Malo ali veoma živopisno mesto Skorenovac u kovinskoj opštini poznato je i po tome što je najjužnija tačka u kojoj Mađari čine apsolutnu većinu stanovništva.
Ta činjenica je veoma interesantna njihovim sunarodnicima iz matične države, koji su pre dvadesetak godina najpre stidljivo, a potom sve više i više počeli da dolaze na smeštaj kod skorenovačkih domaćina, kako bi proveli nekoliko turističkih dana obilazeći Beograd i okolinu.

Dani osmislio „Dane”

Tvorac tog čuda Erne Dani, zajedno sa svojim bratom Zoltanom, čuvenim po rušenju američkog stelt aviona za vreme bombardovanja, pre četrnaest godina osmislio je manifestaciju pod nazivom „Dani mađarske kuhinje”.
– Sve je počelo idejom da sezonu malo produžimo, jer se bavimo seoskim turizmom, koji mahom traje od aprila do septembra, kada nam dolaze gosti uglavnom iz inostranstva. Uzgred, želeli smo da napravimo ono čega nema nigde u okolini. Tako ovde svake prve subote u oktobru dominiraju mađarski specijaliteti – od sekelj gulaša do kupusa. I ovog puta bilo je i gostiju iz inostranstva, a stigao je i pun autobus iz Beograda. Mi smo pripremili između 350 i 400 porcija svinjskog gulaša i čvaraka, dok je, primera radi, prošle godine prodato oko 3.500 porcija. Nažalost, selo se toliko ispraznilo da nema radne snage čak ni za pripremanje specijaliteta kao što su škembići i papci u saftu, za koje je potrebno mnogo znanja i truda. Ipak, najbitnije je da nekako uspevamo da ugostimo te silne ljude željne dobrog provoda – kaže Dani.
Tako je četrnaesta međunarodna gastronomska manifestacija pod nazivom „Dani mađarske kuhinje” održana u subotu, 8. oktobra, u glavnim skorenovačkim ulicama, koje su i ovog puta bile prepune gurmana iz pomenutog mesta, okoline i iz drugih mesta.
Brojni prodavci na stotinak štandova s raznim, uglavnom domaćim proizvodima krenuli su još u jutarnjim satima da se pripremaju za navalu gurmana.
A njih je čekalo doslovno „od pileta mleko”, bolje reći od pilećeg i svinjskog paprikaša, preko svadbarskog kupusa, škembića i papaka u saftu, do neizbežnog pikantnog mađarskog gulaša. Što se samih posetilaca tiče, i ove godine, pored žitelja glavnog grada, a među njima i brojnih biciklista koji su iskoristili predivan miholjski dan, bilo je ljubitelja dobre hrane i iz Mađarske, Rumunije, Bugarske, Republike Srpske…
Svi oni su, bez razlike, uživali u ukusnim zalogajima i zvucima mađarske muzike…

Foto: Jordan Filipović

Bilo mnogo i pančevačkih gurmana

Naravno, najviše ljubitelja dobrog zalogaja bilo je iz najbližeg okruženja, a među njima i veliki broj Pančevaca.
Jedan od njih je i Mihalj Ereš, koji živi u našem gradu, ali često obituje i u Skorenovcu.
– Imam ovde kuću, a tu sam odrastao, jer su mi u Skorenovcu živeli baba i deda. Dođem često ovamo preko leta i veoma je uredno i mirno, jer je mesto slabo posećeno. Naravno, ne računajući kirvaj i „Dane mađarske kuhinje”. I, eto, nema ničeg prijatnijeg nego sesti po lepom vremenu uz pićence i neki gulaš ili drugi mađarski specijalitet, a ja sam ovog puta uzeo onaj od divlje svinje i srnetine. Nije ni skup – koštao je oko 500 dinara. Od te silne ponude slanih i slatkih specijaliteta odabrao sam i šamrolne, koje nisam jeo odavno, a kupio sam i domaće kiflice i ajvar – kaže Ereš.
Među brojnim gostima iz inostranstva tu je i advokat Rosen Ivanov iz Sofije, koji je ovde s prijateljem, i to treći put.
– Mnogo mi se dopada, jer su svi nasmejani, hrana je veoma ukusna, a sada sam probao gulaš i svadbarski kupus. Ovog puta sam došao sa dva druga iz Bugarske, koji su takođe oduševljeni, jer i mi Bugari volimo dobar zalogaj. Mislim da će ih biti još mnogo više naredne godine. Pogotovo kada čuju da su ovde živeli i naši sunarodnici nakon što su pre nekoliko vekova pobegli od Turaka – kaže Ivanov.
Njega je zapravo doveo sunarodnik iz Ivanova – Josif Vasilčin Mare, koji ne propušta ovaj gastronomski spektakl.
– Ovde ima svega za široke narodne mase, a svake godine je sve bolje i šarenije. Veliki sam gurman, ali najviše volim svinjski gulaš, uz koji ide i turšija, kao i ljuto, bez čega mi je obrok nezamisliv. A onda neizostavno sledi desert – ovog puta torte sa štanda žena iz ivanovačkog udruženja „Bonaz Šandor” – kaže Mare.
A jedna od onih koji su pripremali veoma ukusne slatkiše na tom štandu jeste i Ana Černik.
– Još ranijih godina shvatili smo da torte idu najbolje, ali je sada ovo vreme uticalo na prodaju, jer je bilo pretoplo. Kupcima smo za ovu priliku napravili tortu „baron” s malinama, kao i torte s vanilom i čokoladom. Pored mene, pripremale su ih i dve Rozalije i Aranka. A bio je tu i moj suprug, kao i predsednik udruženja Andraš Nemet, koji su nam pomogli oko postavljanja štanda – istakla je Ana.
Ovaj događaj je nezamisliv bez članica vojlovačkog MKUD-a „Tamaši Aron”, s kojima je ponovo bila i Eržebet Varga.
– Odazvale smo se pozivu domaćina, a dve mlade žene su opremile štand – Hajnalka i Kristina. Bilo je tu svega, od medenjaka i vanilica, preko pekmeza i ljutika, do paprike i cveća. I sve se podjednako kupovalo – navela je Eržika.
Kako i ne bi kada je sve bilo vrlo primamljivo, kao i uvek na „Danima mađarske kuhinje”.

Tekst i foto: Jordan Filipović