Ako je toksičan šef tako loš, zašto su njegovi zaposleni i dalje uz njega? To ima veze sa načinom na koji vaš um funkcioniše, kaže Ronald Riđo, profesor liderstva i organizacione psihologije na koledžu Klaremont Mekena.
Riđo je proveo skoro tri decenije istražujući i učeći o ovoj temi. On kaže da mnogi loši šefovi nisu sposobni da vode jer su često narcisoidni, ne mare istinski za svoje zaposlene i da bi učinili sve da postignu najbolje rezultate – čak i na račun drugih ili još gore, na račun morala.
Ipak, mnogi od tih menadžera imaju mnogo ljudi koji rade za njih, koji ih vole i zauzimaju položaje moći, od poslovnog područja do politike, kaže Riđo.
Ljudi ne mogu uvek da znaju da će imati toksičnog šefa prilikom intervjuisanja za posao, ali kada već dođu u kompaniju ili organizaciju bilo koje vrste, tu ostanu mesecima ili čak i godinama – i to samo zato što uglavnom imaju pogrešnu ideju o tome kako izgleda dobro vođstvo ili zato što pokušavaju da izvuku ličnu korist iz teb veze, kaže Riđo.
Često su to naše sopstvene ljudske sklonosti; mi smo ti koji im dajemo moć“, kaže Riđo za CNBC.
Evo četiri specifična razloga zbog kojih ljudi slede loše lidere:
1. Ljudi mešaju aroganciju i narcizam sa snagom
Snaga i samopouzdanje mogu da budu važne liderske osobine. Ali ljudi ponekad mešaju aroganciju i narcizam sa snagom, kaže Riđo.
Istraživanje Univerziteta u Amsterdamu iz 2011. godine uključivalo je da se grupama učesnika nasumično dodele lideri, svaki tim je uradio grupni zadatak, a zatim je svaki tim zamoljen da naknadno oceni svog lidera. Učesnici su najnarcisoidnije vođe ocenili kao najefikasnije, čak i ako su ti lideri zapravo inhibirali komunikaciju i štetili učinku njihove grupe.
Narcizam lošeg šefa ih ubeđuje da su uvek u pravu, pa odbijaju pomoć drugih i ne uče na svojim greškama, kaže Riđo.
“Privlače nas ovi ljudi koji izgledaju kompetentno – kao da mogu da preuzmu odgovornost i rukovode vodećom ulogom. Ali oni su često narcisi, a stvari mogu da izmaknu kontroli u tom slučaju”, objašnjava on.
2. Ljudi padaju u “kognitivnu lenjost”
Ako ste ikada imali lošeg šefa, verovatno ste pomislili u sebi:
“Ne želim da se trudim da shvatim kako da se nosim sa ovom situacijom. Zvuči iscrpljujuće”.
Umesto toga, pronalazite načine da ubedite sebe da je vaš šef zapravo dobar. Riđo to osećanje naziva “kognitivnom lenjošću”.
“Postajemo lenji i nekako prihvatamo stvari onakve kakve jesu”, kaže on.
Kada toksičan šef uradi nešto pogrešno, ljudi im često daju “prolaz” umesto da ih smatraju odgovornim, jer misle da je šef ionako iznad pravila. To će dozvoliti lošem šefu da se upusti u još gore ponašanje bez posledica.
Ljudi takođe imaju tendenciju da veruju drugima sličnim njima, primećuje Riđo. Ako izgleda da vaši saradnici podržavaju vašeg lošeg šefa, možda ćete se osećati prinuđenim da sledite stado umesto da zauzmete stav, a vaš šef bi mogao da ostane na poziciji bez ikakvog osporavanja.
3. Ljudi izjednačavaju dobre rezultate sa dobrim vođstvom
Za vas bi vaš šef mogao da bude toksičan šef. Za nekog drugog, on je neko ko donosi dobre rezultate, kao što je povećavanje profita ili uspešni ugovor.
“Za te vođe, ciljevi opravdavaju sredstva. Ako se čine efikasnim, ljudi jednostavno ne pitaju kako su tamo stigli”, kaže Riđo.
Loši šefovi mogu da izgledaju efikasno u postizanju dobrih rezultata, ali to često uključuje “kolateralnu štetu”, kao što je stvaranje toksičnog radnog mesta lošim tretmanom zaposlenih ili donošenjem neetičkih odluka, kaže Riđo.
Istraživanje Društva za upravljanje ljudskim resursima pokazuje kako toksično radno mesto na kraju može imati negativan uticaj na poslovni rezultat, posebno imajući u vidu cenu fluktuacije zaposlenih koji odlaze zbog toksičnog šefa.
4. Ljudi uživaju u moći udruživanja
Šefovi često imaju moć unutar kompanije ili grupe. Riđo kaže da neki ljudi podržavaju najgore osobine menadžera u nadi da će biti nagrađeni za lojalnost, poput unapređenja ili povećanja plate.
“Loš vođa privlači privržene ljude koji ih okružuju jer vole da budu povezani sa moćnom osobom”, objašnjava on.
Zato bi trebalo svako da nauči da prepozna ove psihološke tendencije, ali i to kako izgleda dobar šef: neko ko postiže rezultate uz ograničavanje kolateralne štete, pokazuje istinsku brigu o svojim zaposlenima i prihvata pomoć i povratne informacije od drugih.
“Dobri šefovi tim ostavljaju tim u boljem stanju nego što su ga našli”.
BIZlife
