Pancevac Online

Broj 4574 · 04.09.2014.

Komentari

Usput zabeleženo

Kliknite za veci prikaz
Ilustracija: Dušan Ludvig

Moral i političari

Hoće li se Ištvan Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara i predsednik Skupštine Vojvodine, konačno izjasniti želi li da i dalje ostane u koaliciji s Demokratskom strankom ili će promeniti političke partnere? Da li će ozbiljno okrnjena poslanička većina demokrata u pokrajinskom parlamentu opstati uprkos sve izvesnijoj nameri naprednjaka da je ugroze? Odgovori na ova dva pitanja koja su bila intrigantna tokom celog leta biće poznati u danima koji slede. Za sada je sigurno samo jedno: lider vojvođanskih Mađara nema nameru da ni u jednoj varijanti raspleta vojvođanske političke krize podnese ostavku i prepusti nekom drugom funkciju predsednika pokrajinske Skupštine.

Ako se prikloni naprednjacima, kako predviđaju brojne prognoze, zadržaće fotelju u koju je seo pre tri godine, kada su on i njegova stranka odlučili da postanu deo pokrajinske vlasti i podrže demokrate. Ukoliko nekim slučajem Pastor odluči da sve ostane kao pre, računa se da neće snositi nikakve posledice i da mu funkcija predsednika vojvođanskog parlamenta ostaje.

Predsednik Pokrajinskog odbora DSS-a Milenko Jovanov ovih dana je bezuspešno pokušao da natera Pastora da potpuno otvori karte.

– Ukoliko je napustio koaliciju s DS-om bilo bi časno da podnese ostavku na mesto predsednika Skupštine Vojvodine. I on i ostali predstavnici SVM-a u Pokrajinskoj vladi. Ovako, on sada sedi u vojvođanskoj vlasti i pregovara o tome da i dalje ostane u njoj, ali s drugim političkim partnerima. Ako mu ti pregovori propadnu, ništa neće izgubiti, jer računa da će ostati na vlasti s DS-om – izjavio je Jovanov.

Slučaj Pastor nije izolovan, već posledica višegodišnjeg trenda na našoj političkoj sceni. Političari koje su na važne funkcije dovele njihove stranke ili su stekli privilegije zahvaljujući ulasku u međupartijske koalicije u jednom trenutku to naprasno zaborave i umisle da su zaseli u fotelje „na ime i prezime”.

Suprotni primeri su retki, a među njima je Aleksandra Jerkov, poslanica Demokratske stranke u Skupštini Srbije. Kada je početkom januara prošle godine objavila da napušta Ligu socijaldemokrata Vojvodine i prelazi u DS najpre je podnela ostavke na sve funkcije u LSV-u, a onda vratila toj stranci poslaničke mandate u novosadskoj Skupštini i Skupštini Srbije. Kada je pristupila demokratama počela je od nule.

Bilo bi lepo kada bi tako moralnih u našoj politici bilo više.

M. G.



Razgolićavanje

Ekspanzija golotinje poslednjih dana sve je upadljivija! Najpre je pre izvesnog vremena pokrenuta akcija zimogrožljivog naziva – „ledeni izazov”. Reč je o kampanji kojom se skreće pažnja na opaku Lu Gerigovu bolest, odnosno na užase obolelih od amiotrofične lateralne skleroze (ALS). I mnogi humanisti širom planete uradili su tu neprijatnu stvar – otrpeli su naglo posipanje vodom „obogaćenom” kockama leda.

To je, u stvari, način da se ukaže na patnju unesrećenih neurološkim oboljenjem koje uzrokuje atrofiju mišića, ali i poziv ljudima dobre volje da doniraju novac za pronalaženje leka protiv te opake boljke.

Međutim, kao i u svakoj plemenitoj priči, ubrzo su se pojavili i lakrdijaši koji su od toga napravili ludu zabavu i šou-biznis, a mnogi od njih u svrhu lečenja nisu uplatili ni cvonjka.

Neke od „zvezda” ove globalne pojave bili su i oni koji i inače svom silom privlače medijsku pažnju. Među „prozvanima” se našao i jedan od egzotičnijih političara na ovim prostorima – Čeda Jovanović. On je, pored humanosti, čini se, mnogo više pokazao ultra (reklo bi se i proteinski!) nabildovano i istetovirano telo, „dostojno” ultimatfajterima (viđenim i u našem najbližem okruženju). Predsednik partije u nestajanju i biznismen u (rapidnom) nastajanju potom je i, svojstveno sebi, „čelendžovao” još neke poznate likove među kojima i ništa manju egzibicionistkinju – J.

Karleušu. Dotična je „čelendž” odradila ispred izvesnog aviona, iskoristivši (ne)priliku da isproziva i „omiljenu” joj Cecu (Ražnatović).

Karleuša se oglasila i pre neki dan kada su belosvetski hakeri na svetlost dana izbacili obnažene (bolje reći – porno) fotke mnogih poznatih a naočitih svetskih zvezdica. I dok su elitne dame šizele zbog narušene privatnosti, JK nam je, brže-bolje, „pojasnila” kako bi krađom njenih „selfija” bio uboden džekpot, jer, zaboga, svi znaju koliko je ona dobra riba.

Očito da je nagost jedan od (kompleksaških) ubojitih načina da se skrene pažnja na sebe.

Premda, ako govorimo o razgolićavanju i krađi, ovdašnjoj javnosti bi trebalo da budu neuporedivo interesantniji slučajevi sve ogoljenijih „aktivnosti” policajaca uhvaćenih u dilovanju droge ili u primanju mita, poput one u napaćenom Obrenovcu pre neki dan.

J. F.


Zemaljski dani teku

Talimanov bezvremeni „Pančevac”

Kliknite za veci prikaz
Piše: Milan Mirković

„Nedavno se u našem listu pojavio konkurs, kojim jedna radna organizacija traži direktora. Svi listovi su ovih dana krcati sličnim oglasima što je uostalom normalno, jer je princip reizbornosti rukovodilaca aktuelan. Ipak, po nečemu se ovaj konkurs razlikuje od ostalih. Jer, u njemu se kao uslovi navode da kandidati za direktora moraju da budu ili kvalifikovani radnici sa šest godina staža ili tehničari sa osam godina radnog iskustva. Neobično je da se od kandidata koji imaju višu stručnu spremu zahteva i veći radni staž.

Očigledno je da je ovo jedan od konkursa udešenih ’po meri’, odnosno da je u pitanju samo ispunjavanje jedne formalnosti čiji je cilj da se unapred određeni čovek dovede u direktorsku fotelju. Najverovatnije je reč o ranijem direktoru ove radne organizacije.

Sasvim je ispravno da se i tim ljudima pruži prilika da konkurišu, pogotovo ako su do sada sa uspehom obavljali najodgovorniji posao u kolektivu. Ali, prilikom raspisivanja konkursa treba ipak imati izvesno osećanje mere.” (5. februar 1966)

* * *

„I povodom prošlog broja, kao i mnogo puta ranije, bilo je glasnih pitanja: šta je ’Pančevac’ hteo ovim tekstom ili ovom karikaturom da kaže? Čini nam se da je vreme da se povodom ovakvih razmišljanja još jednom objasnimo. Ne smatramo da uopšte treba da odgovaramo na njih, jer sve što je stavljeno na hartiju može i mora da izazove najrazličitije interpretacije. Svaki čitalac je odgovoran za svoje viđenje i svoja tumačenja, a redakcija ne može da snosi odgovornost ni za ono što o sadržaju naših priloga misle normalni ljudi, a kamoli za asocijacije primerene Iliji Čvoroviću, znamenitom lovcu na balkanske špijune.” (8. januar 1988)

* * *

„Molim nadležne da mi se vrate pare koje su u vidu doprinosa na moj LD otišle u opštinski budžet i koje su potrošene za put pančevačke društveno-političke delegacije u Rešicu (...). Razlozi zbog kojih ne želim da finansiram ovakvu paradnu saradnju su sledeći:

1. (...) U intervjuu listu ’Danas’ rumunski predsednik Nikolae Čaušesku kaže da ’ne poznaje ni jedno autohtono selo sa 100 Hrvata ili Srba’. Gde li se dedoše i ko ih rasturi?

2. Voleo bih da pročitam izveštaje naših delegacija o boravku u Rumuniji. Sem zvaničnih razgovora,u kojima se mlati prazna slama nabrajanjem uspeha ostvarenih na polju izgradnje socijalizma, i zvaničnih ručkova i večerinki, uvek se duskutuje o mogućnostima proširenja privredne saradnje. Od toga, naravno, nikada ne bude ništa.

3. Mislim da bi se kompletna međunarodna saradnja naše opštine morala kritički razmotriti. Posete zvaničnih opštinskih delegacija predstavljaju već niz godina svojevrstan vid turizma: naši opštinski uglednici od kojih većina o svom trošku nije nikad putovala dalje od Dolova i Glogonja, iskoristili su priliku da na društveni (znači i moj) račun šetaju Jelisejskim poljima i upoznaju draži noći na Pigalu. Nastavljanje takve prakse u krizi kojoj se kraj ne nazire, moglo bi da ima i teške političke posledice. Ovakva međunarodna saradnja na narod koji već misli na golo preživljavanje dejstvuje isto kao i crvena marama na razjarenog bika.

4. Iako siroti – još uvek smo besni. Jedna francuska sportska ekipa je svojevremeno otkazala gostovanje u Pančevu uz učtivo izvinjenje i jasno obrazloženje: nemamo novca za taj put. Kao svaka prava gologuzija, mi ne možemo sebi da dozvolimo takvo priznanje, mada svi skupa, a i ceo svet, znamo da nam je došlo do grla (...).” (25. avgust 1989)

* * *

„Evo jednog vica s bradom koji je, nažalost, ponovo postao aktuelan. Pita komšija Lalu da li zna koliko košta jedan ’tomahavk’. Pošto ovaj nije znao, reče da je cena te rakete skoro milion dolara. Na to će Lala: ’Ju, što mi jedan ne padne u avliju!’” (30. april 1999)

* * *

„Nek muzika svira”, „Prema svecu i tropar”, „Stići i prestići Babušnicu”, „Dobićete umiljati ’Pančevac”, „Smutnoe vreme”, „Između beogradizacije i novosadizma”, „Spuštavah se ja na vaše uže”, „Ko će kresnuti šibicu?” (...) (naslovi: od 1999. godine nadalje) „Loše mišljenje o odlikašima može se jedino objasniti opštim stanjem u našem društvu. Ovo, sadašnje vreme bitno se razlikuje od onog kada je Brana Nušić napisao čuvenu pesmu ’Dva raba’, zbog koje je odsedeo godinu dana u ’Zabeli’. One koji su pobegli s tog časa srpske književnosti podsetiću na njenu ključnu strofu: ’Srpska deco što množiti znate, iz ovoga pouku imate: u Srbiji prilike su tak’e, babe slave, preziru junake, zato i vi ne mučite se džabe, srpska deco, postanite babe’.

Prilagođenimodernom dobu ti stihovi bi mogli ovako da glase: U Srbiji danas prilike su tak’e, slave bitange, preziru petake, zato, deco, ne učite džabe, man’te knjige, budite barabe!” (4. januar 2013)

* * *

„Tokom rasprava o sastavu nove vlade prisetio sam se onog vica o majmunu koji je vozio putnički avion.

Dok su putnici spavali, piloti su golicali stjuardese, a on se dohvatio komandi i navijao ih dok nije slupao mašinu. Ovo je poslednja šansa da nam se to ne desi, jer novi mandatar sprema tim koji će voditi zemlju: mali, efikasan i stručan (...). Muka mu je velika što ima puno onih istaknutih naprednjaka koji smatraju da su zaslužni za ubedljivu pobedu stranke na izborima, mada je taj trijumf isključivo Aca izneo na svojim plećima. Svi pretendenti na presto smatraju se za stručnjake opšte prakse (...).

Agilni Vučić moraće da se izbori i s raspuštenim saradnicima, konkretno – da ih nauči kako treba da poštuju red i zakon i da ne šene pred njim”.

(poslednji objavljeni komentar, 17. april 2014)

In memoriam Tale (1937–2014)