Kreditno napredovanje sveta i Srbije: zemlje duhova

image_pdfimage_print

Najnovije istraživanje multinacionalne konsultantske kuće „Mekinzi” pokazalo je da su sve velike privrede sveta danas znatno zaduženije nego na početku finansijske krize 2007. Ovaj globalni institut ispitivao je zaduženost država, ali i ukupnu zaduženost pojedinačnih privreda, u šta ulaze i dugovanja domaćinstava, finansijskih institucija i drugih korporacija.

Prema objavljenim podacima, Irska je tokom poslednjih sedam godina uvećala svoj dug za 172 odsto, Grčka za 103, Portugalija za 100, Španija za 72, Francuska za 66, Holandija za 62, Belgija za 61, Italija za 55, a Nemačka za samo osam odsto. Analitičari instituta „Mekinzi” upozoravaju da su države, umesto da izvuku pouke iz onog što se dogodilo pre samo sedam godina, sada pred novim i još većim finansijskim kolapsom.

Ludvig cetvrta

Ilustracija Dušan Ludvig

Teret dugova ubrzo će postati neizdrživ, a političari na vlasti i dalje zadužuju svoje države i izdaju obveznice koje će i njihovi unuci moraju da otplaćuju. Razvoj se zasniva na novim investicijama, a one ne smeju da stanu ili da se smanje i time rizikuje zaostajanje za drugima. Zbog tog stalnog jurcanja za sopstvenim repom, dužnički balon se naduvava sve više i samo je pitanje kada će opet da pukne. To jest, kada će i ostale države koje su takođe „dužne ko Grčka” početi da kukumavče za otpisivanjem kredita da ne bi objavile bankrot, a državna kasa bila rasturena „ko bugarska skupština”.

Ne treba ni pominjati da u tim slučajevima neće stradati oni koji su na vlasti, ni kreditori, a ni oni najbogatiji. Nastradaće narod, običan svet, kome će se opet prodavati priča o potrebi sveopšte štednje, stezanja kaiša, umanjenja plata i penzija, kao i istovremenog povećanja poreza, kako bi aždaja (čitaj: država) mogla da se namiri i nahrani.

Skoro baš onako kako ovih dana slušamo mi u Srbiji.

Pomenutog investicionog ludila nije pošteđena ni Kina, druga privredna sila sveta, koju smatraju primerom dobre, ekspanzivne ekonomije. Po umerenim procenama u toj zemlji sada ima stotinak ogromnih fantomskih gradova u kojima niko ne živi! Reč je o potpuno novim naseljima sa modernim zgradama, bulevarima, putevima, školama i svom ostalom neophodnom infrastrukturom, planski izgrađenom za stotine hiljada stanovnika, u kojima jedva da nekoga i ima. Nazivaju ih „gradovi duhova”, a oni su „živi” dokaz i tamošnjeg neracionalnog „investicionog buma”.

Konačno, u čemu se mi razlikujemo od drugih? Skoro ni u čemu. Javni dug Srbije na kraju 2007. godine iznosio je 8,87 milijardi evra, a krajem prošle godine 22,76 milijardi! Samo tokom poslednje dve godine uvećan je za tačno pet milijardi evra! I što je još gore, 2007. godine je činio 29,9 odsto bruto društvenog proizvoda cele zemlje, a danas čak 70,9 odsto. Pojednostavljeno rečeno, tokom poslednjih sedam godina zadužili smo se dva i po puta više, a Srbija proizvodi skoro isto kao i pre ili još manje.

A najgore je to što se ova đavolja spirala ne smanjuje nego samo povećava. Aktuelna Vlada se i dalje razmeće „uspesima”, o tome kako su dobijeni „jeftini krediti” sa dugim rokom otplate, višegodišnjim grejs-periodom i niskom kamatom. Da ne govorimo o tome da se skoro svakodnevno mogu pratiti vesti o tome da je opet prodato „toliko i toliko” državnih obveznica, za koje se domaći privrednici i banke navodno otimaju. A nije reč ni o čemu drugom, nego o prikrivenim, maskiranim kreditnim obavezama, kao i o tome da se ovakvom prodajom čini dodatna šteta. Umesto da oni koji imaju slobodna sredstva investiraju u novu proizvodnju ili nove poslove, lepo kupe državne obveznice, dobijaju solidnu kamatu i nemaju nikakav rizik. Država garantuje.

Gde je Pančevo u svemu tome? Nikoga ne bi trebalo da zavara podatak Ministarstva finansija prema kome naša varoš, od svih lokalnih samouprava, a posle Novog Sada i Niša, ima nominalno najveći kreditni potencijal u državi, jer navodno raspolaže sa 1,77 milijardi dinara za dugoročno zaduživanje.

Takva slika je potpuno pogrešna. Jer prema ovogodišnjem budžetu, koji iznosi nešto više od pet milijardi dinara, već je projektovan deficit od 670 miliona. Grad će zato podići kredite u iznosu od 333,5 miliona dinara, a od toga će više od polovine (190 miliona) biti iskorišćeno za otplatu glavnice dosadašnjih kredita. I da kojim slučajem Rafinerija i „Petrohemija” nisu ovde, ovo bi bila mrtva varoš poput Majdanpeka ili onih kineskih gradova-duhova.

Ko ne veruje neka obiđe dosadašnje „rezultate” ovdašnje vladavine: multifunkcionalnu halu u „Malom Londonu”, sportsku halu u „Bagremaru”, zatvoreni plivački bazen na Kotežu, regionalnu deponiju na Dolovačkom putu ili neku od nebrojanih slobodnih zona koje su „nicale” tokom poslednjih decenija.

Z. Spremo

Jedan komentar

Pošaljite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

task-attention.png
Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce Pančevac online da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Pančevac online ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije „Pančevca”. Administratorima potala „Pančevac online” se možete obratiti ovde: pancevac@pancevac-online.rs.
 

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

WP-Backgrounds Lite by InoPlugs Web Design and Juwelier Schönmann 1010 Wien