Domaćice ubrzano pune tegle, kako bi i ovu zimu dočekale sa punim špajzom ajvara, turšije, kiselih krastavaca i džema. Večita dilema je da li praviti domaće ili kupiti u supermarketima, a imajući u vidu poskupljenje svih namirnica, možda je i povoljnije sve kupiti gotovo, ne trošiti drva ili struju. Ipak, domaćice koje poštuju tradiciju na to i ne pomišljaju već su zavrnule rukave, naložile šporet smederevac i krenule u akciju.
„Kada dođe jesen probude se sva čula i ona nostalgija za detinjstvom, dok se sa starog smederevca širi miris paprike preko dvorišta. Prava domaćica ona naša srpska u ovim jesenjim danima nosi najlepši miris u kosi, onaj koji su imale i naše bake i majke, miris pečene paprike. Kod nas je tradicija pravljenja ajvara onog čistog, koji podrazumeva najkvalitetniju papriku ‘kako je moja baka umela da kaže onu kao dlan’ ili ‘slonovo uvo’ uz dodatak belog luka, ulja, soli i malo listova celera“, kaže za RINU Jelena Lazarević.
Ova vredna domaćica otkriva, da za pripremu tradicionalnog srpskog ajvara ne treba ništa više osim gore pomenutih namirnica, puno ljubavi, rada i naravno šporet smederevac.
„Po starom običaju pečenu papriku stavljamo u najlon kese da prenoći, sledećeg dana se ljušti, cedi, melje. A onda kreće prženje i dugo mešanje na smederevcu u kom najlepše pucketaju drva, a ajvar bude najukusniji. Nižu se teglice na policama u podrumu kao nekada i za zimu nema zime ovde kod nas u Šumadiji. Ukus srpskog kavijara uz domaći hleb budi sva čula i iz teglice nestane brže nego što se može i zamisliti“, ističe domaćica iz Topole.
Ovaj pikantni namaz specijalitet je balkanske kuhinje i uglavnom se koristi kao hlebni namaz ili dodatak jelima. Čuveni Bi-bi-si nazvao ga ja čak i balkanskim kavijarom.
RINA.rs
