Pogled preko reke: obezbeđenje Putina

image_pdfimage_print

Lako je vama Pančevcima: danas, kad ovo čitate, nećete morati da zatvarate prozore, spuštate roletne i da se ne pojavljujete na terasama što gledaju na saobraćajnice kojima će se voziti samodržac vaskolike Rusije, građanin Putin, Vladimir Vladimirovič. Naime, takvu direktivu izdala je policija stanovnicima Novog Beograda za četvrtak, 16. oktobar.

Dobro, nije to mnogo; em smo od Dana oslobođenja Beograda napravili pokretni praznik, em ćemo imati i paradu i leteće nam krilatice nad glavama i sve je u najboljem redu. Kada jednoga dana Barak Obama dođe ovamo, pomerićemo mi 20. oktobar i nekoliko dana tamo ili ovamo, nema problema, nismo mi sitničavi.

Ta naredba o zatvaranju prozora zanimljiva mi je. Naime, sećam se kao dete sličnih pojava. Mi smo do 1953. živeli u Savskoj ulici (pre toga Štrosmajerovoj, pa Krcunovoj, pa opet Savskoj), baš nekako preko puta glavne železničke stanice u Beogradu. Svaki put kad bi drug Tito putovao tamo ili natrag ili kad bi mu neko važan dolazio u goste, nama bi na vrata zazvonio građanin u civilu i učtivo zamolio da sedne pored prozora dok se stvari ne završe. Posle svega bi se učtivo izvinio na smetnji i otišao. Nije tražio da spuštamo roletne, mada smo ih imali; mogli smo uz njega da gledamo na trg i događaje.

Razni su u međuvremenu dolazili u Beograd, čak i neki američki predsednici, koji se od Dalasa 1963. jako čuvaju. Mene je poseta Niksona zatekla u Zagrebu (1970, ako se ne varam), na aerodromu „Pleso”, gde smo snimali neki filmić za televiziju. Ljudi iz Tajne službe su mene i ekipu ljubazno pretresli i pustili su nas da radimo svoje. Nije bilo zatvaranja prozora i spuštanja roletni u Zagrebu; za Beograd ne znam, mada sumnjam. Kao dete sam gledao Haila Selasija („cara Afrike i Azije”) kako se s Titom vozi u onom „rols-rojsu” od britanske kraljice, kroz prozor voza, i niko nas nije dirao.

Biće da je procenjeno da je dolazak Vladimira Vladimiroviča, građanina Putina, događaj nadasve rizičan. Ne vidim zašto bi bio. Ovde ga volimo ko Tita (uf, pardon!), jedva smo ga čekali, nema ko bi mu zlo pomislio, Ukrajina je daleko. Kad je već naređeno da se prozori zatvore, roletne spuste itd., logično je pomisliti i na snajperiste po krovovima; pa ti onda otvori prozor…

Sve je to lepo i fino, preživećemo i to, kad već mora. Ali zar baš moramo toliko da se ističemo? U redu, imamo prvi put posle 9. marta 1991. vojnu paradu, za koju se nadamo da će biti uspešnija i da će Putin biti odgovarajuće impresioniran. Tu mi pada na pamet stara opaska Matije Bećkovića, koji je u svoj „Spisak tužnih stvari” uneo i „vojne tajne malih naroda”.

Pošaljite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

task-attention.png
Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce Pančevac online da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Pančevac online ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije „Pančevca”. Administratorima potala „Pančevac online” se možete obratiti ovde: pancevac@pancevac-online.rs.
 

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

WP-Backgrounds Lite by InoPlugs Web Design and Juwelier Schönmann 1010 Wien