Glupost na ukrajinski način

Pogled preko reke

Piše: Miloš Vasić

Piše: Miloš Vasić

U sredu, dakle dok ovo pišem, čujem na radiju da su ukrajinskoj vojsci oborili dva jurišna aviona „suhoj 25”, praktično istovremeno. Pošto sam – iz svojih razloga – veoma zainteresovan za avijaciju, pobesneo sam. Naime, ovo je sumnjivo, tu nešto nije u redu. Od početka sukoba u istočnoj Ukrajini pobunjenici su oborili nekoliko helikoptera, jedan transportni „Il 76”, bar još jedan „suhoj 25” i – kao vrhunac – malezijski „boing 777” sa trista mrtvih, hvala lepo (samo mi nemojte reći da nisu oni…).

Tu ima dva problema. Prvi nastaje kad se divljacima i amaterima daje moćno savremeno naoružanje, pa se oni – sasvim prirodno – obezobraze. Imali smo i mi to, u onoj nesrećnoj Krajini, kad je glupa JNA dala Miletu Martiću višecevne raketne bacače „orkan” od 262 mm s kasetnom municijom, oružje moderno, precizno i smrtonosno. Onda je Mile raspalio po Zagrebu početkom maja 1995, izgubio rat i završio u Hagu (sada robija u Estoniji). Uostalom, ceo taj ukrajinski cirkus nepodnošljivo podseća na naše SAO avanture po Hrvatskoj i Bosni.

Nego, vratimo se Ukrajini.

Jedna je stvar kad pobunjenicima čovek da one protivavionske rakete s ramena, „strele” i „igle”; druga stvar je kad ih snabde ozbiljnijim sistemima koji idu preko 3.000 metara, a vraški su precizni. Onda veseljaci počnu da obaraju sve što leti, jer rusko sigurno nije, a oni svoje nemaju – dakle mora biti da je ukrajinsko. Pa tako puknu putnički avion i posle se zbune, a Putin pobesni i podvikne im da ne ometaju istragu i da predaju sve što je palo. Sama okolnost da su se oko crnih kutija toliko skanjerali svedoči o nečistoj savesti; a tek kontaminacija lica mesta gde su pali ostaci…

Drugi problem je teži. Reč je o neverovatnoj tuposti ukrajinske vojske i njenih generala.

Od početka, od onog prvog oborenog helikoptera (devet mrtvih), oni znaju da pobunjenici imaju protivavionske rakete i da se ne ustručavaju da ih koriste. Razboriti generali odustali bi od letenja nad spornim područjima, jer je to besmisleni gubitak ljudstva i tehnike: čista šteta i nikakva korist. Neki bolji poznavalac sovjetskog vojnog mentaliteta ukazao bi na neizbežne okolnosti: uštavljena hijerarhija, napredovanje po podobnosti, obeshrabrivanjeinicijative, negativna selekcija ukratko.

Uz to, naravno, ide arogancija svojstvena korporativnoj gluposti jednog zapuštenog militarističkog aparata.

Moj savet, usuđujem se da ga dam, jednostavan je: oterati u penziju sve starije od 40 godina u ukrajinskoj vojsci i dovesti mlade i sposobne.