spot_img
PANČEVOKulturna DešavanjaPOD SLOGANOM POVRATAK OTPISANIH OTVOREN 65. SAJAM KNJIGA Kovačević: Naša obaveza je...

POD SLOGANOM POVRATAK OTPISANIH OTVOREN 65. SAJAM KNJIGA Kovačević: Naša obaveza je da na svakom mestu tražimo alternativu za mir!

 

Praćen brojnim posetiocima, 65. Međunarodni sajam knjiga pod sloganom „Povratak napisanih” otvorio je akademik Dušan Kovačević, ističući da je naša obaveza da na svakom mestu, pa tako i na Sajmu knjiga, tražimo alternativu za mir.

– Svako vreme i svako mesto je naša obaveza da se pronađe alternativa za mir. Pod krovom ove naše nacionalne izložbe knjiga žive pisci, ovde je i „Rat i mir“, „Na Drini ćuprija“, „Zločin i kazna“, „Vreme smrti“… Kome su i zašto su pisane te velike knjige ako se njihove priče ponavljaju, kao da ih niko nikada nije čitao – konstatovao je Kovačević.

Ceremonija otvaranja je počela nastupom Umetničke radionice Mari Mari, na čelu sa Lenom Kovaćević, izvedbom pesme „Vostani Serbije“, Dositeja Obradovića.

– Knjiga je lekovita, leči mnoge bolesti, od davnina je poznata kao melem za razum i dušu – kazao je Kovačević.

On je istakao da se Sajam ponovo održava, posle dve godine odlaganja zbog planetarne bolesti koja se javlja periodično, menjajući ime kroz vekove.

– Kada smo pomislili da ćemo uskoro živeti bez straha, kao ljudi, početkom rata, koji sve više dobija razmeru Trećeg svetskog rata, naša nada pretvorila se u očaj – istakao je. Kovačević je primetio da se ova ratna bolest svakim danom širi.

– Moliću boga za mir uz prizivanje razuma i pameti za generacije koje dolaze i koje uče da čitaju. Želeo bih da se vidimo sledeće godine uz pozdrav naslova „Doviđenja u oktobru“, proglašavam Beogradski sajam knjiga otvorenim – poručio je Dušan Kovačević.

Pre našeg akademika koji je na samo početku obraćanja pozdravio rumunske susede i prijatelje, publici se obratio rumunski književnik Mirčea Dinesku.

– Istorija koja je bila prilično nepravedna prema Srbiji, nije pokupila za sebe samo polen predanja sa cveća obojenog krvlju na Kosovu polju, već je sletela 600 godina kasnije na taj isto živopisni šumarak koji je ukrasio veliki rumunski slikar Jon Andrejesku, platnom koje je Nikolaje Čaušesku podario maršalu Josipu Brozu Titu na svečanom otvaranju Đerdapa. Zadivljen lepotom pejzaža, predsednik Jugoslavije je naredio da se slika okači baš na zidu iza njegovog radnog stola, ne predvidevši kakvo će veliko uzbuđenje izazvati kasnije ovo remek delo – kazao je Dinesku.

On je istakao da je iskusni kritičar umetnosti, Radu Bogdan koji se u ono vreme bavio zbirkom sabranih dela Jona Andreeskua, motao oko zgrade Ambasade Jugoslavije u Bukureštu, tražeći da mu se dozvoli da fotografiše dotičnu sliku.

– Srećan što je dobio odobrenje, sleteo je u Beograd zajedno sa jednim fotografom i dva oficira iz predsednikove svite i otišao u kabinet Josipa Broza Tita. Kada su skinuli sliku sa zida, bezbednjaci su ostali zapanjeni: iza okvira slike pronašli su minjaturni sistem za prisluškivanje. Krivac ovog pripajanja srpskog mikrofona rumunskom šumarku bila je Jovanka, ambiciozna saputnica maršala koja je zauvek uklonjena iz njegovog života – kazao je Dinesku.

Prema njegovim rečima, druga dramatična situacija u vezi sa srpsko-rumunskim odnosima dogodila se pre sto godina u palati vladara Joana Aleksandra Kuze, osnivača Male Rumunije. Ovoga puta nije bila reč o slici, već o Mariji Obrenović koju je vladar Kuza obožavao kao umetničko delo i koja je prouzrokovala pravi politički zemljotres.

– Uhvaćen na delu od strane svojih oficira sa drugom ženom pod pokrivačem, Kuza je bio primoran da se odrekne prestola pod pretnjom oružja. Fjodor Dostojevski je tvrdio da će lepota spasiti svet. Lepota Marije Obrenović nije spasila vladara Kuzu, već ga je izbacila iz istorije. Da ne bismo išli previše u patetiku, treba videti u kojoj meri nam vino može govoriti o grehu same istorije. Početkom sedamdesetih godina bio sam pozvan zajedno sa pesnikom Emilom Brumaru da učestvujem na čuvenom Festivalu poezije u Strugi. U ono vreme Jugoslavija je bila sto godina ispred Rumunije, zemlje u kojoj su se namirnice prodavale na tačkice, a struja se gasila u devet sati uveče u celoj zemlji zbog štednje, po nalogu Čaušeskua, istim postupkom koji nas danas Brisel primorava da ga primenimo, kao zakasneli omaž bivšem diktatoru. U Beogradu me je zapljusnuo talas Zapada: na pijacama je bila eksplozija blagostanja, kafići sa knjižarama u prizemlju, drevna ulica Skadarlija sa gomilom tamburaša, restorani otvoreni do kasno u noć ostavili su nas bez teksta, jer su se u Bukureštu restorani i bioskopi zatvarali u 21.00, a jedina televizija, delimično u boji, radila je između 19.00-21.00, sat vremena na TV programu u boji bio je o radnim posetama druga Čaušeskua, a drugi sat crno-belog programa odnosio se na uspehe svestrano razvijenog socijalizma – prisetio se rumunski književnik i dodao da je najveći šok koji su njegov kolega pesnik i on doživeli nakon dolaska u Strugu na pesnički susret koji se održavao na otvorenom, bilo ogromno bure od 800 litara koje je gospodarilo atmosferom u znaku simbola blagostanja i ljubavi prema poeziji.

– Nakon 40 godina, pozvan na isti Festival u Strugi, doživeo sam drugi šok videvši bedno burence od jedva tri litra vina koje je bilo položeno na stočiću u znak sećanja na ogromno nekadašnje bure. Tada su mi pali na pamet stihovi Karla Sandburga „umrli su bizoni, umrli su i oni koji su videli bizone”, jer je u međuvremenu umrlo i ogromno bure i nestala je u nepovrat većina pesnika koji su pili ono vino. Društvo potrošača se pretvorilo u društvo koje se uzdržava od pića – zapazio je Dinesku.

Foto:Printscreen/RTS

On je kazao da, – ako je jedno umetničko delo izazvalo pravu dramu u porodici Josipa Broza Tita, ako je Marija Obrenović nesvesno prelomila političku sudbinu rumunskog vladara, jedan geolog, koji je dospeo na raskršće istorije do položaja predsednika Rumunije, bio je vinovnik najsramnijeg čina u istoriji rumunsko-srpskih odnosa, dozvolivši vojnim američkim avionima da koriste aerodrom u Temišvaru za bombardovanje mostova i televizije prestonice jedne evropske zemlje koja je imala nesreću da njom rukovodi predsednik „politically incorrect”.

– Tada sam objavio u novinama „Frankfurter Allgemeine Zeitung” članak pod naslovom „Muva sa mosta” u kojem sam pojasnio metaforički da ako hoćeš da uhvatiš muvu, pravi je zločin bombardovanje mostova jednog grada samo zato što muva zuji u njihovoj blizini. I na kraju mog izlaganja o istoriji Srba, umetnosti, vinu, ljubavi i smrti, setih se da sam pesnik i izrecitovaću vam stihove koje sam napisao o ovim vremenima kuge i rata – zaključuo je Dinesku i izrecitovao svoje delo „Kako da ne umremo“.

Danas

POVEZANE VESTI

POSTAVI KOMENTAR

molimo unesite svoj komentar!
Ovde unesite svoje ime

Zabranjeni su govor mržnje, vređanje na nacionalnoj, rasnoj ili rodnoj osnovi, vređanje ličnosti korisnika i osoba čija se imena pojavljuju na sadržajima portala, kao i upotreba vulgarnih reči. Svako korišćenje portala suprotno navedenom biće kažnjeno oduzimanjem prava korisnika na pristup portalu kome će pristup biti trajno ili privremeno uskraćen. Svako ugrožavanje lične i porodične bezbednosti korisnika portala, kao i lica čije se ime navodi u sadržaju portala, putem pretnji ili na bilo koji drugi način, nije dozvoljeno i svako takvo ponašanje može biti krivično gonjeno od strane nadležnih organa. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, predstavljanje u ime drugog pravnog ili fizičkog lica. Zabranjeno je pisati velikim slovima (Full Capslock).

Komentari i sadržaji koji se ne odnose na teme portala biće obrisani bez prethodne najave, a korisnicima koji pošalju takve komentare i sadržaje biće u više navrata onemogućen pristup portalu. Ukoliko korisnik smatra da je nepravedno kažnjen, ima pravo da kontaktira administratora.

POPULARNO

ĆUTA DELIO LETKE MINISTRIMA, A BRNABIĆEVA MU PORUČILA: Lažni ekolozi! Mogli ste da ih štampa i na recikliranom, a...

  Poslanik Aleksandar Jovanović Ćuta delio je letke ministrima tokom sednice Skupštine, a premijerka Ana Brnabić mu je poručila da je mogao da ih štampa...

CRVENI LUK BLOKIRA TVOJE MASTI A PRŽENJE LUKA NIJE PREPORUČLJIVO Doktor Solaković: Što jači miris i što više suza...

Više naučnih istraživanja je potvrdilo da sastojci crvenog i belog luka deluju protiv ugrušaka u krvi. Tako, crveni luk sprečava slepljivanje trombocita i nastanak...

DOKTOR TOKSIKOLOGIJE PREDRAG VUKOMANOVIĆ OTKRIVA: Lekovi za smirenje su potreba ili hir. Evo od čega se smirujemo

Istraživanja pokazuju da svaka peta osoba u našoj zemlji povremeno ili svakodnevno uzima lekove za smirenje. Često smo sami sebi i lekari i farmaceuti...

STRUČNJAK IVAN RISTIĆ UPOZORAVA: Do kraja decembra očekuju nas novi zemljotresi! Ovo su crne tačke u Srbiji!

Zemljotres jačine 3,1 stepen Rihterove skale koji je pre dva dana potresao Kosjerić samo je jedan u nizu potresa koji očekuju Srbiju u narednom...

SREDNJOŠKOLCI OVO JE PRILIKA ZA VAS: Prijavite se za besplatne naučno obrazovne kampove u Tršiću! Prijave su otvorene do...

Prijave su otvorene do 10. decembra i svi zainteresovani srednjoškolci iz Srbije i regiona mogu se prijaviti putem linka. Tim čine eksperti iz industrije u...