I u Pančevu sve više žena žrtava nasilja

Talas zastrašujućih slučajeva nasilja nad ženama i u porodici, o čemu poslednjih dana domaći mediji sve češće izveštavaju, nije mimoišao ni Pančevo. U Sigurnoj kući, koja postoji u okviru gradskog Centra za socijalni rad i utočište je za žene koje su pobegle zato što su mesecima trpele fizičko i psihičko maltretiranje, ponižavanje i iživljavanje, posle njenog otvaranja 2012. godine bile su smeštene dvadeset i dve žene iz Pančeva i ostalih mesta na teritoriji južnog Banata i dvadeset jedno dete. Prethodne godine bilo ih je duplo više – četrdeset osam žena i pedeset četvoro dece.

Ispovesti žrtava nasilja koje su do sada prošle kroz pančevačku Sigurnu kuću su toliko strašne da nikoga ne mogu ostaviti ravnodušnim. Među njima je bilo onih koje su pričale da su trpele šamaranje, razbijanje vilice, izbijanje zuba, čupanje za kosu, šišanje do glave, šutiranje po celom telu, udaranje glave o zidove, puzanje po slomljenom staklu i primoravanje na seksualne odnose s drugim muškarcima.

Zbog toga nije čudno što su, kada dođu u Sigurnu kuću, sve zaplašene, maksimalno traumatizovane, depresivne, suicidno raspoložene i ubeđene da su za sve što im se desilo same krive.

Četvoro stalno zaposlenih u Sigurnoj kući najviše je potresao slučaj žene koju je muž nasilnik držao tri meseca zaključanu, bez obzira na to što je bila bolesna i imala dete đaka i staru majku o kojoj je brinula. Zbog toga je, kad je došla u Sigurnu kuću i prve noći čula zvuk ključa u kapiji, doživela traumu, jer se ponovo setila pakla koji je preživela.

M. G.