Zabrana reeksporta ruske nafte trećim zemljama ne treba da bude prepreka našoj državi za gradnju novog naftovoda jer nije ni bilo predviđeno da se crno zlato kupuje od Mađarske

Pre nego je Srbija i pomislila da zabode prvi ašov kako bi počela izgradnju novog naftovoda kojim bi se naša zemlja crnim zlatom sa Urala snabdevala iz naftovoda „Družba”, iz Evropske unije je već stigla nova opomena. Ovoga puta je saopštio predstavnik Evropske komisije Danijel Šeridan Feri, komentarišući nameru Mađarske i Srbije da izgrade naftovod naglašavajući da zemlje Evropske unije koje su, kao izuzetak, imale mogućnost da privremeno nastave da uvoze rusku naftu ne mogu da je reeksportuju u druge države – ni Evropske unije ni u treće zemlje.

– Mogu vas podsetiti na pravne aspekte dogovorenih akcija. Zemlje Evropske unije, koje (kao izuzetak od sankcija) uvoze rusku naftu iz naftovoda ili naftne derivate, ne mogu ih ponovo izvoziti (u druge države EU ili treće zemlje), pošto je neophodno da se garantuje ravnopravna situacija između zemalja članica – rekao je predstavnik Evropske komisije na konferenciji za medije u sedištu EK. Ranije je potpredsednik Vlade Mađarske Zoltan Kovač saopštio da su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i mađarski premijer Viktor Orban postigli dogovor o izgradnji naftovoda koji će omogućiti Srbiji da dobija naftu „ural” iz naftovoda „Družba”.

Upitan kako komentariše novi hladan tuš iz Evropske unije i ima li kraja postavljanju klipova u točkove Srbiji ne bi li nas na sve načine sprečili da se snabdevamo ruskim energentima, dr Petar Stanojević, profesor na Fakultetu za bezbednost i bivši dugogodišnji pomoćnik ministra energetike za naftu i gas, kaže za „Politiku” da je sa stanovišta Evropske unije ova najava apsolutno jasna.

– Mađarska je dobila kvotu za sebe i ne može je reeksportovati. Ne može je ni transportovati za treće zemlje. To je isti slučaj kao sa Hrvatskom. Ali, ovde nije reč o kratkoročnom rešenju problema već dugoročnom. Kada se gradio „Jadranski”, tada jugoslovenski naftovod niko nije ni pomislio da do ovakvih situacija može da dođe – napominje prof. dr Stanojević. Dodaje da Srbija ne može ni u budućnosti da se oslanja samo na jedan pravac snabdevanja. Što ih bude više to je bolje. Ako to pravilo važi za gas i električnu energiju, zašto ne bi važilo i za naftu. Navodi da nije ovo jedini slučaj ugrožavanja snabdevanja do koga može doći i u budućnosti. Stanojević objašnjava da naša zemlja može svakako da koristi „Jadranski naftovod”, te da je ovo administrativna zabrana i nema veze sa tim koja nafta može da ide ovim naftovodom.

Sagovornik „Politike” upućen u naftne prilike nije iznenađen ponovnim zaoštravanjem politike EU prema našoj zemlji i čeka da čuje šta će još novo da smisle. Kaže da je to realno očekivati i ubuduće, dokle god ne uvedemo sankcije Rusiji. Činjenica je da ne može da bude reeksporta nafte za treće zemlje, ali Mađarska i ne bi svoje količine prosleđivala Srbiji. Ona bi kupovala za sebe, a mi za sebe, ali bi se nafta dopremala gasovodom preko Mađarske. Srbija neće rešiti problem gradnjom novog naftovoda ako opet bude mogla da se snabdeva samo iz jednog pravca preko Ukrajine i da doprema samo rusku naftu. Odlična je ideja da se naftovod izgradi, i treba da ih ima što više, ali šta ukoliko Ukrajina sutra obustavi transport nafte? Cevi ostaju prazne, a novac potrošen za gradnju.

– Ukoliko želi dugoročno da reši pitanje bezbednog snabdevanja bilo kojim energentom Srbija više ne sme da čeka da se vatra zapali kao sada pa da gasi požar. I ne sme da dozvoli da ima jednog dobavljača i jedan pravac snabdevanja jer vidimo da je EU spremna na sve – navodi naš sagovornik. Kamo sreće, podseća, da je 2008. počela izgradnja panevropskog naftovoda (PEOP) koji ide od Konstance u Rumuniji preko Srbije i Hrvatske do Rijeke i odatle preko Slovenije do Trsta u Italiji. Tada kada je bila ideja da ga Srbija sa ostalima gradi, cilj je bio da se zaobiđe prolaz u Trstu prilikom transporta ruske i kaspijske nafte u centralnu Evropu. „Politikin” sagovornik koji je tada bio uključen u pregovore oko gradnje PEOP-a kaže da je vlada Srbija te godine uz Rumuniju i Hrvatsku već bila dala zeleno svetlo za izgradnju ali da je Slovenija sprečila realizaciju zbog ekologije.

Međutim, postojala je ideja da je moguće realizovati ovaj projekat čak iako Slovenija odustane, jer cevi idu ispod mora. Reč je o naftovodu dužine oko 1.400 kilometara, i tada je deo za Srbiju koštao oko 300 miliona dolara. PEOP-om je godišnje trebalo da se transportuje od 60 do 90 miliona tona nafte, ali za Srbiju je ovaj posao propao. Procene su i tada pokazivale da bi izgradnjom ovog naftovoda svaka država preko čije teritorije cevi budu položene godišnje mogla da uštedi samo na transportu crnog zlata oko 30 miliona dolara. Ovaj naftovod za koji je Evropska komisija bila otpočela proceduru za izradu strategije trebalo je da pojača i diverzifikuje postojeću evropsku mrežu.

I bez ruske nafte naša zemlja nema nestašice goriva kao Francuska

Srbija za razliku od zemalja EU pre svih Francuske ima dovoljno svih vrsta derivata na pumpama. Nema redova i nestašica kakve viđamo na francuskim benzinskim stanicama iako je njima dozvoljeno da uvoze naftu od koga god žele. To znači da će Srbija bez obzira na reeksport i bez njega imati dovoljno goriva. Naša zemlja, a to EU zna, ni do sada nije u tolikoj meri zavisila od ruske nafte. Ona jeste trenutno jeftinija od drugih, ali je pitanje dokle će tako biti. Poznato je da i mi raspisujemo tendere za kupovinu nafte. Ko da bolju ponudu taj je dobavljač.

Dok na sve načine pokušavaju da nam preseku zavisnost od ruskih energenata, u Srbiju će stizati nafta kirkuk iz Iraka.

(Politika)