Veranova komisija

image_pdfimage_print

Dve ozbiljne međunarodne organizacije („Reporteri bez granica” i „Amnesti internešenel”) objavile su ovih dana ono što smo znali i sami: da stanje medijskih sloboda u Srbiji i nije baš neko. Ne bih sada o tome. Ima u oba izveštaja nešto, međutim, što je zanimljivije: i jedni i drugi kažu da je u prošloj godini učinjen „značajan napredak” u rasvetljavanju ubistava novinara u Srbiji.

E, pa nije. Nije učinjen nikakav, a kamoli „značajan” napredak. Ne znam odakle im takva procena, mada slutim, ali ne bih sada ni o tome. Jedino što je Veranova komisija do sada postigla – a teško bismo to nazvali postignućem – bilo je da su Milan Radonjić i Ratko Romić dopali pritvora, a sve na osnovu nepromenjenog činjeničnog stanja kakvo je bilo na dan ubistva Slavka Ćuruvije, 11. aprila 1999. Sve se znalo i tada. Treći osumnjičeni, taj Miki Kurak, sedi u Africi i slika se s mrtvim mačkama koje je pobio. Sva trojica su – kao što se zna – radnici Državne bezbednosti, a Radonjić je bio načelnik Beogradskog centra RDB u trenutku ubistva.

Naravno da svi znamo da je Slavka Ćuruviju ubila Služba, po naređenju Familije. Pošto vrana vrani oči ne vadi, sa istragom se nije stiglo nikud do dana današnjeg, niti se čini da će se stići.

U slučaju Milana Pantića, dopisnika „Večernjih novosti” iz Jagodine, nije se odmaklo nimalo, iz istih ornitoloških razloga. Za Dadu Vujasinović iz „Duge” tek treba dokazati da je ubijena, a da nije počinila samoubistvo. Nema, dakle, nikakvog „napretka” u radu naveliko izvikane Veranove komisije, koja je u stvari zajednička marketinška operacija Verana Matića i Ace Vučića.

Komisija je, kažu Kinezi, životinja sa četiri zadnje leve noge. A marketing je marketing. U tom smislu je Komisija bila najavila da će se baviti i bombardovanjem RTS-a u Aberdarevoj ulici, u noći 23. aprila 1999. Tu nema ničega čime bi se oni mogli baviti: taj slučaj jasan je i rasvetljen i nema se tu šta istraživati, osim ako neko misli da će pronaći, zatvoriti i optužiti pilota koji je bombu bacio. Dragoljub Milanović je odsedeo svoje i sad je kvit sa državom i pravdom; možda je trebalo tužiti još nekog, ali niko se nije time bavio.

Sve to sve više liči na marketinško spinovanje i sve je odvratnije. Vidi se stil rada partnera u projektu: najavljujemo, pa obećavamo, pa samo što nismo, ali, evo, uskoro ćemo i to tako traje u nadi da će se obećanja zaboravljati čim se prekriju novim obećanjima. Bilo bi im pametnije da se ućute i budu zaboravljeni; ionako nema ničega po čemu bismo ih pamtili.

Tagovi:

Pošaljite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

task-attention.png
Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce Pančevac online da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Pančevac online ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije „Pančevca”. Administratorima potala „Pančevac online” se možete obratiti ovde: pancevac@pancevac-online.rs.
 

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

WP-Backgrounds Lite by InoPlugs Web Design and Juwelier Schönmann 1010 Wien