BAHATOST VLASNIKA PREVOZNIČKE FIRME: „Kodeks” bez osnovnog kodeksa u komunikaciji

Od maja ove godine kovinska autobuska stanica ima novog vlasnika – poznatog pančevačkog privrednika. Ovu novu realnost bez imalo ljutnje prihvatili su svi poslovni ljudi koji drže do sebe i svojih biznisa. Skoro svi.
Jedina osoba koja očigledno ne zna šta je poslovna etika jeste vlasnik PP-a „Kodeks” Miodrag Minić. Naime, novi vlasnik stanice poslao je svim dotadašnjim korisnicima imejl u kome su obavešteni da će ako nastave korišćenje autobuskih stajališta koja su sada u privatnoj svojini dobiti krivične prijave. Svi su to prihvatili sem Minića.
Novi vlasnik je usmeno upozorio Minića da prestane da parkira autobuse u krugu autobuske stanice, na šta je, prema rečima osoba koje su svedočile tom razgovoru, Minić drsko reagovao rekavši da ga to ne zanima i da novi vlasnik može da ga tuži.
U želji da to proverimo, pozvali smo Miodraga Minića i pitali ga da li je to tačno. On je to negirao, rekavši da je imao susret s novim vlasnikom autobuske stanice poslovne prirode, a pošto nije prihvaćena njegova ponuda, nije više komunicirao s pančevačkim privrednikom. Takođe, rekao je da će njegovi zaposleni odgovarati ako nastave da se parkiraju na autobuskoj stanici u Kovinu. Istog dana smo mu poslali imejl u želji da imamo i pisani trag, ali Minić na njega nije odgovorio.
A da je vlasnik „Kodeksa” bahat, govore i fotografije na kojima se vidi da je i u sredu, 19. avgusta, dan posle našeg razgovora, bilo parkiranih autobusa te firme na privatnom posedu autobuske stanice.
Prema nezvaničnim informacijama, opštinska vlast u Kovinu je izdvojila prostor prevoznicima gde mogu da parkiraju autobuse. Sva autotransportna preduzeća se toga pridržavaju, a za PP „Kodeks” pravila fer poslovanja izgleda ne važe.
Novinari „Pančevca” će obaveštavati javnost o tome kakav će epilog dobiti sudski proces.
R. P.




NACIONALNI SAVET MAKEDONACA: Žalbe na doktora Janića osnovane

U vezi s tekstom „Doktor Janić pobrkao lončiće?”, objavljenim u „Pančevcu” 3. jula, koji se bavi pritužbama osoba makedonske nacionalnosti da poznati pančevački lekar dr Mladen Janić na veoma ružan način govori o makedonskoj nacionalnoj zajednici, imamo obavezu i potrebu da vam se obratimo budući da se govori o pripadnicima makedonske nacionalne zajednice, mada bismo reagovali i da je u pitanju bilo koja druga nacionalna zajednica. Ovim putem želimo da istaknemo da Nacionalni savet makedonske nacionalne manjine u Srbiji najoštrije osuđuje svaki vid nacionalne, verske ili rasne netrpeljivosti.

Borče Veličkovski

Takođe, možemo da kažemo da se jedan građanin Pančeva, pripadnik makedonske nacionalne zajednice, doduše anonimno, ali pismenim putem, dopisom poslatim poštom Nacionalnom savetu, već žalio na dotičnog doktora, izjavom vrlo sličnom onoj koju navodite u vašem listu.
Nacionalni savet makedonske nacionalne manjine u Srbiji, na osnovu člana 10, stav 1, tačke 12 i 13 Zakona o nacionalnim savetima, ima pravo da pokrene pritužbu republičkom, pokrajinskom i lokalnom ombudsmanu, ukoliko oceni da postoji povreda Ustavom zagarantovanih prava ili ukoliko to zatraži građanin pripadnik nacionalne manjine, a po članu 10. stav 1 tačka 14 može zauzimati stavove, pokrenuti inicijative i preduzimati mere u vezi sa svim pitanjima koja su neposredno povezana s položajem, identitetom i pravima nacionalnih manjina.
Nacionalni savet će svakako, uzimajući u obzir da postoje pritužbe s više izvora, zatražiti da nadležni odnosno republički, pokrajinski i lokalni zaštitnik građana provere ove navode i preduzmu dalje korake u skladu sa zakonom.

Borče Veličkovski, predsednik Nacionalnog saveta makedonske nacionalne manjine




ČUDNA PRIČA IZ OPŠTE BOLNICE: Doktor Janić pobrkao lončiće?

U redakciju „Pančevca” došla je pre nekoliko dana osoba makedonske nacionalnosti koja se požalila na to da u već dugom vremenskom periodu poznati pančevački lekar dr Mladen Janić na veoma ružan način govori o makedonskoj nacionalnoj zajednici. Ova osoba zbog prirode posla provodi prilično vremena u prisustvu doktora Janića i tvrdi da se ovakvo njegovo, lekaru neprimereno ponašanje neprestano ponavlja i da zato više ne može da ćuti o tome i da ima potrebu da izađe u javnost. Naš izvor, koji je iz razumljivih razloga želeo da ostane anoniman, dodaje da se i mnogi pacijenti žale na česte nacionalističke, diskriminativne verbalne istupe doktora Janića.

U Zakonu o zabrani diskriminacije, u članu 12, stoji: „Zabranjeno je uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje”.
U članu 13. istog zakona – u opisu „Teških oblika diskriminacije” – u stavu jedan piše: „Izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti po osnovu nacionalne, rasne ili verske pripadnosti, jezika, političkog opredeljenja, pola, rodnog identiteta, seksualnog opredeljenja i invaliditeta”, dok je stav 6 još izričitiji: „Diskriminacija koja je izvršena više puta (ponovljena diskriminacija) ili koja se čini u dužem vremenskom periodu (produžena diskriminacija) prema istom licu ili grupi lica”.
Član 24. je najeksplicitniji: „Zabranjena je diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, verskih uverenja i jezika”.
U skladu s pravilima profesije, pozvali smo doktora Janića da prokomentariše navode sagovornika našeg lista. Doktor Janić je za „Pančevac” rekao:
– Nije mogao nijedan pacijent, niti iko od medicinskih radnika da kaže tako nešto o meni sada i da to bude tačno, jer već nekoliko nedelja ne radim. A nacionalizam i šovinizam mi se gade!
Nastavićemo da pratimo razvoj ove situacije.
R. P.




Održan „Ajvar fest” u Starčevu

U četvrtak, 20. decembra, prvi put u Starčevu je održan „Ajvar fest”, svojevrsno nadmetanje na kome se bira najbolji uzorak čuvenog specijaliteta od paprike, kao i takmičenje u jedenju ljutih papričica. Ovu manifestaciju je organizovalo udruženje „Balkan čili festival”.

Ovo je šesta godina zaredom kako je biran najbolji ajvar, a učestvovali su proizvođači ovog specijaliteta iz cele Srbije, Republike Srpske, Makedonije, Rumunije i Bugarske. Ovogodišnji „Ajvar fest” podržali su i najbolji kuvari iz naše zemlje.

Na takmičenju održanom 20. decembra u Starčevu u konkurenciji blagih ajvara najbolji uzorak imao je Stevica Marković iz Leskovca, dok je u kategoriji ljutih ajvara pobedila Biljana Lazić iz Gornjeg Crnjelova iz Republike Srpske.

Veoma interesantno bilo je i takmičenje u jedenju ljutih papričica, u kome je trijumfovao takmičar iz Pirota, koji je postavio i novi rekord: za svega trinaest sekundi pojeo je pet veoma ljutih svežih papričica. Drugo mesto pripalo je Aleksandru Pešiću iz Beograda, a bronzani pehar namenjen trećeplasiranom takmičaru zaslužio je Aleksandar Ravin iz Ivanova.

Posebno je interesantan podatak da su tročlani žiri koji je ocenjivao kvalitet ajvara činili ljudi s tri kraja naše planete – iz Indije, Irske i Banatskog Brestovca.

Organizatori ove lepe i zanimljive manifestacije, koje je predvodio direktor festivala Vik Jensen, najavljuju da će u narednim godinama „Ajvar fest” dobiti i neku novu dimenziju. Takmičenje će biti organizovano po regionima, širom Srbije i okolnih zemalja, a onda će proizvođači najboljih uzoraka s tih nadmetanja svoj ajvar poslati u Beograd na veliko finale, kada će biti odlučeno ko pravi najbolji specijalitet od paprike na celom Balkanu.




Đorđe Đumić „klarom” krepi duše sugrađana

Ono što karakteriše mnoge velike gradove, poputa Pariza, Londona, Praga… i naročito Berlina, svakako je atmosfera koja se može osetiti na ulicama. Jedan od najautentičnijih činilaca tih pozitivnih vibracija sasvim sigurno je muzika koja etar boji u vesele nijanse, a dopire iz instrumenata raspoređenih po frekventnim pešačkim lokacijama.

U poslednje vreme i u Pančevu se mogu videti i čuti takvi stvaraoci i samo bi neviđeni namćor porekao da oni nama i našem gradu donose toliko nasušno okrepljenje duše…

Jedan od dvojice prepoznatljivih pančevačkih uličnih svirača je dvadesetčetvorogodišnji Đorđe Đumić.

Pančevce on svakodnevno uveseljava najčešće na uglu Karađorđeve ulice i Ulice Radomira Putnika (nekadašnje JNA) ili preciznije rečeno – kod čuvene prodavnice grickalica „Zlatno zrno”.

Neizreciva ljubav prema instrumentu

Ovaj mladi i, slobodno se može reći, virtuozni svirač klarineta, ima više nego interesantnu životnu priču, koja podrazumeva veliku borbu za egzistenciju, ali i još veću ljubav prema muzici i, naročito, prema omiljenom instrumentu; dotle, da mu čak i tepa –„klaro”.

 – To je primetio i moj veličanstveni profesor iz Muzičke škole „Jovan Bandur” Nikola Grujevski, koji je jedanput čak istakao da sam jedini njegov učenik koji odistinski voli taj instrument. Čak i kada me supruga pita da li više volim nju ili klarinet, odgovor je, bar za mene, a na njeno negodovanje, uvek jasan… Sve u svemu, muzika je moj život već četrnaest godina i pored „klare” sviram i trubu, saksofon, gitaru… Otada sam čitavu deceniju bio član orkestra „Stanka Paunovića”, kao i u nekim drugim društvima. Već četiri godine nastupam u bendu „Dobra stara vremena”, a otprilike toliko i na ulici. Prethodno sam, kao školovani kuvar, radio i taj posao, ali sam ubrzo shvatio da mi ne prija „odnos” sa šerpama i šargarepama, već isključivo s ljudima. Jednostavno, moja misija je da svakog jutra, kad stanem na ugao, donesem osmeh na što više lica . I to nema cenu… – počinje Đorđe.

Uličnom svirkom je ovaj talentovani mladić počeo da se bavi jula 2014, u Beogradu, kod pijace Kalenić, i to je za njega bila godina uspeha, jer su se ljudi, kako kaže, oduševljeno okupljali čim bi stavio notni pult i krenuo da svira etide.

– Mislim da sam za njih bio prava egzotika, pa se događalo da stoje i po pola sata slušajući me netremice. Na to je uticao i od početka raznovrsni repertoar, koji je u sebi imao svega – od klasičnih numera do narodnih pesama s juga. Bilo je i mnogo naručivanja, a pamtim jednog koji je često hteo da čuje Tominu „Sanju”. A onda mi se, iduće godine, dogodio eksces s pripadnikom MUP-a, koji mi je prišao i neljubazno me pitao zašto prosim. Priveo me je i krenulo je suđenje, a s njim i iznurujuća medijska kampanja. Odbačene su mi obe kontratužbe, pa sam dobio zabranu muziciranja na ulicama prestonice do 2019. godine. Mislim da nisam subjektivan kada kažem da je to nepravda, jer verujem da dozvolu nisam dobio samo zato što sam Pančevac, a pritom u Beogradu i dalje sviraju mnogi koji je nemaju, pa nisu tako prošli – jada se ovaj talentovani muzičar.

 Od Đenove do „Zrna”

Iste godine počeo je da nastupa na pančevačkim ulicama, ali prethodno je razgovarao s vodećim ljudima iz gradske vlasti, koji su se složili da naše mesto bude otvoreno za umetnike poput njega.

– Krenuo sam kod „Disa”, odakle su me u početku terali, ali su me kasnije zgotivili. Shvatili su da ta simbioza donosi obostranu korist, jer ljudi mojom svirkom mahom ispune vreme dok čekaju taksi. Kasnije sam odlazio i na lokacije kao što su one pored SDK ili kod Savremene galerije, ali većinu vremena provodim kod „Zlatnog zrna”. Jednostavno, pratim cirkulaciju ljudi, a tuda ih prolazi najviše. Uglavnom samo sviram, koristeći kombinaciju ritam-mašina, daire i klarinet. Bude tu svega – od ruskih „Kaljinke” ili „Oči čarne”, pa španskih, poput „Korason espinado”, mnogo engleskih, pa i meni najbližih – italijanskih, kao što su „O sole mio”, „Tornero”, „Con te partiro”, koja mi je omiljena – navodi ovaj Pančevac.

To ne treba da čudi, jer je, kako kaže, rođen u Đenovi, a njegovi biološki roditelji su muzičari. Otac mu je čak bio operski pevač u milanskoj Skali i završio akademiju za klarinet, što je dokaz da krv nije voda.

– Pravo ime mi je Đulio. Ovamo sam došao sa četiri godine, kada su me usvojili majka Olivera i otac Nebojša, a za to koliko su učinili za mene, nemam reči da opišem. Ali pre četiri godine odvojio sam se i u iznajmljenom stanu živim s Marijom, takođe umetnicom, koja radi portrete, da bismo pre godinu dana i tri meseca dobili ćerku Lanu. Zbog toga, kako bih othranio porodicu, moram od jutra do sutra da budem na ulici. Napravim tek pauzu za ručak, kada svratim do kuće i malo se okrepim i ugrejem. Moram da priznam da su ljudi koji me prate veoma darežljivi, premda ih nema previše da bih mogao samo od njih da preživim. To su uglavnom stariji, dok mladi gotovo uopšte nisu zainteresovani, izuzev kada odsviram poneku prihvatljivu estradnu novotariju. Tek poneko mi, poput jednog momka, zatraži nešto kao „El kondor pasa”. Simpatičan mi je i bračni par koji stalno hoće ovdašnje pesme, pa kad prolaze, uvek zasviram „Fijaker stari”. Ima tu i interesantnih, pa čak i komičnih situacija, kao pre neko veče kada je čovek prolazio s psom koji je odjednom počeo da zavija, jer mu je očigledno odgovarala ta frekvencija. Svi su snimali, smejali se i jednom rečju uživali. Što se zarade tiče, u najboljem slučaju svaki deseti nešto ostavi, što je u proseku sedamdesetak ljudi dnevno, ili oko 15 evra. Uglavnom su to sitniji apoeni, a samo mi je jedanput čovek širokog osmeha, koji je tek izašao iz kladionice, spustio dve hiljade. To je bilo samo tada i nikad više, što znači da ću morati na ulicu od jutra do sutra, bilo da je kiša ili sunce – završava Đorđe ili Đulio.

Sve u svemu, on je u najpozitivnijem smislu prava maskota ovog grada, a o još jednom, ništa manje zanimljivom uličnom sviraču biće reči u narednom broju.

J. Filipović





I POSLE DESET DANA: U „Štrabagu” još uvek nemi

Deset dana pošto smo „Štrabagu” poslali dva mejla s nekoliko pitanja zahtevajući objašnjenje opasnog ponašanja njihovog radnika, kao i to da ga imenom i prezimenom identifikuju, u ovoj putarskoj firmi su i dalje – nemi. Naime, nikakav odgovor nije stigao u redakciju lista, što može potencijalno da znači i da menadžment „Štrabaga” podržava bahatost i aroganciju svog zaposlenog.

Ovako bi trebalo da bude uvek

Da podsetimo, u subotu, 12. maja, u prepodnevnim satima, radnik „Vojvodinaputa–Štrabaga”, čiju smo fotografiju objavili, naredio je da se „karavan” vozila teške inženjerije parkira ispred Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika „Pančevac” u Ulici Vuka Karadžića 1, čime je tokom dva sata bio potpuno zablokiran prilaz ovoj zdravstvenoj ustanovi, koja je bila puna pacijenata i medicinskih radnika. On je, na uljudnu molbu direktorke Zavoda da pomeri mašine i kamionete kako bi privatni zdravstveni centar mogao da funkcioniše, odgovorio tako što je tražio dokaz da je zgrada u njenom vlasništvu.

Dok se to dešavalo, pacijentima je bilo uskraćeno pravo da priđu zgradi i da se leče, a lekarima i medicinskom osoblju da rade svoj posao. U blokadi su bili i Auto-škola „Auto centra Zoki”, Srednja stručna škola „Vizija” i redakcija našeg lista, čije se prostorije takođe nalaze u toj zgradi.

Istovremeno dok u „Štrabagu” glasno ćute, nekoliko naših sugrađana je, podstaknuto tekstom u Pančevcu”, rešilo da progovori o sopstvenim lošim iskustvima i problemima koje imaju s radnicima te firme, odnosno njihovim vozilima i ponašanjem dok u drugim krajevima grada popravljaju ili prave puteve, koji, neretko, ubrzo pošto budu „pušteni u rad” – propadaju.

Kako bismo izašli u susret interesima naših sugrađana i javnosti, to je tema kojom ćemo se uskoro baviti.

S. T.

 

 




BAHATOST „ŠTRABAGOVOG” RADNIKA: Pravi haos, pa arogantno „legitimiše”!

Filmske scene u filmskom delu grada! Radnik „Vojvodinaputa – Štrabaga” (na fotografiji) propisno je obrukao firmu za koju radi u subotu, 12. maja, u prepodnevnim satima, u Ulici Vuka Karadžića 1, na istom mestu na kome je eksplodirao čuveni autobus iz antologijskog filma „Ko to tamo peva”.

On je bio na čelu „Štrabagovog” „karavana” vozila teške inženjerije koji je potpuno zablokirao prilaz Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika „Pančevac”, a Zavod je tokom ta dva sata „opsade” bio pun pacijenata i medicinskih radnika. Da sve bude još neverovatnije, taj radnik je na molbu direktorke Zavoda da pomeri mašine i kamionete kako bi privatni zdravstveni centar mogao da funkcioniše, odlučio da je – legitimiše!

Naime, tražio je dokaz da je zgrada u njenom vlasništvu, odbijavši i samu pomisao da se ponese ljudski i dopusti pacijentima da se leče, a lekarima i medicinskom osoblju da rade svoj posao. Arogancijom koju je pokazao bile su iznenađene čak i neke njegove kolege.

Nisu nevažne ni činjenice da su u blokadi bili i Auto-škola „Vizija” i redakcija našeg lista, čije se prostorije takođe nalaze u toj zgradi, kao ni to da ovo nije prvi put da su radnici „Štrabaga” pravili takve probleme navedenim firmama.

U ponedeljak pre podne poslali smo dva mejla s nekoliko pitanja „Štrabagu”, zahtevajući objašnjenje ovog opasnog ponašanja njihovog radnika, ali do srede uveče i zaključenja ovog broja „Pančevca” niko iz te putarske firme nije našao za shodno da odgovori ili na neki drugi način reaguje.

S. T.




Lazar Trkulja prva beba u 2018. godini

Petnaest minuta nakon ulaska u novu, 2018. godinu, u Pančevu je rođena prva beba – dečak Lazar Trkulja, težak 3.150 grama i dugačak 48 centimetara.

Osamnaestogodišnjoj Ljiljani i njenom suprugu Milanu Trkulji iz Kačareva ovo je prvo dete.

– Porođaj je bio težak, ali je vredelo. Počeo je oko pola jedanaest uveče, a petnaest minuta posle ponoći stigao je Lazar. Doktor koji me je porađao kao i babice su bili jako dobri prema meni, zaista sam imala njihovu maksimalnu podršku i na tome sam im veoma zahvalna. Sve pohvale za njih – rekla je mama Ljiljana.

Prvu bebu su u utorak, 2. januara, posetili gradonačelnik Saša Pavlov i gradski većnik Milenko Čučković i, u skladu s tradicijom, darivali je zlatnikom.

Prema rečima dr Mihajla Novakova, koji je bio dežuran kada je rođena prva beba, porođaj je protekao uredno, a u novogodišnjoj noći nije bilo više beba. Ipak, tokom čitavog prvog dana 2018. godine stiglo je ukupno pet novorođenčadi – tri dečaka i dve devojčice.

D. K.




Pomozimo Milošu Stanisavljeviću Zecu

Naš sugrađanin Miloš Stanisavljević Zec (28) doživeo je tešku saobraćajnu nesreću na Malti u noći između 6. i 7. decembra.

Miloš je s težim povredama lica i glave primljen u bolnicu „Mater dei”, u kojoj je operisan. Prema rečima njegovog brata Bojana, operacija je trajala šest sati, nakon čega je mladić uveden u indukovanu komu. Posle nekoliko pokušaja Miloš je probuđen iz kome 16. decembra. Sada je u svesnom stanju i nalazi se na intenzivnoj nezi.

Pored toga što je situacija u kojoj su se Stanisavljevići našli sama po sebi traumatična, veliki problem za ovu porodicu predstavlja i to što Miloš u trenutku nesreće nije bio zdravstveno osiguran u inostranstvu. Srbija i Malta nemaju potpisan ugovor o pokrivanju troškova hitnih zdravstvenih usluga, tako da sve troškove lečenja, operacije i transporta snosi porodica.

Cena bolničkog dana na Malti iznosi 1.000 evra, a posebno se plaćaju operacija, odlasci na skener, traheometrija i svi ostali pregledi i intervencije. Avio-prevoz s Malte do Srbije, uz pratnju ekipe lekara (anesteziolog, neurohirurg), košta oko 30.000 evra. Troškovi lečenja iz dana u dan rastu i sada već iznose preko 70.000 evra. Porodica ovako veliku sumu nema na raspolaganju te je stoga uputila apel ljudima dobre volje da doprinesu da se novac sakupi.

Svi oni koji žele da pomognu, novac mogu uplatiti na dinarski račun broj 160-5810200045750–33, otvoren u Banci „Inteza” na ime Miloševog brata Bojana Stanisavljevića. Za uplate iz inostranstva otvoren je račun IBAN RS35160583020072037851, SWIFT DBDBRSBG. Dodatne informacije mogu se dobiti od Bojana Stanisavljevića putem telefona 066/300-985.

D. K.




Ovo su dežurne zdravstvene ustanove za praznike

Tokom novogodišnjih praznika, od 30. decembra do 2. januara, službe Doma zdravlja dežuraće po izmenjenom rasporedu.

Kada je reč o ambulantama u gradu, sve vreme će raditi „Gornji grad” (od 7 do 19 sati). Seoske ambulante biće otvorene od 7 do 12 sati, a jedini izuzetak biće ambulanta u Ivanovu, koja će dežurati od 7 do 10 sati.

Tokom praznika će raditi i Služba stomatološke zdravstvene zaštite, a zaposleni u njoj će biti na svojim radnim mestima od 8 do 18 sati.

U slučaju da nekom zatreba pomoć dečjih lekara, moći će da se obrati Odeljenju za zdravstvenu zaštitu školske dece u Školskom dispanzeru, koji će biti otvoren od 7 do 19 sati.

Predviđeno je da dežura i Služba polivalentne patronaže, i to od 7 do 13 sati. U isto vreme će na radnim mestima biti i zaposleni u Službi kućnog lečenja, a Služba za laboratorijsku dijagnostiku radiće od 7 do 19 sati.

Tokom praznika rad neće prekidati ni Služba hitne pomoći. Zaposleni u njoj biće na raspolaganju neprekidno, 24 sata.

M.G.