Neko mora da je oklevetao SIZ za kulturu

image_pdfimage_print

Odluka o zakupu ateljea uskoro pred većnicima

U fokusu će biti aktivnosti umetnika u poslednjih pet godina * Opremljeno osam novih ateljea, radi se na adaptaciji još dvaju

Barutana: u ovom objektu se nalaze četiri ateljea

Barutana: u ovom objektu se nalaze četiri ateljea

Pred članovima Gradskog veća, a onda verovatno i pred odbornicima Skupštine grada Pančeva, uskoro bi mogao da se nađe predlog Odluke o davanju u zakup ateljea. Ideja je da se tim aktom propišu kriterijumi i uslovi po kojima će pančevački umetnici odsad moći da dobiju ateljee na korišćenje. O upravljanju ateljeima i raspisivanju konkursa staraće se JP Direkcija za izgradnju i uređenje Pančeva, dok će postupak izbora umetnika kojima će biti povereni ateljei obavljati petočlana komisija koju će imenovati gradonačelnik Pančeva, i to u četvorogodišnjem periodu.

Stanje stvari

U našem gradu trenutno ima 22 ateljea. Od toga se njih 12 već dugo koristi, a deset ih je sasvim novo. Reč je o šest nedavno adaptiranih ateljea na Kotežu 1 (u Novosadskoj ulici) i još četiri prostora u pasažu, u Ulici Dimitrija Tucovića, od kojih su dva već spremna za upotrebu.

U 12 postojećih ateljea uračunata su i ona četiri koja se nalaze u objektu u Barutani. U javnosti se spekuliše da je za taj objekat predviđena neka nova namena. Kako je rekla Jasmina Večanski, članica Gradskog veća zadužena za kulturu i informisanje, celokupna Barutana je predata na upravljanje „Zelenilu”, ali će se ona zalagati da u tom prostoru ostanu ateljei.

Broj umetnika u Pančevu nije tako lako ustanoviti.

Zna se da niko od 20 stvaralaca za koje Grad obezbeđuje sredstva za doprinose ne koristi gradski atelje.

Prema rečima Jasmine Večanski, cilj je da raspodela ateljea ubuduće bude pravedna i transparentna i da svi umetnici imaju jednake šanse da dođu do prostora u kojem će moći da rade. Na određivanju kriterijuma radili su ona i Savet za kulturu pri Gradskoj upravi.

Kriterijumi za zakup

Ukoliko navedena odluka prođe Veće i Skupštinu, neki od važnih kriterijuma biće aktivnosti umetnika, nagrade i otkupljeni radovi – sve to u poslednjih pet godina. Bodovaće se predstavljanje na samostalnim i grupnim izložbama, učešće u kolonijama, umetničkim radionicama, rezidencijalnim programima, te socijalno-društvena angažovanost, pod kojom se podrazumeva rad sa osetljivim grupama, decom, doniranje radova u humanitarnim akcijama i slično, kao i članstvo u umetničkim udruženjima ili neformalnim umetničkim grupama. Vodiće se računa i o tome da li su se te aktivnosti odvijale kod nas ili u inostranstvu (što nosi poen više).

Umetnik koji dobije atelje na korišćenje, moraće redovno da plaća zakupninu i komunalne usluge. Kako smo saznali od Milana Balčina iz Direkcije za izgradnju i uređenje Pančeva, zakup će iznositi 25 odsto tržišne cene nekomercijalnog poslovnog prostora. Zbog kreiranja cena prema gradskim zonama, oni koji ateljee dobiju na Kotežu 1, plaćaće manje nego umetnici koji budu koristili ateljee u centru.

Ukoliko umetnik boravi van mesta prebivališta, pravo na zakup moći će da zadrži godinu dana. To pravo on može da izgubi, između ostalog, ako atelje koristi nenamenski ili sasvim promeni mesto prebivanja.

Kada (i ako) ova odluka bude stupila na snagu, prestaće da važe svi dosadašnji ugovori i drugi akti o zakupu ateljea, izuzev u slučajevima u kojima se umetnik pridržavao odredbi ugovora sa Direkcijom i redovno izvršavao sve ugovorene obaveze.

Pogled unazad

Samo troje umetnika ima sklopljene ugovore sa JP Direkcijom, a oni su ateljee dobili na korišćenje 1999, odnosno 2000. godine. Drugu grupu umetnika čine oni koji su ateljee dobili osamdesetih ili devedesetih godina, i to na osnovu rešenja SIZ-a za kulturu opštine Pančevo, što će reći organizacije koja se ugasila, a niko nije nasledio poslove kojima se ona bavila. Ti autori nisu bili u obavezi da plaćaju bilo kakav zakup.

U treću skupinu mogli bismo smestiti sve one sugrađane i umetnike koji nemaju potpisan ugovor ni sa Direkcijom ni sa famoznim SIZ-om za kulturu, već su ateljee dobili na korišćenje (nasledili) od primarnih korisnika, u nekim slučajevima bez ikakvog pravnog i stvaralačkog osnova.

Budući da će u narednom periodu mnogi, odnosno skoro svi umetnici biti pozvani da izađu iz ateljea, izvesno je kakve će sve reakcije to izazvati.

Stvari bi bile kudikamo lakše da se neko tom temom pozabavio i u godinama i decenijama koje su za nama. Tačnije, dosad su svi pokušaji da se uvede red u ovu oblast bili traljavi i osuđeni na neuspeh.

Jasmina Večanski kaže da joj je rešavanje navedenog problema jedan od prioriteta još otkako je prošle godine došla na mesto članice Gradskog veća zadužene za kulturu.

Šta o ovoj odluci misle pančevački umetnici, moći ćete da pročitate u narednom broju „Pančevca”.

M. Manić

Pošaljite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

task-attention.png
Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce Pančevac online da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Pančevac online ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije „Pančevca”. Administratorima potala „Pančevac online” se možete obratiti ovde: pancevac@pancevac-online.rs.
 

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

WP-Backgrounds Lite by InoPlugs Web Design and Juwelier Schönmann 1010 Wien