Masakr je izvršen 19, 20. i 21. oktobra 1941. godine.
Srbija obeležava Dan sećanja na žrtve u Drugom svetskom ratu i 81. godišnjicu masovnog streljanja civila, među njima i đaka i profesora, u Spomen parku u Šumaricama u Kragujevcu.
Masakr je izvršen 19., 20. i 21. oktobra 1941. godine, s streljanje 2.264 ljudi u Kragujevcu 21. oktobra postalo je simbol stradanja svih. Tog dana je ubijeno 300 đaka gimnazije i na desetine dece. Najmlađi među njima je bio 11-godišnji Rom, čistač cipela.
Centralna manifestacija Oktobarskih svečanosti „Veliki školski čas“, biće održana danas, 21. oktobra kraj Spomenika „Prekinut let“ u Kragujevcu, u 11 sati.
Nakon Molebana, biće izvedena poema „Zemlja“ autora Enesa Halilovića, u režiji Petra Stanojlovića, a u izvođenju dramskih umetnika Nebojše Dugalića, Rifata Rifatovića, Miloša Krstovića, Isidore Rajković, Avrama Cvetkovića i Voina Vasojevića.
Scenski nastup umetnika biće ispraćen horom Prve i Druge kragujevačke gimnazije, pod vođstvom dirigenta Jelene Magleševe.
Streljanje je, inače, izvršeno kao odmazda za 10 ubijenih i 26 ranjenih nemačkih vojnika posle sukoba na putu između Kragujevca i Gornjeg Milanovca. Izdata je naredba da se za jednog ubijenog nemačkog vojnika strelja 100 ljudi, a za ranjenog 50. Streljanja su prvo počela u selima koja su Nemci zvali „legla bandita“. Posle toga je doneta odluka da se ubistva nastave i u Kragujevcu. Hapšenja i racije su vršena neselektivno i stanovništvo je na streljanja izvođeno u grupama. Postoje različiti podaci o broju ubijenih u zločinu. Kustos Staniša Brkić je u knjizi „Ime i broj“ iz 2007. objavio imena i lične podatke 2.796 žrtvi streljanja u Kragujevcu.
STRELJANJE ĐAKA
Nemci su upali u Gimnaziju i ostale škole, odakle su u toku nastave izveli profesore i đake. Među streljanima bilo je oko 300 mladića i đaka srednjih škola, kao i četrdesetoro dece od 12 do 15 godina starosti.
Prostor na kome je izvršeno streljanje 1953. pretvoren je u memorijalni park. Na ulazu je podingut monumentalni muzej „21. oktobar“. Do sada je spomenicima umetnički oblikovano 10 humki, a među njima je i „Spomenik streljanim đacima i profesorima“, koji je postao simbol kragujevačke tragedije.
Za zločin u u Kragujevcu s optužnicom se suočio komandant Franc Beme. Nakon što je zarobljen u Norveškoj, izveden je na sud u sklopu Naknadnih nirnberških suđenja. Izvršio je samoubistvo. Komandant 724. puka 704. pešadijske divizije, general Adalbert Lončar je 1947. osuđen na smrt pred Vojnim sudom u Beogradu.
KRVAVA BAJKA
O ovom masakru naša velika pesnikinja Desanka Maksimović napisala je jednu od najlepših i najtužnih pesama „Krvavu bajku“. Podsetimo se njenih stihova.
Bilo je to u nekoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu,
umrla je mučeničkom smrću četa đaka u jednom danu.
Iste su godine svi bili rođeni, isto su im tekli školski dani,
na iste svečanosti zajedno su vođeni, od istih bolesti svi pelcovani
i svi umrli u istom danu.
Bilo je to u nekoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu
umrla je junačkom smrću četa đaka u istom danu.
A pedeset i pet minuta pre smrtnog trena sedela je u đačkoj klupi četa malena
i iste zadatke teške rešavala: koliko može putnik ako ide peške…
i tako redom.
Misli su im bile pune i po sveskama u školskoj torbi
besmislenih ležalo je bezbroj petica i dvojki.
Pregršt istih snova i istih tajni rodoljubivih i ljubavnih
stiskali su u dnu džepova.
I činilo se svakom da će dugo, da će vrlo dugo trčati ispod svoda plava
dok sve zadatke na svetu ne posvršava.
Bilo je to u nekoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu
umrla je junačkom smrću četa đaka u istom danu.
Dečaka redovi celi uzeli se za ruke, i sa školskog zadnjeg časa
na streljanje pošli mirno kao da smrt nije ništa.
Drugova redovi celi istog časa se uzneli do večnog boravišta.
Telegraf.rs
