Kako džabe omastiti brke?

image_pdfimage_print

Pre nekoliko dana u jednim dnevnim novinama pojavilo se nekoliko oglasa o aukcijskoj prodaji različitih nepokretnosti. U ponudi je bilo: šest kuća, pet stanova, tri voćnjaka, šest njiva, dva pašnjaka, jedna livada i tri parcele na kojima se nalazi šuma. I sve to na sasvim različitim mestima u Srbiji.

Posebno je zanimljiva činjenica da oglase nije dala nekakva specijalizovana firma za prodaju nekretnina, već jedna od naših banaka! A što je još zanimljivije, svaki pažljiviji čitalac oglasnih strana u dnevnoj štampi mogao je uočiti da sličnih ponuda ima toliko da se više ne mogu ni nabrojati. I uglavnom su ponuđači ovdašnje banke.

A otkud bankama kuće, stanovi, njive, livade, šume i voćnjaci? O pašnjacima da i ne govorimo. Odgonetka je jednostavna: od hipotekarnih kredita. Onima koji su podigli kredit pa nisu u stanju da ga vrate, sad banka prodaje hipoteku, ne bi li se nekako namirila ili bar umanjila štetu.

Ova, u poslednje vreme vrlo česta pojava govori o dve stvari. Prvo, da su se građani ove zemlje polakomili na bankarske reklame o tome kako je jednostavno da „samo uđeš, pokupiš pare i izađeš”, te olako zaduživali, ne vodeći računa o tome kako će otplaćivati dugove. Ali to je samo manji deo ovog problema, jer je lako narod navesti na trošenje nezarađenog, podstičući one najniže instinkte.

Mnogo ozbiljniji problem je sadržan u pitanju kako su banke uopšte smele da ulaze u tako rizične plasmane, da dele kredite i šakom i kapom, a unapred su znale da će većinu teško naplatiti ili neće nikako. I tu dolazimo do suštine.

Još početkom ove godine je objavljeno da troškovi propalih banaka koštaju građane Srbije između 750 i 800 miliona evra! Sve je počelo propadanjem „Agrobanke”, krajem 2011. godine, da bi u aprilu 2013. u stečaj otišla i Razvojna banka Vojvodine, a potom i Privredna banka Beograd. Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, još tada je upozoravao da je ključna stvar za ozdravljenje javnih finansija – uređenje javnih preduzeća i državnih banaka. Ukoliko se to ne učini, reče čovek, „ne postoje te uštede koje mogu da se naprave na platama, penzijama i povećanju poreza koje bi mogle da pokriju neracionalno poslovanje”.

Drugim rečima, država je svojim (ne)činjenjem dozvolila bankama ovakvu vrstu rasipanja i one su jako dobro znale da će, ukoliko propadnu, njihov manjak biti nadoknađen o trošku svih nas. Sve navodno kako bi se održala stabilnost finansijskog sistema i privrede. Konačno, neki su lepo omastili brke kreditima koje nikad neće vratiti, a dugove će plaćati, ni krivi ni dužni, svi poreski obveznici.

I na kraju i penzioneri.
Z. Spremo

Pošaljite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

task-attention.png
Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce Pančevac online da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Pančevac online ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije „Pančevca”. Administratorima potala „Pančevac online” se možete obratiti ovde: pancevac@pancevac-online.rs.
 

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

WP-Backgrounds Lite by InoPlugs Web Design and Juwelier Schönmann 1010 Wien