Nevini

Nakon dosad neviđenih događaja na utakmici između Srbije i Albanije, oličenih u „eksploziji” dronova, velikoalbanskih zastava, fizičkih obračuna, uletanja u kadrove javnog servisa i prozivki na račun premijera, tenzija se prenela i na ulice pojedinih gradova naše zemlje. Ili, preciznije – pojedina mesta jednog (i to severnog) dela države Srbije.

Da, teško je razumeti to što se ovih dana događa širom Vojvodine – gotovo da ne prođe dan a da ološ ne razlupa neku pekaru čiji su vlasnici građani (mahom) albanske nacionalnosti. Kako objasniti zbog čega se to zbiva u oduvek mirnodospki nastrojenoj pokrajini (premda, u poslednje vreme, naročito u Novom Sadu, i nije sve tako ružičasto). Neko će reći da je to zbog povećane koncentracije neuroznih pridošlica iz krajeva zahvaćenih ratom tokom nesrećnih devedesetih. Postoje i zavereničkije teorije, poput one da „kuvanje” u Vojvodini predstavlja neku vrstu predvorja „nezgodacije”. Ali da ne mračimo – nadajmo se da nas ne očekuju nikakvi „vihori”. (Hm, tako su mislili i građani bosanske „nepoderive leopardove kože”, pa šta ispade…).

No, vratimo se prizemnijim stvarima koje trenutno direktno uznemiravaju ovdašnjeg običnog čoveka. Dakle, fakat je da je to lupanje pekara sraman i kukavički čin i svi bezuslovno moramo da stanemo u zaštitu naših komšija, ma koje nacije, vere i boje kože oni bili.

I država mora da se uozbilji i na sve načine predupredi slične izgrede. To posebno važi za policiju, koja treba da dejstvuje preventivno, a ne tek kad kamenice u paramparčad usitne stakla na radnjama nedužnih preduzetnika.

Dvojbe nema – sve te žrtve apsolutno su nevine, a neke od njih su, ako se tako može reći – nevinije. Reč je o građanima Srbije koji poreklo vode iz kosovske oblasti Gora i odvajkada se deklarišu kao lojalni zemlji Srbiji. Ti mirni i vredni ljudi, čuveni poslastičari i semenkari, poznati kao Goranci, islamske su veroispovesti, a slave i Đurđevdan (!), govore srpski, ali zbog imena kao što su Isljami, Jusufi ili Sulejmani pri izlivima huliganskog besa često nagrabuse. Kako reče jedan od njih: ovde ih smatraju Albancima, a na Kosovu – Srbima!

I još jednom (ako treba i sto puta!) – samo apsolutna sigurnost svakog našeg građanina, bio on Albanac, Musliman ili Goranac, ovu sredinu čini bogatom u najširem smisli te reči.
J. Filipović