Kad čovek i mašina postanu jedno

image_pdfimage_print

duca 12 (4)DUCA BORKOVIĆ – od kartinga do podijuma u WTCC-u:

Trka sa rivalom, sa samim sobom, trka sa životom

Kada su pre tačno tri decenije, tačnije 16. septembra 1984, Jovan i Slavica Borković dobili sina Dušana, verovatno nisu mogli ni naslutiti da će njihov mezimac postati sportski as o kome će pričati cela planeta.

Sada i svetski popularan, njihov Duca, naš najbolji automobilista svih vremena, jedini je Srbin u istoriji ovog sporta koji je uspeo da se popne na podijum u jednom od tri takmičenja pod okriljem FIA – u Svetskom šampionatu turing automobila (WTCC). Majstor, ma – majstorčina!

duca 5

Benzinom ga je „zarazio” tata Borko, a kako i ne bi kada je i sam bio višestruki šampion velike Jugoslavije u moto-trkama i trkama kamiona. Tako je mali Duca već sa devet godina seo u karting. I odmah je skrenuo pažnju na sebe. Pre svega svojom upornošću i željom za uspehom, a onda i umećem za volanom. Nije odustajao ni kada je polomio obe ruke. Naprotiv, jedva je čekao da skine gips i opet zgrabi svoju omiljenu „igračku”.
Nizale su se trke, ređali su se i trijumfi malog Borkovića. Lovor za lovorom, titula za titulom… Iz godine u godinu. Zaradio je i „Zlatnu kacigu”. Pa drugu, treću… Usledilo je i ono najveće priznanje u toj konkurenciji – „Dijamantska kaciga”. A bio je njen najmlađi osvajač. Već tada je bilo jasno da je na pomolu velika karijera. Ogroman talenat u ekstraskupom sportu, u prilično siromašnoj zemlji. Trebalo je pregurati ta vremena.
duca 2– Ma, ne sećam se više ni koliko je tačno bilo titula, ali sam osećao da je automobilizam moj život. Kad benzin jednom uđe u krv, nema povratka. Adrenalin te razbija, taj osećaj da se trkaš sa rivalom, sam sa sobom… Teško je to opisati rečima. Jednostavno – rodiš se s tim. Ali dobro znam da je tata Borko uložio ceo svoj život kako bi finansirao sve trke, moju karijeru. Često je i moj mlađi brat Strahinja bio zapostavljen, ali ja to neću zaboraviti nikada. Bez moje porodice ne bi bilo ničega – „premotava” Duca životni film dok razgovaramo u redakciji „Pančevca”.
Sa specijalnom dozvolom Auto-moto saveza, iako nije položio vozački ispit, uskočio je u „jugić” i nadmetao se u nacionalnom šampionatu, sa mnogo iskusnijim, starijim i „namazanijim” rivalima. Nije ustuknuo nikada. Ni za pedalj. Pobeđivao je na kružnim stazama širom tadašnje Jugoslavije i Srbije i Crne i Gore, pa je ubrzo svima postalo jasno da Dušanu Borkoviću treba jača i ozbiljnija konkurencija. Sve je to iziskivalo nove troškove, ojačavanje kompletnog tima… Usledile su trke s vremenom, jurcanje za sponzorima, za delovima automobila… duca 12 (1)Ali kako to obično biva u životu, sreća ponekad zaista prati hrabre i uporne. Borkovići nisu odustajali. Cela porodica je disala kao jedan, svoj normalan strah prema eventualnim nezgodama u vrlo opasnom sportu potisnuli su u sebe i tata i mama i brat… Nisu ga nikad izbacili. Ni danas. Teško je nositi se s tim, ali ne daju da Duca to primeti. Oni su njegova ogromna podrška.
Najveći dokaz da su uspeli, svi zajedno, dogodio se 2012. godine, kada je Dušan Borković postao šampion Evrope na brdskim stazama. Zbog Duce su mnogi naši sunarodnici počeli da prate automobilizam. Prenosi na svetskim televizijama, interesovanja novinara, intervjui, gostovanja u emisijama… Nova srpska zvezda tada je obasjala naše nebo. Za sva vremena. Za istoriju…duca 1
– Duga karijera, evo već dvadeset godina za volanom. Svašta se događalo. Zaista, u jednom trenutku sam pomislio da je evropska titula kruna karijere, iako nisam imao ni najmanju nameru da se njome zadovoljim. Želeo sam nove izazove, nove uspehe, mada nisam bio siguran da ću ih i iskusiti. Bio sam svestan trenutne situacije, jer „najbrži cirkus” iziskuje velike troškove, ali taj adrenalin, taj benzin u krvi, ne da ti da se predaš, uvek te tera na još. Nekako, uvek su se stvari „otvarale” u pravom trenutku. Na početku sam imao tatu kao najvećeg sponzora, onda se pojavio, sada moj veliki prijatelj, Dragoljub Lekić Leka, pa „Nisotek”… Ma, zaista je mnogo ljudi prošlo kroz moju karijeru i svima najdublje zahvaljujem – kaže najuspešniji srpski automobilista svih vremena.
A onda je na red došao i najveći izazov – onaj o kojem sada bruji cela planeta. Dušan Borković je dospeo do jednog od tri takmičenja koja se održavaju pod patronatom Svetske automobilske federacije (WTCC). Iako su pod okriljem FIA i „Formula 1” i reli nadmetanje, svetski šampionat turing automobila je priča za sebe. Vrhunska organizacija, trke na svim kontinentima, svetske zvezde, rivali sa zaradama koje se mere milionima evra, prebogati sponzori, sjaj, bleštavilo arena od nekoliko milijardi dolara… Zahvaljujući Duci, momčini visine 207 cm, Pančevo i Srbija su imali tu privilegiju da budu deo tog „svetskog cirkusa”. Pred početak sezone svi svetski mediji su preneli vest – u ovogodišnjem WTCC-u nadmetaće se i legendarni Sebastijan Loeb, višestruki šampion sveta. Između ostalih asova naš Duca je dobio šansu i da se trka sa idolom klinaca širom planete, da bude rame uz rame sa čovekom koga u auto-svetu smatraju božanstvom.duca i novinar pancevca
– Ovo je zaista nešto nezamislivo i ne može se prepričati. Svih dvadeset godina karijere i sve titule ne mogu da se porede s nastupima u WTCC-u. Mi stvari gledamo kroz oči Srbije, ali kad proputuješ zemaljsku kuglu uzduž i popreko, slika je potpuno drugačija. Auto-trke su najskuplji sport, to je stvar prestiža, iskazivanje moći jedne zemlje… „Eurosport” je prenosio nadmetanja u 189 zemalja sveta, a ako se tome doda i podatak da je čak 111 nacionalnih televizija imalo direktnu sliku sa svake trke, dolazi se do podatka da je ovogodišnju sezonu gledalo oko 750 miliona ljudi na planeti! – prenosi Duca, samo za čitaoce „Pančevca”, svoja svetska iskustva.
duca 12 (2)I počelo je – Maroko, Francuska, Mađarska, Slovačka, Austrija, Rusija, Belgija, Argentina, Kina (Peking i Šangaj), Japan, države u kojima je rame uz rame sa Loebom, Tarkvinijem, Lopezom, Monteirom, Koronelom, Mihelicom i ostalim svetskim asovima vozio i naš Duca. I to kako: pa, kako on jedino i ume – odvažno, bez straha od iskusnih majstora za volanom. To je pokazao već u debitantskoj trci, kada je u Maroku zauzeo peto mesto.
– Možda mi je to bilo i najbolje nadmetanje, najbolje u smislu da sam tada bio psihički najstabilniji. Jednostavno, „našpanovao” sam sebe činjenicom da sam među najboljima, da sam već postigao uspeh, da nemam šta da izgubim… Vozio sam bez ikakvog opterećenja, ali… Posle vrlo dobrog rezultata počeo je da raste i pritisak. Nemam pojma odakle se on stvori, valjda uvidiš da si tu, da imaš kvalitet, da si brz, ali jednostavno ne da ti auto, ne može jače. Gazi, gazi, ali jednostavno ne ide. Onda se i taktički greši. Uh… Teška je to borba, pre svega sa samim sobom. Kvalifikacije su u stvari najvažnije, ali i prva trka. To treba izvesti maksimalno maherski i bez greške. U drugoj trci se menja temperatura asfalta, automobila, treba držati „grip”… Ali da bi se to sve znalo, potrebno je izvesti hiljade kilometara na ovakvim takmičenjima, a za rivale sam imao iskusne vozače, ljude od 100 miliona evra, ma, u jednom trenutku sam počeo da „ludim” – s uzbuđenjem u glasu pokušava Duca da nam prepriča i što vernije dočara momente sa staze.duca 4
Svetski šampionat turing automobila je jedno od najpopularnijih takmičenja na planeti, a učesnici u njemu, vozači, prava su božanstva u svojim zemljama.
– To je neopisivo. Loeb izazove takvu pometnju da je to neverovatno. Njega dolaze da vide hiljade ljudi, svetski krem, svi žele da ga makar dodirnu, za autogram bi dali bogatstvo. To je histerija, ludilo… Isto je i sa Huanom Marijom Lopezom. Njegova Argentina apsolutno stoji iza njega. Po popularnosti on je u svojoj zemlji odmah iza Lionela Mesija. Na primer, Termas de Rio Hondo je mesto udaljeno dva i po sata leta od Buenos Ajresa. Selo. Pomislio sam: ko će u ovoj zabiti da nas gleda? A kada je trka počela, posmatralo nas je 80.000 ljudi. Obezbeđenje je imalo puno posla, jer su neki hteli da iskoče na stazu, da se bace pod Lopezov auto. Popularni Pećito je bog u svojoj zemlji. Slično je i sa Mađarom Mihelicom, koga dođe da podrži 70.000 njegovih sunarodnika… Zadovoljan sam kako su me ljubitelji automobilizma prihvatili širom sveta. Svi su želeli fotografiju, delio sam na hiljade autograma posle svake trke, iako smo u obavezi da se potpisujemo samo sat vremena. Imam odličan odnos s fanovima. Drago mi je zbog toga, naravno – skromno kaže naš as, vozač NIS–Petrol i Kampos rejsing tima.
Iako je po mnogo čemu bio autsajder, osim po svom majstorstvu za volanom, Duca je već u debitantskoj sezoni u WTCC-u u svoje pamćenje urezao slike koje će mu ostati za ceo život.

This slideshow requires JavaScript.

– Ovo je nenormalno težak i naporan sport – i fizički i psihički. Velika brzina, prosek oko 180 kilometara na sat, neprestano kočenje, koje za posledicu ima stalno trzanje glave, a potom i bol u vratu, pritisak na kičmu je strahovit, oči stalno „lete oko glave”, pojasevi seku rebra… Iscrpljujuće. Pred trku ne spavam od adrenalina, a potom bar dve noći od bolova. Pre odlaska u Japan imao sam bolove u grudima, ali nisam smeo da kažem mami, jer ona je lekar, ne bi me pustila da idem. Šalim se malo, ali teško je zaista. Sada, valjda dok se sve ne slegne, stalno pijem „kafetin” protiv glavobolje – nastavlja Duca svoju priču.
A trka je samo završni deo „putujućeg cirkusa”, odnosno produkt onoga što se dešava danima pre nadmetanja. Ducin „ševrolet” na mesto takmičenja putuje brodom, tim stiže čak sedam dana pre vozača, kako bi napravio boks, mesto na kome se nalaze i kuhinja, kreveti za odmor, sobe za masažu… Vozači stižu kasnije… Tim sačinjava tridesetak ljudi. Kako i ne bi kada je ogroman novac u pitanju. Samo šasija automobila košta oko 500.000 evra. Inženjer za motor je sve vreme tu, bez njega ne može da se upali „mašina”.
– Mora tako, jer sam ja pred trku u svom svetu. Borim se sa ogromnim pritiskom, sa neizvesnošću. Ne znam šta me čeka. Razmišljam o svemu. Osećaj je kao da ideš u rat, jer se možda i nećeš vratiti iz njega – opisuje Duca svoja osećanja pred takmičenje.
I onda se „dogodila” nedelja, 26. oktobar. Japan, čuvena staza „Suzuka”. Već u ranim jutarnjim časovima po našem vremenu Srbijom je odjeknula vest jaka kao detonacija bombe – Dušan Borković Duca, momak sa srcem velikim kao Pančevo, ušao je u istoriju svetskog automobilizma. Osvojio je drugo mesto i postao prvi Srbin koji se popeo na podijum u Svetskom šampionatu turing automobila.
– Znao sam da mi je trka u Japanu bila možda i presudna u karijeri. Morao sam da pokažem potencijal, da vredim za WTCC. Da eventualno „kupim ulaznicu” za sledeću sezonu. Bio sam stabilniji u glavi. Prvi i drugi krug sam odvezao rezervisano, mislio sam da ću biti šesti-sedmi, ali sve je leglo kako treba. Srodio sam se s mašinom, imao sam jezivo dobar tempo. Kockice su se konačno složile. Nisam znao da ću biti toliko brz. Tarkvinija prva dva-tri kruga nisam mogao da uhvatim, jer prosto nisam pronašao grip staze. Vozio sam malo rezervisanije, međutim, kako sam dobijao samopouzdanje, tako sam počeo da bežim protivnicima. Tu sam oduševio sebe, a kad sam prošao kroz cilj, potpuno sam se pogubio. Iz Japana nosim samo najlepše utiske. Ovo se pamti ceo život – ispričao je u dahu naš sugrađanin.duca borkovic
Dušan Borković Duca – šampion nad šampionima. Ljudina koja zauzdava „čelične zveri” od milion evra. Čovek-automobil. U trku ulaže celog sebe. Svoj život. Ne ume drugačije. Zato i jeste drugačiji.
Svaka čast, majstore!

———————————————
SUSRET S NOVAKOM

Dušan Borković je boravak u Šangaju iskoristio i da se sretne s Novakom Đokovićem, koji je u tom gradu igrao turnir.
– Sezonu sam počeo loše i već sam počeo psihički da padam. Zahvalio bih Noletu na sjajnim savetima. Rekao mi je: „Svaka čast na upornosti. Ciljaj vrh, sposoban si za to. Znam da možeš, jer kakve su ti misli, takav ti je život. Baviš se opasnim sportom, to je druga dimenzija. Treba naći kompromis u glavi, biti najbrži, ali i čuvati sebe, ne slupati se i, ne daj bože, završiti život. Ti se trkaš sa samim sobom, a ja samo udaram lopticu”.
—————————————-

ANDRIJANA „ZMAJ”

Svaki trenutak Ducine sreće, psihičkog pada, zadovoljstva, napada adrenalina, zajedno s njim preživljavala je i njegova supruga. Ona je stalno uz njega.
– Da Andrijana nije ušla u moj život, ni ja ne bih bio ovo što sam sada. Ona je zmaj. Ona sve radi. Stalno je na sastancima, aktivna je od sedam ujutru pa do tri sata narednog dana. Organizuje prezentacije, dogovara se, pregovara… Pravi je profesionalac, svi direktori u WTCC-u je poštuju. I ona je celu sebe uložila u ovaj uspeh – kaže Duca.duca i zena
———————————————

PODRŠKA GRADA I DRŽAVE

– Sa čelnim ljudima Srbije imam dobru saradnju, imam podršku premijera. Veliku zahvalnost dugujem i svom gradu, koji me podržava onoliko koliko može. Očekujem još veću podršku i bolju saradnju u narednim godinama, a ja ću se kao i do sada truditi da zastavu Srbije i grb mog grada ističem pri svakom nastupu širom sveta – iskren je Borković.
—————————————–

DVA MILIONA EVRA

Ovogodišnja sezona je našeg asa koštala dva miliona evra. Na prvi pogled, prevelika suma, ali potrebno je i više kako bi se treniralo, testiralo…
– Nije to tako strašno i nedostižno, iako sam svestan situacije u kojoj se Srbija nalazi. Pančevo je poznato po nama sportistima, pa kada bi se malo povećao ceo budžet i uz pomoć države, Pokrajine Vojvodine i sponzora, mogao bih da budem konkurentan rivalima i ubuduće. Jer, po nekim procenama, moja pi-ar vrednost sada iznosi oko 100 miliona evra. Promocija bi se višestruko isplatila svima – dodaje Dušan.
——————————————-

DOGODINE JOŠ BOLJI

Iako na početku karijere u „turingu”, Borković je, najverovatnije, osvajanjem drugog mesta u Japanu završio sezonu pošto zbog finansija i probijanja budžeta neće ići u Makao. Ipak, nada se najboljem za sledeću sezonu.
– Ovo je tek početak dugog puta na internacionalnoj sceni. Naredni cilj mi je da se na pobedničkom postolju nađem bar dva-tri puta, a potom i da dohvatim šampionsku krunu – zaključio je Duca.

Aleksandar Živković

Pošaljite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

task-attention.png
Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce Pančevac online da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Pančevac online ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije „Pančevca”. Administratorima potala „Pančevac online” se možete obratiti ovde: pancevac@pancevac-online.rs.
 

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

WP-Backgrounds Lite by InoPlugs Web Design and Juwelier Schönmann 1010 Wien