Podsećanje na tradiciju i zajedništvo

image_pdfimage_print

Dvadeseti „Vojlovački žetelački dani”

Dvadeseti „Vojlovački žetelački dani” obeleženi su protekle nedelje raznovrsnim programima u organizaciji lokalnih društava „Tamaši Aron” i „Đetvan”.

Tokom tri dana održan je niz kulturnih, sportskih, muzičkih i sportskih sadržaja, ali se po značaju izdvojio kosidbeni dan, dan kada Vojlovčani podsećaju na to kako se nekad radilo u njivi…

let01Dvadeseti „Vojlovački žetelački dani” obeleženi su protekle nedelje raznovrsnim programima u organizaciji lokalnih društava „Tamaši Aron” i „Đetvan”.

Tokom tri dana održan je niz kulturnih, sportskih, muzičkih i sportskih sadržaja, ali se po značaju izdvojio kosidbeni dan, dan kada Vojlovčani podsećaju na to kako se nekad radilo u njivi…

Jubilarni „Vojlovački žetelački dani” otvoreni su u četvrtak, 17. jula, kada su priređeni sportski dan i predavanja za voćare i ratare. Sutradan je sve bilo podređeno kulturi. Najpre su u popodnevnim časovima, pod sloganom „Šta naprave, to će i da pojedu”, najmanja deca pravila kiflice i druge proizvode od žita, a na kraju je bilo i simbolične prodaje. Ispred Mesne zajednice je postavljeno dvadesetak štandova JKP-a „Zelenilo”, na kojima su se mogle videti rukotvorine – od vezova do kolača. Pored vojlovačkih domaćica, izlagale su i gošće iz Padine, Kovačice, Hajdučice, Gornjeg grada… Dan je okončan prigodnim kulturno-umetničkim programom u zgradi Mesne zajednice, u kojoj su, pored penzionerske pevačke grupe „Zlatna jesen”, učestvovali i mađarski KUD „Kicoši” iz Bečeja i društvo „Hrinjovčani” iz slovačke Hrinjove, kome je to već peto učešće na vojlovačkoj manifestaciji.

Kosidba na starinski način

Jedan od onih koji su aktivno učestvovali u kosidbenom danu je i Antal Lečei (52 godine). Žito je kosio samo na ovakvim manifestacijama, jer ni njegov otac to nije radio ručno, budući da je deda još 1943. godine imao kosačicu samovezačicu.

Nedaleko odatle je Janoš Balog (63) pravio snopove slame, što je često radio i u detinjstvu. Poslednji put je sa osamnaest godina kosio ječam, pre nego što je nastupila „era kombajna”. Ivona Beracka (22) takođe je vezivala snopove. To joj je bio prvi put, pa joj se činilo da nije previše teško, iako pretpostavlja da ne bi bilo tako da se radi po ceo dan. To je potvrdila Juliška Kerekeš (57), dok ju je podučavala tim starim veštinama. Ova Vojlovčanka dobro pamti situaciju kada je kao desetogodišnja devojčica vršila žito. Toliko je padala kiša da su morali da pokrivaju žito kako ne bi potpuno pokislo.

Za to vreme članice MKUD-a „Tamaši Aron” Tijana Angelovski, Karolina Embeli i Emilija Čeke sa uživanjem su posmatrale demonstraciju kosidbe dok su se, odevene u mađarske nošnje, pripremale za defile.

 

Udarnog dana, u subotu, 19. jula, prema ustaljenom običaju, u ataru iza Grobljanske ulice prikazana je kosidba žita na tradicionalan način. Nakon kosidbenog doručka i zajedničkog fotografisanja usledio je defile žetelaca. Brojni žitelji Grobljanske, Petefijeve i Janošikove ulice zauzeli su mesto ispred svojih kuća kako bi ispratili kolonu od nekoliko desetina traktora i zaprežnih vozila i uživali u šarenilu slovačkih, mađarskih i srpskih narodnih nošnji. Nije izostao ni orkestar sačinjen od članova SKPD-a „Đetvan” i gostiju iz Hrinjove. Dominirali su žičani instrumenti, a naizmenično su izvođene mađarske i slovačke numere. Po pravilu, najveselije je bilo uz pesme „Estike, tike, tike…” i „Tancuj, tancuj, vikrucaj…”. Defile je okončan ispred prostorija KUD-a „Tamaši Aron”, a u večernjim časovima u prostorijama obaju društava priređene su žurke koje su potrajale do ranog jutra.

U očuvanju tradicije vojlovačke multinacionalne sredine, pored navedenih društava, ove godine, nažalost, nije učestvovala lokalna mesna zajednica, a razlog je hronične prirode – nedostatak novca.

To ipak nije narušilo dobro raspoloženje svih aktera renomirane manifestacije…

J. Filipović

Pošaljite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

task-attention.png
Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce Pančevac online da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Pančevac online ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije „Pančevca”. Administratorima potala „Pančevac online” se možete obratiti ovde: pancevac@pancevac-online.rs.
 

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

WP-Backgrounds Lite by InoPlugs Web Design and Juwelier Schönmann 1010 Wien