Pancevac Online

Broj 4564 · 26.06.2014.

Naslovna

Korak po korak do bržeg izdavanja građevinskih dozvola

Najvažnije je da postoji dobra volja

Predmeti će biti pomno praćeni kako bi se otklonili problemi i ubrzala procedura * Zahtevi investitora će ubuduće u katastru biti rešavani preko reda

Kliknite za veci prikaz

Lokalna vlast namerava da preduzme mere radi ubrzanja postupka izdavanja građevinskih dozvola jer je primećeno da, bez obzira na važeće zakonsko rešenje koje umnogome otežava taj proces, Gradska uprava i javna preduzeća mogu da pomognu građanima i privrednicima da lakše izgrade stambene i, naročito, poslovne objekte.

Gradonačelnik Pavle Radanov održao je u petak, 20. juna, sastanak pod radnim nazivom „Ka bržim procedurama za izdavanje građevinskih dozvola” s direktorima gradskih javnih preduzeća, predstavnicima nadležnih pančevačkih sekretarijata i drugih institucija koje utiču na ovaj postupak.

– Cilj nam je da gradski budžet bude razvojni, to jest da u njemu bude više novca za takve projekte, a to je moguće samo ako se ljudi budu zapošljavali. Da bismo to ostvarili, potrebno je da stvorimo bolji poslovni ambijent. Njega ne čini samo infrastruktura, već i sve ono što lokalna samouprava može da preduzme radi pojednostavljivanja i ubrzavanja procedura za izdavanje građevinskih dozvola kako bi ljudi mogli što pre da realizuju svoje investicije. Zbog toga smo odlučili da organizujemo sve institucije koje su u nadležnosti Grada u sistem koji treba da ubrza taj proces – objasnio je Radanov.

On je dodao kako se nada da će republička vlast usvojiti odgovarajuće izmene zakona da bi postupak izdavanja dozvola za gradnju bio jednostavniji i lakši.

Inicijativu za povećanje efikasnosti rada svih nadležnih službi dao je Slave Bojadžievski, pomoćnik gradonačelnika za poslove urbanizma, koji će koordinirati rad preduzeća, sekretarijata i republičkih ustanova u Pančevu. On je napomenuo da gradska vlast mora da poštuje postojeći Zakon o planiranju i izgradnji iz 2009. iako je još tada pančevački Sekretarijat za komunalno-stabmene poslove preko naših poslanika u Skupštini Srbije uputio veći broj amandmana čiji cilj je bio lakše dobijanje lokacijskih i građevinskih dozvola.

– Ovaj zakon i drugi zakoni koji određuju uslove neophodne za dobijanje dozvola postavljaju pred investitore takve zadatke da proces izdavanja tih dokumenata traje nekoliko godina, a u pojedinim slučajevima i po nekoliko desetina godina. Zbog toga smo odlučili da učinimo sve što je do nas da u preduzećima čiji je osnivač Grad, ali i u onima koja su osnovali Republika ili Pokrajina, poput katastra, „Elektrovojvodine” i ostalih, otklonimo kočnice bržem izdavanju dozvola za gradnju. Zbog toga smo hteli da se svi pogledamo u oči i ustanovimo gde su naši propusti – priča Bojadžievski.

On je dodao da su u petak svi direktori javnih i komunalnih preduzeća dobili zadatak da odrede koordinatore za saradnju sa Sekretarijatom za stambeno-komunalne delatnosti kako bi se u svakom trenutku znalo gde se nalazi neki predmet, zbog čega i kod koga stoji.

Za dva-tri meseca će biti napravljen presek stanja kako bi se utvrdio trenutak od kog će ovaj sistem početi da radi.

– Od tada će nakon podnošenja svakog zahteva za izdavanje lokacijske dozvole u kabinet gradonačelnika stići obaveštenje da je zahtev podnet, a kabinet će nakon deset dana tražiti izveštaj o toku predmeta.

Tako ćemo tačno znati gde je on zastao, a onda ćemo tražiti objašnjenje gde je zapelo i zbog čega. Znamo da se „čep” stvara u Sektoru za vanredne situacije, jer tu radi svega četvoro ili petoro inspektora za protivpožarnu zaštitu, koji za ceo južni Banat daju uslove za projektno-tehničku dokumentaciju i saglasnosti za nju, a rade i tehnički prijem – napomenuo je Bojadžievski.

On je dodao kako će svi predmeti imati jednak tretman, ali će posebna pažnja biti posvećena izgradnji poslovnih i stambenih objekata, jer je tu reč o zapošljavanju većeg broja ljudi, a i praksa je pokazala da je za njih mnogo teže dobiti neophodne dozvole.

– Učinićemo sve što je do nas da to promenimo, ali postoje okolnosti na koje Grad ne može da utiče. Na primer, na saglasnosti od „Voda Vojvodine”, „Puteva Srbije” ili „Železnica Srbije” čeka se i po šest meseci. Oni celu državu dovode do ludila i svi se na njih žale, ali su ta javna preduzeća „država u državi”, pa je s njima moguće rešiti problem samo preko resornih ministarstava. Iskreno se nadamo da će novi zakon biti mnogo bolji – rekao je pomoćnik gradonačelnika.

Međutim, uprkos tome, ni sporost lokalne administracije i javnih preduzeća nije zanemarljiva kočnica ovog postupka, jer na dobijanje lokacijske dozvole za kuću, uz uredno podnetu dokumentaciju, ne bi trebalo da se čeka duže od mesec dana, a za poslovne objekte dva meseca, ali su u praksi ti rokovi i do četiri puta duži. Bojadžievski dodaje kako je neretko problem to što investitori podnose nekompletnu dokumentaciju, a kad budu obavešteni šta im još prema zakonu nedostaje, digne im se kosa na glavi.

– Ipak, neke pomake je moguće napraviti. Prvi dogovor koji smo već u petak postigli s katastrom jeste da se ubrza procedura prenamene i konverzije zemljišta. Za sprovođenje ta dva postupka do sada je trebalo i do godinu dana, ali smo se sporazumeli da ubuduće, kad Sekretarijat za stambeno-komunalne poslove obavesti stranku da ima rok od 15 dana za pribavljanje ovih potvrda, ona to obaveštenje pokaže u službi katastra i predmet joj se rešava preko reda, jer je reč o investiciji – rekao je Bojadžievski.

Pobrojane probleme nemaju samo privatni investitori već i sam Grad. Najočigledniji primer je severna industrijska zona. Pančevu se očigledno žuri da dobije nova radna mesta, ali toj želji ne ide baš sve naruku. Ispostavilo se da je problem da Direkcija za izgradnju i uređenje Pančeva dobije neophodne uslove i saglasnosti za izgradnju pristupnih puteva.

Naime, po novim propisima, gazdovanje nad državnim putevima druge kategorije, kakva je saobraćajnica prema Kačarevu, prešlo je u nadležnost pokrajinskog preduzeća koje još uvek nije osnovano, pa tražene saglasnosti nema ko da izda! Radanov i Bojadžievski objašnjavaju da se Grad već obratio Ministarstvu saobraćaja zahtevom da zbog specifičnosti situacije potrebnu dokumentaciju izdaju „Putevi Srbije”, koji su ranije bili nadležni.

Gradonačelnik procenjuje kako će ovaj problem neznatno pomeriti najavljene rokove za osposobljavanje severne zone da primi investicije.

Dragan Vukašinović


„Azotarin” žuti dim nad Pančevom

Strateški partner za skidanje boje

Nagorelo nebo uznemirilo Pančevce * Nadležne institucije tvrde da je sve pod kontrolom

Kliknite za veci prikaz

Protekle nedelje se čitav grad uzbunio zbog žutog dima koji je više od deset dana pančevačkom etru davao nagorelu nijansu. Kulminacija čitave ekološke farse dogodila se u ponedeljak, 23. juna, kad su zvaničnici gradskog Sekretarijata za zaštitu životne sredine, Zavoda za javno zdravlje i „Azotare”, svako na svoj način, predočili vidno uznemirenoj javnosti da preteća „žutica” i nije toliko opasna. Povod javnom obraćanju građanima bilo je povećanje nivoa azotnog oksida u Starčevu, a koji je u nedelju, 22. juna, registrovao lokalni monitoring-sistem za praćenje kvaliteta vazduha u Pančevu. Zabeležene vrednosti bile su u zakonskom okviru, i kad je reč o tolerantnim i o graničnim. Sve objavljene brojke merenja – i satne, i dvadesetčetvoročasovne, bile su knap s vrednostima koje je propisala država Srbija.

Detaljnim pregledom rezultata merenja za 22. jun utvrđeno je da je u periodu od ponoći do 16 časova bilo šest velikih pikova, od kojih je najveći iznosio 203,20 mikrograma po metru kubnom, a dnevni prosek bio je 124,14 mikrograma po kubnom metru. S druge strane, merenja Zavoda za javno zdravlje pokazuju da su koncentracije azotnih oksida u tom periodu bile znatno manje od propisanih vrednosti. Prema rečima Šimona Bančova, pokrajinskog inspektora za zaštitu životne sredine, Služba za zaštitu životne sredine „Azotare” dala je za sporni period na uvid podatke merenja, koji su pokazali da nije bilo prekoračenja koncentracije azotnih oksida u vazduhu u radnoj sredini.

Vredi napomenuti da je država Uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha dala mogućnost zagađivačima da do 1. januara 2021. godine dostignu evropski nivo granične vrednosti ispuštanja azotnih oksida (150 mikrograma po metru kubnom). S druge strane, količina ispuštanja ove opasne materije iz pogona azotne kiseline „Azotare” u skladu je s projektovanim vrednostima. „Azotarci”, ukoliko bi i želeli da smanje nivo ispuštanja, moraju da urade rekonstrukciju dela ovog pogona. Emitovanje žućkastog dima u postojećem sistemu sasvim je normalno i, kako kažu ljudi od struke, sada je nemoguće obezbediti uslove koje je propisala Evropska unija. Fabrika je u martu 2014. godine uvela Program mera prilagođavanja rada postojećeg postrojenja, a prema njemu je planirano da se u pogonu azotne kiseline u periodu od 2014. do 2015. godine završe sve neophodne rekonstrukcije, kojima će se emisija azotnih oksida svesti u granice propisanih vrednosti. Za realizaciju ovog posla „Azotari” je neophodno više od milion evra.

Na potezu je država. „Azotara” nema sredstva da realizuje revitalizaciju ovog pogona i sva je prilika da će budući strateški partner morati da izdvoji pozamašnu sumu novca kako bi se procesi proizvodnje u pančevačkoj fabrici za proizvodnju veštačkog đubriva prilagodili evropskim ekološkim propisima. Nikako ne treba smetnuti s uma da nije samo pogon azotne kiseline odgovoran za zagađivanje pančevačkog etra azotnim oksidima.

Dva susedna industrijska kompleksa,svaki na svoj način, takođe doprinose da vazduh u Pančevu bude prezasićen ovom opasnom materijom. Razlika je u tome što je koncentracija na tim emiterima ispod 450 miligrama po metru kubnom, pa se njihovi žuti dimovi ne vide.

Kada „azotarci” budu dobili strateškog partnera, valjda će i njihov ispust izgubiti boju, a do tada će nebo nad našim gradom i dalje biti preteći nagorelo.

Z. Stanižan


O spajanju i razdvajanju

Kliknite za veci prikaz
Foto: Aleksandar Stojković

Mostovi spajaju obale i ljude.

U narednih nekoliko meseci naša tamiška ćuprija to neće činiti.

Posle rekonstrukcije i popravke, kažu, spajaće nas još bolje nego do sada.

A znajući nas kakvi smo, zbog cene, rokova i kvaliteta radova možda postane novo seme razdora.