Pogled preko reke: ubistvo u Turskoj

image_pdfimage_print

U Stambolu, na Bosforu, neko je nekoga ubo nožem nezgodno, namrtvo. E, sad: ko je koga ubo? Turčin Srbina? Musliman pravoslavca? Navijač navijača?

U Beogradu, na ušću dveju reka ispod Avale, neko je nekoga bacio niz stepenice, pa je taj bačeni posle nekoliko dana umro. Ko je tu koga bacio? Srbin Francuza? Pravoslavac katolika (ili protestanta, svejedno)? Navijač navijača?

Prihvata se jedino odgovor pod C: navijač navijača. Ko je zaokružio A ili B, ne mora da čita dalje, ništa mu neće vredeti. Uostalom, pod B je mogao da bude i ateista; utoliko gore po njega, tek on je zaslužio, kazaće ti koji misle pod B.

misa vasicKakva je razlika kad neko ubije Ivkovića i kad neko ubije Tatona? Nikakva, hvala na pitanju. Osim što je od ovog istanbulskog slučaja napravljena frka nebeska, diplomatski skandal i sve što se moglo napraviti. Zamislite samo da je vlada Republike Francuske postupila onako kako je postupila vlada Republike Srbije. Francuska je malo veća sila, da vas podsetim. Ovi iz vlade Republike Turske izvinjavali su se onoliko; za razliku od Srbije, uspeli su da pohapse prvo osam, pa još pet sumnjivih i sada ih ispituju (neka im je Alah dž. š. na pomoći). Koliko je nama trebalo da pohapsimo napadače na Brisa Tatona?

I taj turski selektor ubio se od izvinjavanja za svoje – fakat – preterane izjave, ali sve to uzaman. Od te tragedije napravljen je političko-šovinistički spektakl koji traje i dalje. Francuzi od pogibije Brisa Tatona spektakl nisu pravili, ako se sećate.

U ovoj priči apsolutno je nebitno ko je tu Srbin, Turčin, Francuz; pravoslavac, musliman ili katolik, pa čak i ateista (mada je to otežavajuća okolnost – da ga je neko pitao, a nije, jer oni ne pitaju; oni biju). Bitno je da je navijač. Ovaj režim i njegovi podguzni mediji koriste bestidno svaku priliku da drugoga optuže za balvan u oku, ne videći svoj balvan u svom oku. Da je neki nesrećnik (daleko bilo!) bio uboden ili nasmrt premlaćen u Rusiji – da li bi se bila digla ovolika frka? Nešto mi se ne javlja. Turci su, međutim, već dve i po decenije najzgodniji krivci; to su nas naučili Karadžić i Mladić svojim slaboumnim pričama o nastavku Prvog srpskog ustanka. Svaka pametna vlast vodila bi računa o tome da Tursku i nas vezuje mnogo više političkih, diplomatskih i ekonomskih interesa – nego istorijskih neprijateljstava. Navijači su navijači, bez obzira na veru ili naciju: ubijaće se međusobno svakako.

Traženje neprijatelja po svaku cenu vodi u blesavost: eto vam Hrvata koji su u nedostatku boljeg našli Voju Šešelja da se nad njim užasavaju i donose rezolucije u Saboru i Evropskom parlamentu, kao da ne vide da je Voja ovde pojava marginalna i smešna. Od svega toga samo će se on radovati, po svom običaju. A kako bi bilo da Srbi i Hrvati počnu da traže prijatelje umesto da izmišljaju neprijatelje?

Miša Vasić

Pošaljite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

task-attention.png
Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce Pančevac online da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Pančevac online ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije „Pančevca”. Administratorima potala „Pančevac online” se možete obratiti ovde: pancevac@pancevac-online.rs.
 

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

WP-Backgrounds Lite by InoPlugs Web Design and Juwelier Schönmann 1010 Wien