Starčevo, Omoljica i Dolovo dobijaju nove sportske hale?

I dok stanovnici pojedinih pančevačkih sela, poput Kačareva, Novog Sela i Jabuke, uživaju u blagodetima korišćenja sportskih hala, u preostalih šest mesta dosad nije bilo ni pomisli na izgradnju te vrste objekata.

A to i te kako ima smisla, posebno u mnogoljudnijim sredinama – Starčevu, Omoljici i Dolovu.

Ipak, nedavno je osvanula optimistična vest – JP Direkcija za izgradnju i uređenje Pančeva, u saradnji s pomenutim mesnim zajednicama, započela je poslove na izradi projekata za izgradnju tih objekata.

J. F.




Omoljčani odlično igraju hokej na ledu

Jedno od najomiljenijih mesta za zimske, tačnije ledene sportove jeste Ponjavica. I to onaj deo nadomak Omoljice. Tu se već decenijama događaju prave fešte na sličugama.

 

Jure za pakom više od pola veka

Najčešće vikendom tamo se okupi staro i mlado da punim plućima, uz muziku s razglasa, u nesvakidašnje dobroj atmosferi uživa u svakom trenu. I pokretu…

Neki se klizaju, drugi se sankaju (uz malu pomoć starijih), treći šetaju udišući bitno „osvežen” vazduh… A ima i onih koji dođu samo kako bi uživali u egzibicijama majstora palice i paka.

Da, dobro ste pročitali – na Ponjavici se igra hokej, i to na momente dostojan pravih NHL profesionalaca.

Nije preterano reći da se ova neobična tradicija prenosi s kolena na koleno, jer već nekoliko generacija zaljubljenika u najbrži kolektivni sport na svetu, od početka šezdesetih godina, ovde ukršta palice.

5Nekada su to bili improvizovani štapovi, a klizaljke su „sklepavane” od žice i dasaka. Međutim, s vremenom je jurcanje za pločicom dobijalo sve ozbiljniji karakter, pa danas svi omoljički hokejaši imaju gotovo ful opremu. Prve sličuge stigle su 1995. godine, potom i palice i druga oprema, a napravljeni su i golići, koji su, doduše, nešto niži, da ne bi došlo do povređivanja zato što nedostaju kacige i još ponešto.

Ipak, ovim entuzijastima ne manjka elana da uredno obeleže teren i okruže ga snegom ne bi li što više nalikovao pravoj hokejaškoj areni. Kao i da pločicu ne bi morali da jure unedogled…

Sada stasava već treća generacija hokejaša. Čim se uhvati prva ledena kora, kreću pozivi. I nebitno je da li igra ulica protiv ulice ili ko se već zatekne; ekipe su uglavnom ravnopravne, borba na ledu se rasplamsa dotle da ne izostaju ni žustriji startovi, a bude čak i povreda. Ali takav je to sport – muški, ali u pozitivnom smislu te reči, jer ga s druge strane krase fer-plej, rekreacija na otvorenom i nadasve dobra zabava.

 

Bilo i pucanja i upadanja…

Glavni omoljički propagatori hokeja i iskusni igrači na Ponjavici jesu momci u najboljim godinama (čitajte – u ranim četrdesetim): Vlada Ristić, Ljuba Gvozdenović, Dragan Babić, Žarko Gligorić… Ovaj poslednji, kako kaže, igra hokej preko trideset pet godina, to jest od svoje pete. Igrao ga je i njegov otac, a sada to radi i sin Marko (12), koji kliza već šest godina. Ne propuštaju nijednu priliku da dođu na led, pa kada ovde nema uslova, skoknu i do hale „Pionir”.

Boris Stojčić (42) navodi da se nekad igra toliko borbeno – kako i dolikuje pravom hokeju – da su neizbežni bolni padovi, pa i nimalo naivne povrede. Bilo je čak i pucanja leda usred meča! I on sam je upadao, a pre nekoliko nedelja to se dogodilo i Draganu Babiću. Na sreću, voda je plitka, do kolena, pa je brzo izašao i bez oklevanja nastavio utakmicu.

Od mlađih je tu Branko Ristić, čiji je otac sa svojih sedamdeset godina jedan od najstarijih aktivnih igrača i začetnika klizanja na Ponjavici „pradavne” 1960. godine.

Najtalentovaniji je, sigurno, petnaestogodišnjak Branko Ljuboja, koji rekreativno trenira hokej u beogradskom klubu „Drvene nogice”. Kada je došao na prvi trening, svi su bili fascinirani njegovim umećem stečenim na Ponjavici.

Branko je na „svoj” led doveo i drugaricu iz Pančeva – Katarinu Knežević (22). Ova studentkinja mašinstva, koja „uzgred” trenira i mačevanje, prosto obožava hokej (i njen otac ga je igrao). Ovamo redovno dolazi dve godine, a u međuvremenu kliza kod „tri šerpe” ili na Peskani. Katarina se dobro snalazi u ovoj muškoj igri, ali priznaje da su momci prema njoj ipak malo obazriviji. Naravno, to ne znači da će propustiti priliku da im, kad god može, zabije gol.

Tako je bilo i ovog puta, jer nakon što je Vlada Ristić postigao pogodak za protivničku ekipu, a Ljuboja izjednačio, upravo je jedina dama preokrenula rezultat.

Dok se na terenu, u ravnopravnom duelu, odvijao pravi fajt, ali po svim fer-plej kodeksima, okolo je publika glasno reagovala na Vladine, Babićeve, Borisove, Ljubojine, Žarkove i Katarinine poteze; nasmejana deca su se klizala i sankala oko terena, a s razglasa je odzvanjalo: „Igra rokenrol cela Jugoslavija…” Izgledalo je baš kao da smo se vratili u neka davno zaboravljena idilična vremena.

J. Filipović




Pronađeni udavljeni labudovi

Udavljeni labudovi u Ponjavici sajtPoslednji je čas da se nešto preduzme u vezi sa očuvanjem parka prirode Ponjavica, kao i sa životinjskim svetom koji ga nastanjuje.

Kap koja je prelila čašu kanula je u sredu, 18. maja, u popodnevnim satima. Tada je nekoliko pecaroša, nastanjenih u Omoljici, prisustvovalo nemiloj sceni – davljenju labudova u mreži koju je (ne)poznati počinilac razvukao od jedne do druge obale.

opsirnije1




Japanci u Omoljici

Japanski u Omoljici 2Već duže vreme moderni auto-smećar krstari Omoljicom, a na ulicama je postavljeno po četrdeset kontejnera i kanti za đubre.

Donaciju vrednu 86.209 evra obezbedila je Vlada Japana, čiji je ambasador u Srbiji Đuići Takahara tim povodom juče posetio pomenuto selo.

Tamo su ga dočekali gradonačelnik Saša Pavlov i predstavnici lokalne vlasti. Njima se, s malim zakašnjenjem, pridružila dr Snežana Bogosavljević Bošković, ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine.

J. F.

opsirnije1




Omoljčanima stigao poziv za skrining

Skrining OmoljicaSvim Omoljčanima protekle nedelje je uz račun za usluge tamošnjeg komunalnog preduzeća stigao i poziv za skrining (metod ranog otkrivanja malignih bolesti) karcinoma debelog creva, dojke i grlića materice. Uz to, stanovništvo je dobilo i brošure sa informacijama o navedenim bolestima i postupku testiranja. Zahvaljujući saradnji lokalne ambulante i JKP-a Omoljica, pozivi su efikasno podeljeni, pa je sada na građanima da se na njih odazovu.

Da je to izuzetno važno za njihovo zdravlje govori i sledeće: statistički podaci Ministarstva zdravlja pokazuju da je rak debelog creva na drugom mestu po učestalosti i smrtnosti, iza karcinoma pluća (kod muškaraca) i dojke (kod žena).

Pored toga, Srbija je pre desetak godina imala najveću stopu obolevanja od raka grlića materice u Evropi (27,3 na 100.000 stanovnika). Sa uvođenjem papatesta (skrining metode za rano otkrivanje pomenutog karcinoma) situacija se donekle popravila, pa smo trenutno na još uvek lošem petom mestu (24 odsto), to jest prilično iznad prosečne stope u Evropi (10,6 odsto).

Iz navedenih razloga Ministarstvo zdravlja pokrenulo je tri nacionalna programa za rano otkrivanje malignih bolesti (debelog creva, dojke i grlića materice). Prva dva se sprovode u Domu zdravlja Pančevo još od 2013. godine analizom stolice na prisustvo krvi koja je nevidljiva golim okom i mamografijom, a ciljna grupa su žene i muškarci između 50 i 74 godine.

Ovom akcijom je na nivou grada dosad obuhvaćeno petnaest hiljada građana. Urađeno je deset hiljada testova stolice, od kojih je 380 bilo pozitivno na prisustvo krvi. Od 210 kolonoskopija 90 je bilo pozitivno, a dijagnosticirano je 63 polipa i 18 drugih oboljenja debelog creva, poput hemoroida.

Kad je reč o Omoljici, pozvano je 1.700 građana, a odazvalo ih se oko 1.500 i u tri slučaja otkriven je karcinom.

Građani treba da se jave izabranom lekaru i da se testiraju ne bi li maligne bolesti bile sprečene ili na vreme otkrivene kako bi lečenje što pre počelo. Analize za rano otkrivanje raka debelog creva i grlića materice obavljaju se u lokalnoj ambulanti, a uput za mamografiju dobija se od izabranog ginekologa, što je preduslov za snimanje u Službi radiologije Doma zdravlja.

J. F.




Prevencija kao spas od smrtonosnih bolesti

Verovatno najvažnija tekovina savremene medicine jeste prevencija, koja je, pored ostalog, od presudnog značaja za otkrivanje karcinoma u ranoj fazi. Sve je više takvih primera, a neki od njih su se dogodili i u Omoljici.

Šef tamošnje ambulante dr Tanja Aleksić navodi da se u Domu zdravlja Pančevo sprovodi Nacionalni program ranog otkrivanja (skrining) karcinoma debelog creva osobama s prosečnim rizikom (starosti od 50 do 74 godine). Ona je ujedno i koordinator tima pomenute zdravstvene ustanove za realizaciju te akcije.
Ali tumor nekad biva otkriven sasvim nenadano…

– Indikativan je slučaj Omoljčanina Veljka Pavlovića, čiji je zdravstveni karton dotad bio potpuno prazan. Došao je sa sumnjom da ima alergiju na ubod pčele i, kao dežurni lekar, pregledala sam ga i izmerila visoke vrednosti pritiska. Budući da alergijske reakcije idu s niskom tenzijom, nije bilo reči o tome. Uputila sam pacijenta u laboratoriju, kao i na skrininge, među kojima i na test za rano otkrivanje karcinoma debelog creva, na kojem je nalaz bio pozitivan. Nakon toga je upućen u Opštu bolnicu na kolonoskopiju, ali aparat u to vreme nije radio. Pavlović je, uprkos izuzetno neugodnoj situaciji, strpljivo čekao nekoliko meseci – kaže lekarka.

Prevencija u OmoljiciBolnica je uskoro dobila odgovarajući instrument, a pacijentu je otkrivena promena.

– Na sreću, ispostavilo se da je karcinom bio u početnoj fazi. Reakcija je bila momentalna i, uz odličnu saradnju sa Odsekom za hirurgiju debelog creva, urađene su sve neophodne pripreme, a naposletku je i uspešno izvedena operacija. Bitno je istaći da pacijent nije imao nikakve simptome, pa podvlačim da je u takvim situacijama od neprocenjive važnosti na dve godine testirati uzorak stolice na krvarenje nevidljivo golim okom. Reč je o ispitivanju hemoglobina, za šta nije potrebna priprema, a test je neuporedivo precizniji od nekih iz prošlih vremena, kada su se često događale greške, što je iziskivalo više ponavljanja – objašnjava koordinator Tima Doma zdravlja Pančevo za skrining karcinoma debelog creva.

J. F.

opsirnije1




Omoljički volonteri postavljaju, lopovi razvlače

Projekat Suncokreta 2Članovi omoljičkog Udruženja građana „Suncokret” u nekoliko dana doživeli su veliko ushićenje i, možda, još veće razočaranje. Naime, oni su u partnerstvu sa Institutom za održive zajednice (ISC) nedavno priveli kraju projekat „ReDiscovery”, koji finansira fondacija „Trag” uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).
Međutim, odmah nakon uspešnog završetka ovog projekta, nažalost, uništene su čak četiri klupe od deset novopostavljenih.
– Počinioci su uništili naš danonoćni trud. Odvalili su i odneli kvalitetno čamovo drvo, koje će im verovatno poslužiti kao ogrev. Ostala je samo konstrukcija… Čini nam se da je ova krađa izvedena ručnom testerom, a slučaj smo prijavili policiji i Mesnoj zajednici. Nešto slično se dogodilo i letos u Brestovcu, ali dosad ništa nije urađeno u vezi s razotkrivanjem počinioca, pa se plašimo da nas čeka isti ishod. Razmišljamo da li uopšte i da ponovo postavljamo klupe i usput se pitamo ko je nadležan za ovakva nedela – navela je Sanja Despotović, predsednica udruženja „Suncokret”.

J. F.

opsirnije1