Ubrzani za Peštu

image_pdfimage_print

Nekada, dok je još bilo železnice i dok je voz vozio čak do Bavaništa (i dalje), vozovi su se delili na: putničke (pilićare), ubrzane, brze i eksprese (recimo „Orijent ekspres”, a?). Ekspresi su u jednom trenutku postali „poslovni”, pa se tako do 1991. u Zagreb stizalo za – verujte! – četiri sata, ej! Znam, probao sam. Danas ekspres do Niša ide sporije nego kada je železnica na užas radikala stigla u Srbiju hiljadu osamsto osamdeset i neke. Mogao bih o tome knjigu da vam napišem; drugi put ću.

Eto nama, međutim, konačno jedne dobre vesti: premijer Vučić nas je obradovao iz dalekog i bratskog Pekinga vešću da ćemo dobiti „superbrzi” voz do Pešte. Ima da ide 300 na sat, ej! Kinezi to znaju, kako čujemo. Drugim rečima: čovek neće stići ni ljudski da načne onu pečenu kokoš za puta, umotanu u „Politiku”, a eto ga na Keletiju. Izem ti putovanje… Dobro sad: dobro je kad je brzo, još ako je i tačno po redu vožnje, za razliku od ovih naših električki’ za Pančevo. Odmah je postavljeno pitanje: a hoće li da staje u Novome Sadu, ako ikako može? Ne znam, treba prikočiti sa 300 na sat; vredi li taj Novi Sad tog troška? A i kuda će superbrza pruga ići, preko čije zemlje koju valja platiti itd.? Neće valjda ispod Fruške?

Železnica je mnogo važna stvar; pitajte Kineze, oni znaju. Mi smo već imali „brze pruge Srbije” kao obećanje još za Slobinog nenarodnog režima. Od toga smo dobili samo „brze kafe” i brze univerzitete Srbije. Pre toga smo beogradskim tramvajem ušli u 21. vek i to je bilo jedino ispunjeno obećanje. Ajde barem nešto…

Vučić nam je, dakle, obećao superbrzi, jako ubrzani voz do Pešte, i to uskoro (dao Bog). Ne znamo hoće li polaziti iz Beograda na vodi ili iz Prokopa, u koji železničku stanicu sele još od 1946. To je investicija skupa, Kinezi su svet ozbiljan, pa ćemo je platiti mi; a ko bi drugi? Kaže Vučić: „Veza sa zapadnom Evropom”; lepo. Ja, međutim, nešto kontam ovako: tih trista na sat mnogo je brzo, brate. Ima li nekog načina da tih trista kilometara na sat podelimo na tri puta po sto kilometara na sat? Mislim, da sredimo pruge za Zagreb i dalje i za Niš i dalje, uz tu Peštu? Kroz Zagreb se ide na Zapad i u EU direktno; kroz Niš za Skoplje i Grčku, što je važno. Ima tim prugama šta da se vozi, ljudi i roba. Ne mora trista na sat: ako dostignemo sto na sat u sva tri smera, mi na konju (gvozdenom)! Do Zagreba se putuje vozom sedam i po sati; do Niša ko zna koliko (nikako da izračunaju prosek brzine; kreće se oko 42 km na sat); do Pešte osam sati, kako čujem (ne znam, uvek sam uzimao spavaća kola baš zato).

Nekako mi se čini da bi nam bolje bilo tri puta po sto na sat; a i jevtinije, nadam se.

Pošaljite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

task-attention.png
Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce Pančevac online da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Pančevac online ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije „Pančevca”. Administratorima potala „Pančevac online” se možete obratiti ovde: pancevac@pancevac-online.rs.
 

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

WP-Backgrounds Lite by InoPlugs Web Design and Juwelier Schönmann 1010 Wien