Čudna premijerova selektivnost

– Najviše su nam plate u javnim preduzećima. U njima je prosečna zarada od 70.000 do 80.000 dinara. S druge strane, prosečna plata u privatnom sektoru je 39.000 dinara. To je ogromna razlika i država to ne može da podnese – izjavio je Aleksandar Vučić prošle nedelje na ekonomskoj tribini koju je organizovala „Rajfajzen” banka.

Gledajući premijera u vestima dok je iznosio ovakvu dijagnozu našeg stanja, prosečni gledalac, onaj koji prima prosečnu platu u Srbiji od 39.000 dinara ili penzioner s minimalnom penzijom od 24.000 dinara mogao je samo da oseti mržnju prema onima koji rade u javnim preduzećima. Da li je premijer to hteo?

Njegove reči zazvučale su populistički i nametnule pitanje da li bi idealna Srbija po njegovom mišljenju bila ona u kojoj bi svi zaposleni primali plate, a penzioneri penzije koje ne bi bile veće od proseka? Neosporno je da Srbima koji imaju sreću da su zaposleni i penzionerima s prosečnim penzijama plate u javnim preduzećima izgledaju astronomski visoke, nedostižne i nerealne. Međutim, cene u zemlji u kojoj živimo su toliko visoke da ni tolike plate ne omogućuju bezbrižno preživljavanje.

Za čuđenje je da Vučić ni u jednom od sve češćih intervjua u štampanim i elektronskim medijima nije spomenuo da u Srbiji, prema nezvaničnim informacijama, postoji najmanje 138 državnih agencija, a Nemačka, jedna od najjačih evropskih i svetskih država sa najzdravijom ekonomijom, ima samo 10 takvih institucija! U učestalim intervjuima s premijerom u poslednje vreme je nemoguće čuti kolika su primanja zaposlenih u tih 138 agencija i kolike su zarade njihovih direktora. Javna je tajna da su te plate višestruko veće od onih u javnim preduzećima koje je Vučić pomenuo na tribini „Rajfajzen” banke, a da je učinak srećnika koji rade u tim agencijama i njihovih čelnika problematičan!

Vučić nije reagovao ni na podatke o astronomski visokim platama direktora u javnim preduzećima, poput „Srbijagasa”, Agencije za kontrolu letenja, „Elektroprivrede Srbije”, „Transnafte”, „Telekoma”, Narodne banke Srbije… koji su ovih dana objavljeni u nekim novinama. Te plate su za naše uslove bezobrazno visoke i prelaze sume od tri i četiri hiljade evra, iako su ta preduzeća već godinama u vrhu liste najvećih gubitaša!?
Od premijera do sada nismo nijednom mogli da čujemo ni to koliko se uvećao broj novozaposlenih u javnim i javnim komunalnim preduzećima po gradovima u protekle dve godine – od pobede „naprednjaka” na poslednjim izborima.

Kada se uzme u obzir da je Kori Udovički, ministarska za državnu upravu i lokalnu samoupravu, u nekoliko navrata do sada izjavila da taj broj nije toliko veliki koliko na prvi pogled izgleda, za očekivati je da ni tu neće biti velikih promena.

M. Gligorić