Pancevac Online

Broj 4574 · 04.09.2014.

Lokalna samouprava

Predstavljamo odbornike: Gornji grad

Kako ukloniti kaldrmu?

Kliknite za veci prikaz
Vidosava Videnović
Kliknite za veci prikaz
Slobodan Bugarin
Kliknite za veci prikaz
Vladan Keljević

Margita ima mnogo problema, gradska kasa malo novca za njihovo rešavanje, ali kada su odbornici uporni, ponešto može i da se uradi.

Vidosava Videnović (vidosava.videnovic@ skupstina.pancevo.rs), odbornica SNS-a, ocenjuje da su prioritetne potrebe stanovnika Gornjeg grada uređenje ulica i puteva, kao i izgradnja gradske vodovodne mreže do Skrobare, kako stanovnici tog naselja ne bi više vodu obezbeđivali iz bunara. Ona je napomenula da su odbornici iz tog dela Pančeva zajednički inicirali rekonstrukciju ulica Marka Kulića i Uroša Predića, što je prihvaćeno, ali nije realizovano zbog nedostatka novca.

Videnovićeva je dodala da je neophodno urediti poljski put na Karauli, kao i onaj od kasarne Specijalne brigade do Skrobare, jer su to alternativni pravci kojima se išlo do grada i ka Vršcu kada su prethodnih godina paori blokirali glavne saobraćajnice u Pančevu. Naša sagovornica je navela i potrebu da se radnicima „Higijene” pomogne da okolinu buvljaka održavaju urednom, jer sada ne mogu da uklone sve đubre, zbog čega su najlon kese i drugi otpad preplavili okolinu ove pijace.

Slobodan Bugarin (slobodan.bugarin@ skupstina.pancevo.rs), član DS-a, naveo je da bi Margita morala da dobije nove ulice umesto postojećih, kaldrmisanih, iako u budžetu nema mnogo novca. On je dodao da to nije jedino što „žulja” Margićane, jer je u razgovoru s građanima čuo i pritužbe na izgradnju stambenih zgrada u njihovom komšiluku. Naime, ljudi su zatražili da se dalja gradnja zabrani, jer novoizgrađene višespratnice narušavaju privatnost vlasnika okolnih kuća, kao i autentičan izgled tog dela Pančeva.

Bugarin je rekao kako praktikuje neposredne kontakte s biračima, pa je zato nedavno organizovao sastanak stanovnika Gornjeg grada s direktorima gradskih preduzeća, da bi ljudi mogli neposredno da postavljaju pitanja. Dosad je uspeo da se zajedno s Dimitrijem Tošićem, funkcionerom Mesne zajednice, izbori za to da osam ulica u Skrobari nakon više decenija dobije nazive.

Vladan Keljević (vladan.keljevic@ skupstina.pancevo.rs), odbornik opozicionog LSV-a, jedan je od najagilnijih odbornika Skupštine grada. Njega ne obeshrabruje to što vladajuća većina vrlo retko uvažava predloge te partije. Među brojnim inicijativama su amandmani na budžet za prošlui ovu godinu u kojima je predloženo da se trudnicama za vreme bolovanja isplaćuje puna plata, da se kaldrmisane ulice u Margiti asfaltiraju, da Skrobara dobije trotoare, a Stari Tamiš gradsku vodu. Nijedan od tih predloga nije usvojen. Ipak, ne može se reći da se glas ligaša ne čuje, pa je Keljević izdejstvovao da se vrate kontejneri u neke gornjogradske ulice. U najveći uspeh odbornika LSV-a on ubraja uvođenje Dana za pitanja, posebne sednice Skupštine Pančeva, na kojoj građani preko svojih odbornika mogu da „preslišavaju” direktore komunalnih firmi i lokalne funkcionere.

D. V.


Teče prezentacija strategije razvoja grada po selima

Infrastruktura je prioritet

Članovi udruženja najaktivniji

Kliknite za veci prikaz

Nakon prošlonedeljne najave, predstavnici Grada Pančeva počeli su obilazak seoskih mesnih zajednica s namerom da prezentuju i otvore javnu raspravu o prednacrtu revidirane Strategije razvoja Pančeva od 2014. do 2020. godine.

„Turneja” je startovala u sredu, 27. avgusta, u Omoljici, dva dana kasnije „gradski oci” su posetili Dolovo, 1. septembar bio je rezervisan za razgovore s građanima Starčeva, a naredne večeri su na red došli Glogonjci. Na nekim od ovih prezentacija učestvovali su zamenik gradonačelnika Saša Pavlov, gradski većnici Maja Svirčević Prekić, Jelena Batinić i Suzana Jovanović, kao i pojedini zaposleni u Gradskoj upravi.

Jedini koji je prisustvovao svim dosadašnjim sesijama bio je pomoćnik gradonačelnika za selo i ruralni razvoj Dejan Živanović. On je zadovoljan odzivom žitelja pomenutih mesta, kvalitetom diskusija, kao i datim predlozima.

– Primetno je interesovanje članova seoskih udruženja, koja i jesu najpozvanija da ukažu na probleme i ponude neka rešenja. Naš posao je da sve predloge evidentiramo i verujem da će velika većina nakon obrade biti ubačena u prednacrt Strategije, to jest sve ono što se uklapa u njena načela – kaže Živanović.

Pomoćnik gradonačelnika navodi da je u Omoljici jedan od prioriteta bilo oživljavanje Parka prirode „Ponjavica”. Tamo se govorilo i o mogućnostima stavljanja termalne banje u funkciju, dok je neizbežna bila i priča o izgradnji kanalizacije, za koju bi projekat trebalo da bude završen u toku ove godine.

Dolovci su bili zainteresovani za poljoprivredu, tačnije za to koliko gradu, a potom i njihovom mestu, pripada novca dobijenog od davanja poljoprivrednog zemljišta u zakup i za šta ga je moguće trošiti. Predstavnici grada objasnili su da se ta sredstva dele strogo namenski za izradu atarskih puteva, vetrozaštitnih pojasa i odvodnjavanje kanala.

Zasad je neizvodljivo ulagati novac u infrastrukturu, ali postoje nagoveštaji da će i to biti izmenjeno. Bilo je pitanja i o tome kakve su mogućnosti za otvaranje proizvodnih pogona, što će biti definisano budućim planovima detaljne regulacije, a kao jedan od većih problema istaknuto je veoma loše stanje zgrade ambulante.

U Starčevu, u kom će skorašnjim završetkom fekalne kanalizacije biti kompletirana komunalna infrastruktura, akcenat je stavljen na izgradnju neolitskog arheološko-turističkog parka, koji se već nalazi u prednacrtu Strategije. Pominjana je i sanacija pojedinih kišnih kanala, a postavljeno je i pitanje na koji način bi tokom nedelje mogao biti odlagan komunalni otpad kako ne bi dolazilo do stvaranja divljih deponija.

Glogonj je dobio svoju strategiju razvoja pre osam godina u kojoj su jasno naznačeni problemi, a izdvaja se rekonstrukcija vodovodne mreže.

Iako je već započeta fazna zamena dotrajalih azbestnih cevi, to je obustavljeno rešenjem državnog revizora.

– Stoga je rekonstrukciju vodovodne mreže, ne samo u Glogonju, već i Novom Selu i Dolovu, neophodno proglasiti kapitalnom investicijom. Upravo to je ono na čemu će raditi tim koji pravi Strategiju. Prvo će biti koncipirani akcioni planovi za svako mesto, a potom i planovi kapitalnih investicija kojima će biti istaknuti prioriteti, pre svega rešavanje komunalne infrastrukture u šta, pored rekonstrukcija vodovodnih mreža, spadaju izgradnja puteva i kanalizacije – naglasio je Živanović.

Skup u Ivanovu nije bio završen do zaključenja aktuelnog broja „Pančevca”. Već u četvrtak, 4. septembra, na redu je Novo Selo, a gradski čelnici će od 8. do 10. septembra posetiti Jabuku, Banatski Brestovac i Kačarevo.

J. Filipović


Pogled preko reke

Slučaj Ištvana Kaića

Kliknite za veci prikaz
Piše: Miloš Vasić

„Mladi filozof” Ištvan Kaić (iz Kikinde) najavio je ovih dana jednu „sveobuhvatnu tužbu” protiv svih koji su ga opadali u životu, što ovako, a više na društvenim mrežama poput tog blesavog „Tvitera”. Lista budućih tuženih povelika je, kao što se vidi iz njegovog teksta u listu „Danas”, gde je nabrojao gomilu ljudi čije „najgore osobine” dolaze do izražaja na tom „Tviteru”. Dodajmo tu još i one koji su ga u jednom trenutku opljunuli po običnoj štampi – gde spada i skrušeni autor ovih redova – pa ćemo dobiti jedan impresivan spisak po broju, a naročito po ugledu navodnih opadača, koji su svi neke javne ličnosti određenih specifičnih težina, kako da vam kažem...

Pustimo sad mene: ja na te pošasti od „društvenih mreža” niti idem, niti ih pratim, a nisam ni neki uglednik. Ovde je zanimljivije jedno načelno pitanje: po kom pravnom osnovu g. Kaić može da tuži sve te ljude, pogotovo „sveobuhvatno”? Koliko se sećam, njega niko nije oklevetao; možda su ga izvređali, ali to je sada pitanje definicije, to jest razlikovanja uvrede od vrednosnog stava. Evo, na primer: ja sam ga nazvao „neslanom budalom” i istinitost tog vrednosnog stava mogu s najvećim zadovoljstvom da dokažem na sudu.

Vratimo se, međutim, na predmet spora, što nije lako, jer g. Kaić ima razvučen, dosadan i nepotrebno komplikovan stil pisanja. Ukratko, da rizikujem, g. Kaić je raznima zamerio što se žale na „cenzuru”, koje, kaže on, pod Gospodarom Vučićem nema, nego je sve to pakosno olajavanje zavidljivaca i napad na Vučića (i „njegovu porodicu”, dodajemo). Sve to baš nekako kada organizovane grupe opet obaraju sajt „Peščanika”, baš nekako kad taj sajt opet pominje doktorat Stefanović dr Nebojše. G. Kaić, kao pravi „mladi filozof” (tako ga je zvala gđa Smajlović iz „Politike” dok ga nije s pozicije važnog kolumniste spustila na nivo pisama čitalaca „Među nama”), poteže logičke instrumente: Okamovu britvu, recimo, da ne gnjavim sad. Opet ukratko: on tvrdi da cenzure nema, a da neki lažu da je ima, mada je očito da je nema itd., jer da ima slučajova koji se ne dadu podvesti pod cenzuru itd.

G. Kajić je saradnik Instituta za javnu politiku g. Vladimira Bebe Popovića (koji ga se, Kaića naime, jednom odrekaokao Sv Petar Hrista) i kao takav radi za svoga poslodavca, koji pak radi za Vučića (i Mila Đukanovića), a Vučić ga se takođe jednom odrekao. Sva ta odricanja, naravno, ne znače ništa.

Pouka ove priče je jasna: mladi g. Kaić ima sve da nas tuži, uveren u svoju nedodirljivost kao saradnika saradnikovog saradnika. E, jedva čekam to suđenje.