Beogradski samit

image_pdfimage_print

Naljutio se čoban na selo, pa odsekao sebi onu stvar, kaže narod. Mislim na Zoku Milanovića, hrvatskog premijera: lepo su ga zvali na kineski samit u Beogradu, a on se najedio na Voju Šešelja i odbio da dođe.

Prosto je neverovatno koliko se razni ljudi trude da Voju Šešelja usreće: premijer Milanović, hrvatski Sabor, Evropski parlament, haški tužilac Bramerc. Ne sarađuju jedino oni najbliži kumovi i sledbenici: Toma i Aca ga svečano ignorišu, Ivica ga ni ne poznaje, a ostatak „zaklanih” radikala, sada u Srpskoj naprednoj stranci, prati modu. Voja se probije do medija tek ako napravi javni skandal, čemu je inače vičan.

Nego, vratimo se mi istorijskom događaju u Beogradu. Zoka Milanović je naneo veću štetu Hrvatskoj nego Šešelju time što nije došao. Molim: eto su se u sredu sreli albanski i srpski premijeri, Rama i Vučić, siti se narazgovarali i o svemu sporazumeli, kao da ničega nije bilo – ni dronova, ni navijača, ni skandala. Kad se razboriti ljudi nađu oko praktičnih tema, sve je u redu.

A ovo s Kinezima ozbiljan je posao: kad neko dođe sa idejom da uloži u region desetak milijardi dolara (dao dobri Boga!), onda to treba uzeti za ozbiljno. Kina, naime, zahvaljujući munjevitom razvoju i rastu nacionalnog dohotka, kao i najnaprednijim tehnologijama, sada je pod logičnim i očekivanim pritiskom svog sopstvenog kapitala i mora da ga ulaže. Kapital, naime, misli svojom glavom i ponaša se po svojim pravilima. Kinezi moraju da investiraju van zemlje, a velikim industrijskim silama imaju sve manje pristupa; već su isuviše prisutni. Došao je red i na balkansku i istočnoevropsku fukaru. Trenutak je, dakle, idealan: region i okolina imaju potrebe, radnu snagu i kakve-takve tehnologije koje vapiju za unapređenjem.

Kinezi imaju sve to i moraju da to plasiraju; profitne stope su tu od manjeg značaja, jer se svaka investicija, na kraju krajeva, isplati – ako vas dužnici ne izvaćare, to jest – a Kinezi su navikli da misle na duži rok. Osim toga, njih nije lako izvaćariti; svašta su naučili za ovo vreme, sve trgujući sa ozbiljnijim maherima od nas. Plan je jasan: luku Pirej smo iznajmili u koncesiju (kao velike sile Šangaj nekad); sledi ozbiljna željeznica do Beograda, pa do Pešte. Da je Zoka Milanović došao, možda bi isposlovao i prugu Beograd–Zagreb; Miro Cerar, slovenački premijer, došao je i nada se najboljem. Nada se i Milo Đukanović pruzi Beograd–Bar i nekom auto-putu usput. Bosanci se – jadni – nadaju svemu, jer nemaju ništa.

Kažu da pametan čovek razlikuje bitno od nebitnog. Voja Šešelj je nebitan; Kinezi su bitni.

Pošaljite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

task-attention.png
Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce Pančevac online da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Pančevac online ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije „Pančevca”. Administratorima potala „Pančevac online” se možete obratiti ovde: pancevac@pancevac-online.rs.
 

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

WP-Backgrounds Lite by InoPlugs Web Design and Juwelier Schönmann 1010 Wien