Moždana distorzija

„Beograd, grad otvorenog srca”, „Stranci preplavili Petrovaradinsku tvrđavu”, „Evropljani đuskaju u ritmu Guče i trube”, „Nenadmašno srpsko gostoprimstvo”…

Ostavimo na momenat srca, đuskanje i gostoprimstvo, jer prvo treba da se pozabavimo ovim: „Huligani brutalno usmrtili Brisa Tatona”, „Izgrednici napali Francuza koji promoviše Srbiju samo zato što je vozio rolere” ili vešću od pre neko veče – „Nemac onesvešćen na Zelenom vencu”…

Zahvaljujući navedenim gadostima, ono prvo deluje kao providna propaganda, kojom se rado kitimo ne bismo li privukli što više debelih „strendžerskih” buđelara. A to, kao i gotovo sve što se ovde radi – zvuči krajnje ograničeno. Umesto da se iz petnih žila potrudimo da popravimo još uvek zao glas u civilizovanom svetu (od koga, pride, ekonomski zavisimo), na kojem smo zbog raznih Sloba, Šešelja i njihovih „patriota”.

Međutim, ovih dana na društvenim mrežama mnogi novi „rodoljubi” nalaze svakojake argumente za pravdanje izgrednika. Ma kakve veze ima to što se nasilje ponekad događa i u Parizu, Londonu ili Bronksu (obaška, tamo vas dobronamerni odmah upozore na mesta za izbegavanje), kada u te metropole odlaze milioni turista i ostavljaju silne novce?

Dakle, valja se pokriti ušesima i biti bezuslovno samokritičan. Prevashodno zato što nam je svaki evrocent životno važan, jer izuzev „safari serbia turizma” nemamo mnogo šta da ponudimo evropskom tržištu.

I taman kad su se stranci primili na „egzite”, „guče” i savske splavove, neki maloumnici hoće i to da pokvare. Za početak moramo makar da glumimo gostoljubive „evropejce”, naročito ako nam gosti dolaze u miru i donose darove.

S tim u vezi, potpisnik ovih redova imao je, ne tako davno, nadomak Đave, (ne)priliku da se objašnjava s nabildovanim dilejama, koje su uporno „škrgutale očnjacima” o tome kako preziru engleske pedere i kako bi im se „od meraka” napili krvi, dok su, u čvrsto stegnutim šaketinama, stezali razlupane flajke. Bez obzira na sva upinjanja, teško im je bilo usaditi u distorzirane mozgove da to što ih loži nema niđe veze sa zdravim razumom i, obaška, ekonomskom logikom.

Na tu reč jedan iz „genga” ponosno je istakao kako u roku ruši godine, baš na (državnom) Ekonomskom faksu. Drugi beše na Tehnološkom, treći na pravima… Još je onaj „difovac” bio i najumereniji!

Džaba im visoke čkole, kad navijaju za Vošu, „Delije” ili „Grobare”, ne izbijaju iz teretane i jedva čekaju da se na… keve „žvalavim Englezima”…

Izleda da više ne „pomaže” ni onaj benigni bačvanski izgovor…
J. Filipović