Eksplicitno vođenje ljubavi

image_pdfimage_print

Drma se sastav vladajuće koalicije u Pančevu. Posle pokliča lidera demokrata Pajtića da lokalni odbori stranaka treba da raskidaju dogovore s naprednjacima – vreme je, idu izbori, generalno gledajući, mi smo opozicija – rastrčaše se njegovi sledbenici diljem Srbije.

I Pančevke i Pančevci se uozbiljiše, svako na svoj način: najviđeniji članovi DS-a održali su sastanak na temu napuštanja vlasti, a neki od njih su „preleteli” u SNS i pre i posle narečenog većanja. Eksplicitno, baš kao što je zvučala naredba šefa iz Novog Sada.

Iako nam je poznata novinarska maksima da nije vest da je pas ujeo čoveka, već čovek psa, teško je odoleti i ne prokomentarisati srbijansku mejnstrim svakodnevicu u kojoj se takozvani političari uvek priklanjaju najjačima.
Naknadna pamet i „izbor” najuticajnije stranke za sopstveni politički „novi dom” (sada je to SNS) neodoljivo podseća na akcije Superhika, antijunaka iz storije o družini Alana Forda: on, zbunjen, u superbrišućem letu, uvek nekako nađe način da ukrade od siromašnih da bi darovao bogate. Super.

LUdvig drugaTako razmišlja, tokom poslednjih dana, i nekolicina pančevačkih doskorašnjih tzv. demokrata: ej, „žuti” su pukli, izbori samo što nisu, daj da raširim krila dok ih još imam, čeka me novo gnezdo, prefarbane, druge boje.
U pitanju je lična odluka. Super. Na još višem, superiška nivou bila bi, samo u teoriji, ali moguća odluka da kandidati s lista političkih partija, svesni posledica svojih poteza, pred izbore javno iznesu zašto do kraja eventualnog mandata (ne) nameravaju da napuste originalnu busiju. To bi onda bilo kul – birači bi znali s kim imaju posla, odnosno koga da biraju. Ovako, stalno nam se dešava isto – jlz. Da ne psujemo: ko razume da „jlz” predstavlja inicijale čuvene domicilne izreke o tome ko vodi ljubav s kim, shvatiće.

Uostalom, Grunf, inventivni član alanfordovske familije, na svojoj majici nosi suštinske citate: „Bolje živa kukavica nego mrtvi heroj!”; „Jedna lasta ne čini proljeće, a kamoli dvije”; „Bolje nešto od nečega nego ništa od ničega”; „Tko izgubi dobitak, taj dobija gubitak”; „Bolje ispasti budala nego iz vlaka”…

Naravno, nije Grunf jedini mislilac na stranama najjsmehotresnijeg satiričnog stripa svih vremena; njegovi autori Magnus i Bunker (uz pomoć genijalnog hrvatskog prevodioca Nenada Briksija!) kroz usta Boba Roka nalažu sledeće: „Alane, bjež’mo, njih je dvojica, a mi smo sami”.

***
Drže se kolege zajedno: nema teorije da lekar posvedoči na sudu da je njegov kolega zaboravio makaze u pacijentovom trbuhu jer je bio pijan, pošto, jelte, hirurzi ne piju; nije normalno da dvojica advokata ne popiju zajedno piće posle suđenja na kom su žestoko zastupali suprotstavljene stranke zato što bi tako propustili dobru zabavu i, za promenu, iskrenu razmenu misli.

Ne postoji mogućnost da novinar ne priskoči novinaru iz nekog drugog medija kada mu je frka. Ups, ipak postoji, iz trećeg puta lažemo.

Ako izostavimo tananu podršku koja je redakciji „Pančevca” u tragovima dolazila dok smo se rvali s lošim posledicama prve privatizacije, ili u vreme odbrane novinara od napada neformalnog centra moći na integritet našeg lista, ili usred diplomatskih pregovora s resornim institucijama sistema o modelima druge privatizacije lista – generalno, medijski, propraćeni smo parolama „sami ste, snađite se” i „ko preživi, pričaće”. Zato su sada, postfestum, pošto su novine drugi put privatizovane, kolege iz brojnih redakcija svratile do „Pančevca” kako bi nas pitale šta će biti s kućom.

Nemamo pojma, pitajte vlasnika većinskog paketa akcija!

Ne zameramo kolegama, i mi smo, sigurno, propuštali prilike da reagujemo u situacijama kada je to nekome drugom bilo važno. Ali valja to zabeležiti, baš kao i činjenicu da se sada brojni likovi iz lokalnih javnih preduzeća trude da budu veoma satirični u svojim komentarima u vezi sa sudbinom pojedinih novinara našeg lista, čije im se delo intimno ne dopada. Na njih se posebno ne ljutimo; šta će, zaludni, popunjavaju kancelarije, ne rade ništa, ali zato, na račun firme, dobro jedu. I piju.

Ako je verovati vrhu vlasti, javna preduzeća tek treba da budu privatizovana. Što bi reko legendarni Grunf: „Prvo hopni, pa reci skoč”…

Siniša Trajković

2 komentara

Pošaljite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

task-attention.png
Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce Pančevac online da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Pančevac online ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije „Pančevca”. Administratorima potala „Pančevac online” se možete obratiti ovde: pancevac@pancevac-online.rs.
 

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

WP-Backgrounds Lite by InoPlugs Web Design and Juwelier Schönmann 1010 Wien