1

(Ne)bezbednost dece

Kad je lepo vreme, na jedinom dečjem igralištu u gradskom parku okupe se stotine mališana. Da bi se deca bezbrižno igrala, preduslov je da su sprave i prostor bezbedni, a o tome bi, logično, trebalo da vode računa javna preduzeća.

Kad se neka stara sprava na igralištu polomi, priznaćemo, nadležni je vrlo brzo poprave. Međutim, problem je sa okolnim „aksesoarima”, na koje nadležni, a ni većina roditelja, ne obraćaju pažnju. Naime, reč je o gajtanima koji vise s drveća, zaostalim, pretpostavljamo, od novogodišnjeg kićenja od pre nekoliko godina.

Na jednom stablu koje se nalazi u okviru igrališta visi takav gajtan u obliku omče! Da ova naprava može da bude interesantna deci, uverila se i potpisnica ovih redova, jer je svedočila događaju kada je jedno dete pokušavalo da stavi metalnu omču oko vrata! Takođe, na drugom drvetu, isto u okviru igrališta, visi metalna „lijana”, doduše ne u obliku omče, već je elegantno spuštena niz drvo. Ne možemo a da ne pomenemo čuvene lance koji se nalaze u prostoru bivše bašte nekad kultnog hotela „Sloboda”, koji su deci veoma primamljivi i često se ljuljaju na njima, a istovremeno mogu biti i vrlo opasni.

Ako dodamo da u okviru igrališta postoje tek dve kante za smeće (ostale su odavno polomljene) i nekoliko „fensi” kanti za pseći izmet s video-nadzorom, koje niko ne koristi, ostaje nam da otvorimo četvore oči i da se nadamo da nadležni neće reagovati tek kada se, ne daj bože, desi neka nesreća.

I. Predić