Lakrdija, očigledna

Ponovo radi opozicija, ponovo radi opozicija… Ne želimo da uvredimo „ligaše”, koji su sve vreme glasni da glasniji teško da mogu biti, ali njihova malobrojnost u gradskoj skupštini navodila nas je poslednje dve godine na zaključak da je lokalni parlamentarizam mrtav. Ali, ton tog filma pojačan je na prethodnoj sednici, kada su glas pustile i demokrate; reanimacija pokojnika je započeta, što bi trebalo da raduje svakoga kome je bliska suština pojma demokratija.

Najlakše je sada ironisati u vezi sa sudbom (preostalih) deesovaca: dok su bili na vlasti sve im je bilo potaman, a kako iz nje izleteše odmah primetiše upadljive gradske probleme; to ćemo prepustiti kuloarima.

Više od ovog srpskog političkog mejnstrima oči bode ponašanje odbornika vladajuće većine (čitaj: SNS-a). Sigurni u sebe, zapravo u neprikosnovenost njihovog globalnog lidera, toliko su nezainteresovani za rad Skupštine da deluju nadmeno, kao da su vanzemaljci ili bogomdani vlastodršci, a ne predstavnici građana, svojih komšija.

U stvari, najbolje poređenje kaže da naprednjaci deluju kao što su delovale demokrate u prethodnom sazivu Skupštine. Znamo kako su deesovci potom prošli…

***
Princip rada tabloida u svakom kutku planete Zemlje je identičan: nije važna informacija, tj. njena tačnost i preciznost, niti vest, odnosno njena objektivnost i aktuelnost, već samo i jedino način na koji se „stvar” plasira – već u naslovu raspali iz sve snage, budi pogrdan i primitivan, a to u kombinaciji sa „krvavom” fotkom tera publiku da se pali i žari. Pa i nije bitno što time i informacija i vest prestaju to da budu.

Lepo je to što su se beogradski tabloidi zainteresovali za humanu priču tokom koje je dve nedelje prikupljan novac za užinu klinaca iz škole „Mara Mandić”; njihove naslove masa čita. Ali, tzv. kolege post festum ubiše od maltretiranja organizatore ove ozbiljne akcije, čija ideja nije bila da se medijski eksponiraju, već da završe važan posao. Kada zadocniš s reakcijom 15 dana nameće se pitanje u čemu je tvoj (profesionalni) problem. Zamislite da je „Politika” čitave dve nedelje pošto je Armstrong u direktnom te-ve prenosu rekao: „Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo”, te fakte prenela ispod naznaka tipa „Ekskluzivno!”, „Najnovija vest” ili „Skandalozno”. Proseljačio se danas prosečan medijski konzument na farmi, nadrogirala ga velika braća i postade bludnik-kibicer, u paru.

Novac za užinu je, hvala na pitanju (što bi reko Miša Vasić), obezbeđen. Javite se, drugarice i drugovi tabloidi nekom novom prilikom, i to na vreme, ako stvarno hoćete da pomognete, a ne samo da dižete sopstveni tiraž.

***
Smrdi Pančevo. I zadimljeno je. Uvek.

Ali, kad god krene sezona grejanja, nadležni iz južne industrijske zone i oni što primaju platu da bi brinuli o zaštiti životne sredine, ponavljaju istu mantru: gradski epicentar je pun dima jer su (nevaljali) građani drvima i ugljem natovarili individualna ložišta.

Biće i da su zimi za postojanje kerećih govanaca koja cipelama teglimo po centralnoj pešačkoj zoni krivi psi individualci, bećari što se s lanaca otrgnu i pobegnu od vlasnika iz dvorišta u centru grada ne bi li se na ulici olakšali. Žestoko.

Ispada da je lako zimi naći krivce za rasulo. Srećom, ovde se živi i tokom ostalih godišnjih doba, pa su stvari malo očiglednije…

Siniša Trajković