Pancevac Online

Broj 4553 · 10.04.2014.

Naslovna

Bolji dani za izgnanike s Bavaništanskog puta

Kolektivni centar pred gašenjem

Projekat EU za zbrinjavanje izbeglih i raseljenih podrazumeva izgradnju još 20 stanova za smeštaj stanara kolektivnog centra

Kliknite za veci prikazKliknite za veci prikaz
Potpisivanje Memoranduma o razumevanju

Poslednji objekat za kolektivni smeštaj izbeglica u Vojvodini, onaj u bivšem Centru za predvojničku obuku na Bavaništanskom putu, broji poslednje mesece rada. Gradonačelnik Pančeva Pavle Radanov, Marina Kremoneze, predstavnica Danskog saveta za izbeglice, Vladimir Cucić, komesar za izbeglice i migracije Republike Srbije, i Zoran Albijanić, direktor Centra za socijalni rad Pančeva „Solidarnost”, potpisali su u sredu, 9. aprila, Memorandum o razumevanju, koji će omogućiti izgradnju dvadesetak stanova i nekoliko montažnih kuća za smeštaj stanara kolektivnog centra. Ovom događaju prisustvovao je Majkl Devenport, šef delegacije Evropske unije u Srbiji, jer će novac biti obezbeđen realizacijom projekta „Podrška Evropske unije poboljšanju uslova života prisilnih migranata”.

Nova stambena zgrada biće podignuta u narednih 12 meseci na Strelištu, pored one koja je nedavno završena pomoću novca iz predpristupnih fondova EU. Pančevo će kao i dosad obezbediti plac i infrastrukturu, dok će izgradnju i opremanje stanova Brisel platiti 400.000 evra. Po ustaljenoj praksi, 20 odsto budućih stambenih jedinica biće namenjeno za smeštaj socijalno ugroženih Pančevaca, dok će u ostalima biti smeštene izbeglice iz Hrvatske i Bosne i interno raseljeni s Kosova i Metohije koji sada žive u kolektivnom centru. Nekoliko porodica s Bavaništanskog puta će, po sopstvenoj želji, dobiti montažne kuće.

Ambasador Devenport, predstavnici Danskog saveta za izbeglice i komesar Cucić su pre potpisivanja Memoranduma u pratnji Radanova posetili ove ljude kako bi im lično najavili da će se konačno iz improvizovanih stanova, u kojima žive godinama, preseliti u prave.

– Ovo je dokaz da niste sami, da i pored toga što ste propatili u poslednjih dvadesetak godina postoje ljudi koji brinu o vama. Nadam se da će vam kroz ovakve projekte kvalitet života biti značajno popravljen i da ćete se integrisati u lokalnu zajednicu, kako bismo zajednički mogli da krenemo napred – rekao je Radanov izbeglicama.

U kolektivnom centru živi 81 osoba s Kosova i iz bivših jugoslovenskih republika. Neki od tih ljudi su u tom neuslovnom smeštaju i improvizovanim stanovima proživeli čitavih 18 godina. Među njima ima bolesnih i socijalno ugroženih, jer se po pravilu radi o ljudima koji zbog starosti, narušenog zdravlja i drugih okolnosti nisu mogli da nađu posao i sami sebi obezbede krov nad glavom. Jela Tovarlaža izbegla je sa sedmoro dece iz Okučana 1996. i nema redovne prihode. Kaže da bi bila veoma srećna kad bi dobila stan, jer bi time došao kraj njenim mukama.

Anđelko Kujundžić, starac iz Prizrena, takođe ne namerava da se vrati, jer nema gde. U tom gradu živi tek nekoliko Srba njegovih godina, a on nema ni rodbine ni primanja. Svoj novi dom našao je u Pančevu gde se leči i živi od socijalne pomoći.

Porodica Radovanović raseljena je iz Orahovca na Kosovu. U međuvremenu su se sinovi oženili i dobili decu, pa sada u barakama dograđenim pomoću letvi i najlona živi njih jedanaestoro. Neki od mlađih Radovanovića su uspeli da se zaposle, a drugi imaju sezonske poslove. Nadaju se da će u skorije vreme dobiti montažne kuće i normalne uslove za život.

Evropska unija će za realizaciju programa namenjenog poboljšanju života izbeglica i raseljenih osoba dati 14,2 miliona evra. Aktivnosti projekta podeljene su u tri oblasti, a njima će biti obuhvaćeno oko 3.000 osoba. Prva aktivnost biće izgradnja stanova i kuća za 2.000 korisnika kolektivnih centara u devet gradova Srbije. Druga se tiče obezbeđivanja održivog povratka na Kosovo 200 raseljenih porodica, a treća je usmerena na integraciju izbeglica u život srpskih gradova i opština u kojima žive, poboljšanje života raseljenih osoba i reintegraciju povratnika.

Devenport je izjavio kako bi ovaj program EU trebalo da doprinese smanjenju siromaštva izbeglica, ali i njihovom uključivanju u društvo, stambenom obezbeđivanju raseljenih lica i povratnika, unapređenju kvaliteta života i većoj ekonomskoj samostalnosti tih ljudi.

– Krajnji cilj je podrška procesu njihove integracije ili povratku.

Kada budemo završili ovaj projekat moći ćemo da kažemo da je stavljena tačka na jedno veoma teško poglavlje u životima hiljada ljudi koji su boravili u kolektivnim centrima širom Srbije – zaključio je ambasador Devenport.

Atmosferu tokom prezentacije projekta u Gradskoj upravi Pančeva donekle je pokvario Cucić, republički komesar za izbeglice. On je najpre pohvalio sve koji su godinama pomagali napore Srbije da zbrine građane što su zbog ratnih sukoba ostali bez ičega, ali je potom iskoristio priliku da nekoga od njih napadne. Najpre je, dostojno zamenjujući Miodraga Lintu, predsednika Koalicije udruženja izbeglica, ko zna koji put javno zatražio od Radanova da dozvoli stanarima HABITAT-ove zgrade na Strelištu da otkupe te stanove, iako to nije u nadležnosti lokalne samouprave, niti je pravno moguće.

Cucić se potom obrušio na UNHCR, zbog toga što je nedavno pismeno obavestio Komesarijat da za UN u Srbiji više nema izbeglica, to jest da će ti ljudi morati ili da se integrišu u naše društvo ili da se vrate tamo odakle su došli. Na tom stavu se zasniva i pomenuti projekat EU, pa nije jasno da li je Cucićev istup „bes pravednika” ili se radi o tome da će Komesarijat izgubiti dobar deo nadležnosti, a time i deo političkog i društvenog uticaja.

D. Vukašinović