Teške reči

„Ovo je državni udar!”, zavapio je egzaltirani Dragan J. Vučićević pre neko veče u svojoj čuvenoj emisiji, hinjeno užasnut jer je nešto izmislio tog trenutka, ne bi li se još više ušlihtao ovoj vlasti (ako je tako nešto još moguće, mislim više se ušlihtati). Tu sam se čak i ja, melanholičan i mator kakav sam, malo ibretio: čekaj, bre, Di-Džeju, državni udar imali smo u pokušaju još pre jedanaest ili čak trinaest godina, kako se uzme. Kakav sad državni udar?

Je l’ to neko zauzeo zgradu PTT-a i Radio Beograda pa emituje saopštenja? Gde je vojska na ulicama? Nema čak ni žandarmerije. Je l’ neko pohapsio Vladu i rasterao Skupštinu? Ni mene nisu došli da hapse. Jači mi je to državni udar. Posle preslušam iznova te budalaštine i shvatim: državni udar hoće da izvedu advokati uz pomoć onog nekog Nikole Sandulovića u Londonu. Aha, sad mi je jasnije.

To sa advokatima stvar je ozbiljna i postaje sve ozbiljnija, priznajem. Tu imamo slučaj dva ovna na brvnu, ne zna se koji je tvrdoglaviji. Slušam prenose iz Skupštine i vidim da se potežu sasvim socijalističko-samoupravni argumenti: rukovodstvo advokatskih komora zloupotrebljava članstvo i brani mu pravo na rad; već se aludira i na neku novu komoru pod kontrolom vlasti itd. Razboriti pokušaji smirivanja razbijaju se o nebesku sujetu ministra Selakovića, koji je zapeo i ne pušta. To je muka sa ovakvim režimima: moraju da su u pravu sto posto, pa crkli-pukli. Ako za milimetar popuste, misle da će izgubiti i vlast (strašno!) i obraz (manje strašno). Neće, ali objasni to njima. Stvar jeste neprijatna, ali državni udar nikako nije.

Odakle sada tu Nikola Sandulović, lice odranije poznato organima, koje živi od nedostatka dokaza? Taj ne baš uspešni dorćolski kantroverzni bizmismen (kako to stručno zove Čume Buha), koji prolazi kroz Belu knjigu iz 1991. po liniji Zvezdarske grupe (oko Šljuke), navodno je predsednik nečega što se zove „Republikanska partija” i što nema nijednog odbornika, a kamoli poslanika. Za članstvo ne znamo. U tom svom svojstvu predsednika izvesne stranke Sandulović se pojavio u Londonu i tamo tokom predavanja Aleksandra Vučića na Londonskoj školi ekonomije (LSE) postavljao neka pitanja. Ovde je to smesta protumačeno kao „napad na premijera i njegovu porodicu”, po običaju, ali i iskorišćeno kao argument da je u toku „državni udar”.

Odakle Sandulović u Londonu? Ko ga je poslao? Ko stoji iza njega? Tajkuni? Advokati? Nije to bez neke, sestro slatka i drugo moja…