Vreme antiheroja

Pre neki dan su svi državni (i posebno „podržavljeni”) mediji s naznakom „brejking njuz” objavili da je poslednji iz mnoštva državnih neprijatelja broj jedan, vozač ubistvenog „kantrimena” na Brankovom mostu – Marko Milićev, na inicijativu naše vajne policije i uz „malu” pomoć interpola i drugih kolega, fantastično koordiniranom akcijom, najzad priveden pravdi…

Ne umanjujući tugu porodice i prijatelja stradalog Luke Jovanovića i nesumnjivu brutalnost pomenutog događaja, nakon medijske „kanonade” o ovom „slučaju” svaki komentar je apsolutno suvišan.

Ipak, nešto u vezi s tim zaslužuje pažnju. Naime, tim povodom oglasilo se jedno od retkih preostalih opozicionih uporišta koje za odbranu ovo malo zdravog razuma koristi u današnje vreme jedino raspoloživo, a tako ubojito oružje – humor. Neizmerno duhoviti „Njuz” je objavio da je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović optužio Marka Milićeva da je svojim izručenjem namerno skrenuo pažnju s najavljenih razgovora o smanjenju plata i penzija.

Toliko naznaka istine u običnoj pošalici! Dok javnost (s njom i svi mi) vija Milićeva po Turskoj, Kini i raznim gudurama, reformatorski režim namerava da nam sroza i ono malo ponosa i bedne crkavice.

Što se plata tiče, tu velike filozofije nema – ići će nadole, samo je pitanje da li će nam premijer „mekog srca” odrapiti osam, deset ili sedamnaest odsto. Kada je reč o gibanju (bolje reći „poniranju”) kursa, očigledno je da država time zarađuje, a gotovo svi ostali gube. Pojašnjenja radi, strmoglavim padom dinara oštećeni su svi kojima su krediti vezani za evro, izvoznici koji sirovine kupuju u inostranstvu, zaposleni koji primaju platu u domaćoj valuti, dinarske štediše… Ukratko, ogromna većina građana Srbije. I još kad se tome dodaju najavljena poskupljenja struje i ko zna čega još, to je znak da nam se sprema žestoka „salauka”.

A dugo najavljivani privredni preporod, pored još uvek nerešenih slučajeva Železare, „Petrohemije”, Bora…, destimulisan je zaustavljanjem proizvodnje u donedavnom rekorderu u izvozu – kragujevačkom FAS-u!

Kako stvari stoje, medijskim antiherojima, poput Miškovića, Đilasa, Šarića, Kosmajca i narečenog Milićeva ubrzo će se pridružiti novi, još uvek neotkriveni talenti.

Tako se polako ali sigurno teatar patetičnog kukumakanja pretvara u latinoameričko-tursko-špansku seriju, uz važnu napomenu da se one uvek završavaju hepiendom.

J. F.