroz vekove, bolje reći milenijume.

Starčevački muzej već mesecima ne prestaje da privlači pažnju ljudi željnih znanja o izuzetnom istorijskom bogatstvu koje je proslavilo ovo pančevačko mesto daleko van granica naše zemlje. Svako ko to poželi, može da se obrati ljubaznim domaćinima i u najkraćem mogućem roku dobiće priliku da pogleda i čuje sve što se događalo od perioda neolita pa do danas u ovom jedinstvenom naselju. Stalna postavka pod nazivom „Starčevo kroz vekove” vodi kroz najzanimljivije događaje u istoriji ovog lepog multietničnog banatskog mesta, a smeštena je u zgradi nekadašnje Nemačke škole, osnovane 1857. godine (kada je mesto bilo u sastavu Habzburškog carstva).

Od neolita…

Jedan od vodiča, koji je ujedno i dugi niz godina prvi čovek starčevačke Mesne zajednice, Petar Andrejić, priču o postavci starčevačkog muzeja počinje rečima da ona obuhvata period od doba neolita pa do vremena nakon Drugog svetskog rata.
– Ljudi su do ovih prostora i nadomak današnjeg područja Starčeva stizali uglavnom sa istoka, jer je očigledno bilo atraktivno za život. Pristup reci kao izvoru vode i plovnih puteva, plodnim poljoprivrednim poljima i drugim korisnim prirodnim resursima privukao je prve praistorijske doseljenike pre nekih 8.000 godina – navodi Andrejić.
Pionirska otkrića dogodila su se kada su početkom 20. veka radnici, kopajući glinu, pronašli vekovima stare posude na teritoriji Starčeva, a ti artefakti stigli su u Narodni muzej u Beogradu 1912. godine.
Međutim, temeljna istraživanja sproveo je 1928. godine Miodrag Grbić, što je potvrdilo izuzetan značaj lokaliteta, kao i potrebu njegovog očuvanja. Nakon toga teren je sondirao američki arheološki tim Muzeja Univerziteta u Filadelfiji, Muzeja umetnosti Pibodi i Univerziteta Harvard, koji su sa srpske strane vodili Vladimir G. Fuks i pomenuti Grbić. To je nastavljeno 1969. i 1970. godine, a lokalitet je 1999. godine zvanično proglašen kulturnom baštinom od izuzetnog značaja.
U periodu od 2003. do 2008. godine Zavod za zaštitu spomenika kulture u Pančevu sproveo je obimna istraživanja radi utvrđivanja obima lokaliteta.


– Među najvažnijim artefaktima je neolitski pehar, koji se nalazi i na grbu današnjeg Starčeva, a to je zapravo vreme prelaska s nomadskog na sedelački način života. Tada je počelo pripitomljavanje biljaka i životinja, što je i period kada je bilo relativno malo ljudi, ali i mnogo resursa, pa se tada dogodio i prvi bejbi-bum – navodi Andrejić.
Starčevačka kultura se svrstava u period srednjeg neolita, između 6200. i 5300. godine pre nove ere, a to doba predstavlja period prosperiteta i izuzetnog napretka u razvoju čovečanstva.
– Prema našim sadašnjim saznanjima, neolitski Starčevci su živeli u nastambama na pola zemlje, na gornjim terasama rečne doline, a mi smo jednu takvu dočarali u dvorištu našeg muzejskog kompleksa. Na lokalitetu su pronađeni brojni predmeti koji mogu ispričati priče o razvijenom duhovnom životu neolitskih stanovnika Starčeva. Pre svega, to su figurice od pečene gline koje simbolizuju plodnost – navodi ovaj Starčevac.

… preko Banatske vojne granice...

Andrejić dodaje da postavka u muzeju prikazuje i druge epohe, poput bronzanog doba, a u tom prvom delu obuhvaćen je period sve do dolaska Turaka, koji su ovim prostorima zagospodarili sredinom 16. veka.
– Može se reći da je moderno Starčevo nastalo početkom 18. veka, nakon velikih seoba Srba koji su došli s juga, a jedan deo njih gravitirao je ka manastiru Vojlovica. Kuriozitet je da se tada, 7.000 godina kasnije od nastanka neolitskog naselja, ljudi ponovo nastanjuju baš na istom mestu. Prema popisu Austrijanaca, koji su tih godina sa ovih krajeva potisnuli Turke, Starčevo je 1717. godine imalo oko 50 srpskih kuća. Nešto kasnije kreće i ideja o formiranju Banatske vojne granice, pa su oni koji su želeli da budu graničari ostali ovde, a oni koji su to odbili, odseljeni su u Dolovo. Od 1764. na ove prostore dolaze Nemci iz Bohemije i Hrvati iz Banije, Like i Korduna. I tako ove tri nacije čine društveni život Starčeva, koje je sto godina kasnije duplirano i formirano obliku u kojem danas postoji – ističe Andrejić.
On kaže da postavka dalje pokazuje suživot mešovitog katoličkog i pravoslavnog stanovništva, a s druge strane dolaskom na ove prostore Nemci donose zanatstvo, pa niču mesare, krojačke radnje, pekare, mlekare…


– Sve to prate brojni artefakti, od kojih su mnogi i originalni. Recimo, imamo prikaze kuća iz onog vremena „na brazdu” i „na front”, to jest one koje su okrenute licem prema njivi i prema ulici. Interesantno je i to da se Starčevo samo u jednom periodu oko Prvog svetskog rata zvalo Tarsko, kao i to da pravoslavci dugo nisu imali crkvu, sve do početka 20. veka. To vreme karakterišu znameniti ljudi, poput preduzetnika Ignjata Barajevca, donatora Gimnazije, pa do velikog slikara Franje Radočaja. Izloženi su i razni autentični predmeti iz onog vremena, kao što su pegla na žar, petrolejska lampa, pisaća mašina marke „olimpija” iz 1930. godine, koju su dugo koristili starčevački matičari – kaže Andrejić.
Prvi čovek Starčeva navodi da se postavka završava prikazom života između dva rata, kada je Starčevo bilo opština, a tada su osnivana i razna udruženja, kao tamburaški orkestar ili Kolo srpskih sestara, a mesto je brojalo čak devet kafana.
– Zabeležen je i kratak period Starčevačke republike iz 1919, u vreme nicanja raznih tvorevina po uzoru na sovjetske. Postoje i autentične izjave učesnika, koji su naveli da su bili izmanipulisani, ali su otišli u zatvor, a ubrzo su pomilovani. Pored ostalog, obuhvaćen je i segment prosvete u Starčevu, koji se dugo odvijao u dve škole: „donjoj” i „gornjoj”, kao i još mnogo, mnogo toga – navodi prvi čovek Starčeva.

… do današnjih dana

Pored postavke, u muzeju se odvijaju i prateći sadržaji, poput izložbi ili tematskih večeri, a organizuju se i grupne posete, čemu najviše vremena posvećuje organizator programa Doma kulture Milena Jovišić.
– Od proleća je intenzivirano pozivanje škola, udruženja i drugih grupa, pa je bilo pet velikih poseta osnovaca iz Starčeva i Pančeva. Tako smo nedavno imali u gostima deset odeljenja i tri grupe predškolaca. Dok deca dolaze samo u muzej, stariji su zainteresovani i za širu ponudu, poput obilaska crkava i trga. Bili su nam i studenti Bogoslovije, kao i članovi udruženja penzionera i ferijalaca, i svi su otišli sa odličnim utiscima kada je reč o viđenim sadržajima – navodi Milena.
Ona dodaje da je, recimo, u okviru muzejskog galerijskog prostora organizovana izložba razglednica, koja je otvorena na dan Starčeva i još uvek je dostupna javnosti.
– Priredili smo dve čajanke, uz lep odziv sugrađana, a u planu je i treća. Upriličili smo i manifestaciju u sklopu „Noći muzeja”, kao i tokom letnjih programa „Dani druženja” – „Neolitsku noć”. Nameravamo i da ispunimo delove muzeja starim predmetima, pa pozivamo sugrađane da nam pomognu kako bismo zajednički sačuvali prošlost. I, naposletku, najvažnije je da postoji kontakt-telefon istaknut na ulaznim vratima, pa jednim pozivom muzej može biti otvoren u svako doba, a uvek će neko doći u najkraćem roku da i pokaže i pojasni sve što treba – ističe ova Starčevka.

Tekst i foto: Jordan Filipović

POVEZANE VESTI

POSTAVI KOMENTAR

molimo unesite svoj komentar!
Ovde unesite svoje ime

Zabranjeni su govor mržnje, vređanje na nacionalnoj, rasnoj ili rodnoj osnovi, vređanje ličnosti korisnika i osoba čija se imena pojavljuju na sadržajima portala, kao i upotreba vulgarnih reči. Svako korišćenje portala suprotno navedenom biće kažnjeno oduzimanjem prava korisnika na pristup portalu kome će pristup biti trajno ili privremeno uskraćen. Svako ugrožavanje lične i porodične bezbednosti korisnika portala, kao i lica čije se ime navodi u sadržaju portala, putem pretnji ili na bilo koji drugi način, nije dozvoljeno i svako takvo ponašanje može biti krivično gonjeno od strane nadležnih organa. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, predstavljanje u ime drugog pravnog ili fizičkog lica. Zabranjeno je pisati velikim slovima (Full Capslock).

Komentari i sadržaji koji se ne odnose na teme portala biće obrisani bez prethodne najave, a korisnicima koji pošalju takve komentare i sadržaje biće u više navrata onemogućen pristup portalu. Ukoliko korisnik smatra da je nepravedno kažnjen, ima pravo da kontaktira administratora.

POPULARNO

DUŠAN VLAHOVIĆ OD EGZODUSA SA KOSOVA DO ZVEZDA: Pamtim ko mi je okrenuo leđa, ali i ko mi je...

Dušan Vlahović, momak koji je zbog situacije morao da napusti Kosovo kaže da ga je to iskustvo motivisalo da postane pravi borac, kako u...

POZNATI VOJNOPOLITIČKI IZVEŠTAČ ŠOKIRAO SVOJIM STATUSOM NA FEJSBUKU: Andrej Mlakar ogorčen organizacijom na putevima Srbije!

Poznati vojno-politčki komentator Andrej Mlakar postavio je danas status na svom Facebook profilu i izazvao lavinu komentara na tekst u kojem navodi da su...

ŠLJIVOVICA NA UNESKOVOJ LISTI: Čuvena srpska šljivovica u Karađorđevom selu cedila se kroz šajkaču! Evo kako se pravi...

Društvene prakse i znanja u vezi s pripremom i upotrebom tradicionalnog pića od šljive – šljivovice, element nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije upisan je danas...

SRĐAN LALIĆ NASTAVIO SVEDOČENJE: Odgovara na pitanja Marka Miljkovića! Sve vreme gleda ga pravo u oči i pokazuje mu...

U Specijalnom sudu u Beogradu danas se nastavlja suđenje Veljku Belivuku i pripadnicima njegove kriminalne grupe, koja je optužena za sedam ubistava, silovanje, trgovinu...

PIKSI MENJA SISTEM, SA DVOJICOM NAPADAČA OD STARTA? Na sve ili ništa! Evo i sastav „Orlova“ za sutrašnju utakmicu

Sve vodi ka tome da će Srbija protiv Švajcarske igrati u sistemu po kome je bila prepoznatljiva u kvalifikacijama i koji joj je pomogao...