Pancevac Online

Broj 4557 · 08.05.2014.

Naslovna

Tema nedelje: Autocenzura, nevidljiva pretnja slobodi medija

Hrabrost – majka novinarstva

Slobodno izveštavanje najviše ugrožavaju strah od gubitka posla i niske plate * Novinari moraju znati da će biti zaštićeni ako budu pokretali opasne i osetljive teme

Kliknite za veci prikaz
Olivera Kovačević, Dragoljub Žarković i Pola Tidi

– Novinar je pre svega odgovoran svojim čitaocima, slušaocima i gledaocima. Tu odgovornost ne sme da podredi interesima izdavača, vlade i drugih državnih organa, i mora se suprotstaviti svakoj vrsti cenzure i pritisaka – izjavila je Pola Tidi, zamenica šefa Misije OEBS-a u Srbiji, na javnoj debati „Autocenzura: nevidljiva pretnja slobodi medija”, koja je održana 6.

maja u beogradskom „Medija centru” povodom Međunarodnog dana slobode medija, u organizaciji Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Udruženja novinara Srbije, Nezavisnog društva novinara Vojvodine i Misije OEBS-a.

Ona je dodala da u situaciji kada nova Vlada Srbije ima veliku podršku u parlamentu i među građanima naše zemlje, još više dobija na značaju uloga novinara i medija da kritičkom analizom kontrolišu vlast i budu otvoreni za demokratske debate i različite stavove.

Mediji nemaju saveznike

Dragoljub Žarković, glavni urednik nedeljnika „Vreme”, skrenuo je pažnju na to da je u poslednje vreme u našim medijima sve više primera autocenzure. On je osudio saopštenje Srpske napredne stranke u kome je napadnuta Radio-televizija Srbije.

– Oni su tim saopštenjem poslali jednu neodređenu optužbu koja može imati ozbiljne političke i ekonomske posledice po medije. Očekuju od nas da prepoznamo šta to nije valjalo u izveštavanju Radio-televizije Srbije, a sami nisu rekli na šta tačno misle. Od pitanja šta im je to zasmetalo i šta njima to ne prija počinje autocenzura – naglasio je Žarković.

On je podsetio i na nedavni slučaj ćutanja svih naših medija o ženidbi Aleksandra Vučića. Rekao je da je on prvi to objavio u „Utisku nedelje” i da ga nakon toga niko nije pozivao u medije.

Prema njegovim rečima, srpskim medijima i novinarima se loše piše jer, izuzev malobrojnih nevladinih organizacija, nemaju saveznike u otporu novoj vlasti. Ovaj problem je još izraženiji s obzirom na to da su, kako je on rekao, razjedinjenost i preokupiranost sopstvenim problemima sada glavne karakteristike srpske opozicije.

Treba li RTS da Å¡titi vlast?

Novinarka i voditeljka RTS-a Olivera Kovačević rekla je da nema problema sa autocenzurom i da uvek slobodno pita sagovornike sve što hoće. Međutim, naglasila je da se susreće s teškoćama kada pokušava da pozove određene sagovornike u svoje emisije.

Precizirala je da se to naročito odnosi na aktere velikih afera u društvu i kao primer navela slučaj sa otkrićem aflatoksina u mleku.

Rekla je da je bezuspešno pokušavala da dovede pred kamere tadašnjeg ministra poljoprivrede Gorana Kneževića. Ona je dodala da ima velike probleme i zbog toga što određeni političari unapred uslovljavaju s kim žele, a s kim odbijaju da pričaju i polemišu o nekoj temi.

Kovačevićeva je istakla da na autocenzuru novinara u velikoj meri utiču njihov strah od gubitka posla i niske plate, kao i to što postoji nepisano pravilo da se u medijima ne napadaju političari i privrednici od kojih bi mogao da zavisi broj reklama i ekonomska pozicija neke medijske kuće.

Ima li u Pančevu autocenzure?

Nema razloga da među novinarima lokalnih medija bude autocenzure – smatra Aleksandar Nedeljković, glavni urednik Radio Pančeva. Naglašavajući da može da govori samo u ime zaposlenih u mediju kojim rukovodi, izjavio je da je njegov utisak da se niko od njih ne boji mogućih posledica zbog izveštavanja o škakljivim temama.

– Taj utisak mi se nije promenio ni sada, nakon što je Srpska napredna stranka osvojila apsolutnu vlast na republičkim izborima.

Poznato je da je u Pančevu drugačija politička situacija i da je u našem gradu na vlasti koalicija sastavljena od više stranaka. Radio Pančevo korektno sarađuje sa svim lokalnim političarima. Na sva pitanja koja smo postavljali uvek smo dobijali odgovore i nikada nije bilo nikakvih problema, pokušaja uticaja na novinare ili njihovog straha da izveštavaju o problemima. Kod novinara ne bi trebalo da bude autocenzure, ali je to individualna stvar i više zavisi od toga kakvog je karaktera neki novinar nego kako pristupa tom poslu – rekao je Nedeljković.

Njena ocena da je RTS uvek bio popustljiv prema dosadašnjim vlastima i da tako treba da ostane izazvala je oprečne reakcije. Kovačevićeva je rekla da svi veliki javni servisi na Zapadu brane politiku svoje države. Prema njenim rečima, to se dovoljno jasno videlo tokom bombardovanja Srbije, a vidi se ponovo sada, u izveštavanju zapadnih medija iz Ukrajine.

– To je prirodno. Ta popustljivost naše medijske kuće prema vlasti sastoji se u tome da treba izveštavati o onome što Vlada radi, ali se treba uzdržavati u komentarima. Ja sam tako razumela i tako razumem odnos koji državna televizija i javni servis treba da imaju prema onima koji moraju nešto da rade u ovoj zemlji. Međutim, naše društvo će imati veliki problem ako mi novinari ne budemo detektovali ostale teme i ukazivali na greške koje se čine – naglasila je ona.

Radomir Diklić, direktor agencije „Beta”, ocenio je da je autocenzura najveća pretnja slobodi medija. I on je komentarisao nedavni, kako je rekao, izuzetno grub napad Srpske napredne stranke na RTS. Dodao je da je za svaku osudu to što se tako nešto dogodilo istog dana kada je Aleksandar Vučić u Narodnoj skupštini govorio o slobodi medija.

On je ukazao i na velike probleme zbog nepostojanja sindikata u novinarskim kućama.

– Moralo bi da bude drugačije. Medijski sindikati bi morali da budu jaki i da štite predstavnike te profesije.

Ne bi trebalo da se bave samo egzistencijalnim pitanjima, već da budu partneri državnim institucijama u pokretanju tema koje se tiču novinarske profesije. Novinari moraju znati da će biti zaštićeni, da neće imati nikakve probleme i da neće snositi nikakve posledice ako budu izveštavali o opasnim temama – zaključio je Diklić.

M. Gligorić


Kašnjenje

Kliknite za veci prikaz

Približio nam se 9. maj, Dan pobede nad fašizmom.

To je i dan kada je udaren temelj nove Evrope.

A mi na jugoslovenskim prostorima morali smo da ratujemo sve do 15. maja.

To znači da smo za modernom Evropom u startu kasnili čitavih šest dana.

I evo već 69 godina nikako da nadoknadimo to.