Uoči ovogodišnje berbe kukuruza: više brige nego…

image_pdfimage_print

Ove godine su poljoprivrednici suočeni s naizgled paradoksalnom situacijom da je gljivičnih bolesti u kukuruzu bilo manje nego 2013, ali je opasnost od pojave mikotoksina veća nego prethodne sezone. Objašnjenje ovog fenomena koje smo dobili u Poljoprivrednoj stručnoj službi Institut „Tamiš” jednostavno je – velika vlažnost zrna nosi rizik od pojave aflatoksina, pa će ratari morati dobro da ga osuše pre skladištenja.

Radmila Heraković, diplomirani inženjer zaštite bilja u „Tamišu”, kaže kako su stručnjaci te ustanove obavili zdravstvene preglede hibrida kukuruza ranih, srednje ranih i kasnih grupa zrenja, kako bi ustanovili stepen oštećenja roda koji su prouzrokovali insekti, kukuruzno crvenilo, te gljive aspergilus, penicilinum i fuzarijum.

– Zbog promenljivih temperatura i velike količine padavina, koje su obeležile septembar, na hibridima su registrovana oštećenja od kukuruznog plamenca, fuzarijuma, aspergilusa, kao i šteta nastala kombinovanim delovanjem štetočina i gljiva. Ipak, može se reći da je u odnosu na prošlu godinu procenat oštećenja na klipovima manji, jer izrazito kišovito vreme nije pogodovalo razvoju aspergilusa i fuzarijuma. Zapaženo je da je zbog velikih količina padavina došlo do nabubrivanja i klijanja zrna u klipu, što predstavlja defekt kukuruza – rekla je Herakovićeva.

Ona je dodala kako druga generacija kukuruznog plamenca stvara probleme zbog toga što se ubušuje u klip i tako na njemu pravi „rane” na kojima se razvijaju gljive u vidu rozikaste navlake. Naša sagovornica je ocenila da bi štete od gljivica koje stvaraju aflatoksine ove godine ipak trebalo da budu manje, ali je skrenula pažnju proizvođačima da očiste i provetre skladišta, a po mogućstvu obave njihovu deratizaciju i dezinfekciju. Takođe, preporučila je da se kukuruz pre skladištenja obavezno osuši zbog prevelike vlažnosti, kako se ne bi dogodilo da se na njemu mikotoksini razviju naknadno.

Bolesti kukuruza

Štetočine i gljive prete kukuruzu

Na opasnost od razvoja mikotoksina u silosima i drugim prostorima za čuvanje kukuruza upozorio je i Stevan Maširević, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. On je rekao da skladištari treba da operu i dezinfikuju silose, jer se u njima nalazi veliki broj spora gljiva zaostalih od prethodne sezone. Maširević je preporučio ratarima da kukuruz beru rano ujutru, jer se tada najlakše skida svila s klipa, na kojoj se nakuplja i razvija najviše mikroorganizama. On je malim proizvođačima koji nemaju velike količine kukuruza, a čuvaju ga u svojim domaćinstvima, savetovao da odseku ili polome vrhove klipova, da bi tako odstranili zaražena zrna, te sprečili da se plesan tokom skladištenja širi na ostatak roda.

Prema rečima tog stručnjaka, trenutna vlažnost kukuruza na njivama je oko 20 procenata, što je previsoko ako se zna da već sa 16 odsto vlage može početi razvoj bolesti na zrnima. Optimalna vlažnost ploda je dva odsto niža, pa kada se svi izneti podaci uzmu u obzir, jasno je da proizvođači imaju dosta briga ove jeseni.

Oni još uvek ne znaju koliko će otkupljivači plaćati ovogodišnji rod, ali im je već jasno da će imati visoke troškove skladištenja, naročito oni s većom količinom robe. Zbog visoke vlage u zrnima neće moći da čuvaju kukuruz kod sebe, već će morati da ga odnesu u silose na sušenje, a ono će biti skuplje jer će duže trajati. Zato se može dogoditi da otkupljivači uhvate paore u „makaze” svih ovih troškova i okolnosti, i uzmu im kukuruz po nižoj ceni od realne. Poljoprivrednici će da gunđaju, trgovci da trljaju ruke, a država će ponavljati kao pokvarena ploča da se ne meša u ovakvu „tržišnu” igru. Sve u svemu, ništa novo pod kapom nebeskom.

D. Vukašinović

Pošaljite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

task-attention.png
Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce Pančevac online da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Pančevac online ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije „Pančevca”. Administratorima potala „Pančevac online” se možete obratiti ovde: pancevac@pancevac-online.rs.
 

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

WP-Backgrounds Lite by InoPlugs Web Design and Juwelier Schönmann 1010 Wien